Гренланд: Европа мења став према Трампу - сад само чврсто

Нешто се у Европи преломило.

Доналд Трамп не одустаје од става да је Америци потребан Гренланд из разлога националне безбедности.

Да ли је спреман да користи силу да би дошао њега, питали су га новинари.

„Без коментара“, одговорио је, изазвавши да језа пође низ кичму нервозних становника Гренланда.

Још једном.

Гренланд је полуаутономна територија Данске, чланице Европске уније и НАТО-а.

Трамп сада притиска данске савезнике у обе организације да дигну руке од Копенхагена и дозволе Америци да преузме контролу над Гренландом, или да се суоче са казненим царинама на извоз све робе у Сједињене Америчке Државе.

То је језиви сценарио за привреду европских земаља, које су већ у проблему.

Нарочито оне које зависе од извоза у САД, као немачка аутомобилска индустрија и италијанско тржиште луксузне робе.

„Нећемо дозволити да будемо уцењени“, изјавио је немачки министар финансија после хитног састанка са француским колегом.

Трампове претње деловале су попут шамара у лице европских влада, које су (посебно у случају ЕУ и Велике Британије) прошле године договориле трговинске споразуме о царинама са америчким председником.

„Крећемо се на неистраженој територији. Никад пре ово нисмо видели.

„Наш пријатељ 250 година, савезник, разматра да употреби царине као геополитичко оружје“, рекао је француски министар финансија Роланд Лескур.

Његов немачки колега Ларс Клингбајл је додао да је прекорачена граница.

„Схватићете да вам данас не говорим шта ће се тачно десити. Али једна ствар мора бити јасна: Европа мора бити спремна“, рекао је.

И одједном делује као да је меком приступу Трампу, који су европски лидери очигледно фаворизовали откако се овај вратио за други мандат у Белу кућу, прошао рок трајања.

Европски приступ „добар полицајац, лош полицајац“

Прерано је да се држи посмртно слово свим трансатлантским односима, али ЕУ се макар нада да ће у Швајцарској на Светском економском форуму наступити пред америчким председником приступом „говори тихо и носи велики штап са собом“, да парафразирамо бившег америчког председника.

Теодор Теди Рузвелт је веровао да вам је, да бисте постигли ваше циљеве, потребна дипломатија подржана убедљивом силом.

А чини се да Европа сада почиње да примењује приступ „доброг полицајца, лошег полицајца“.

Европски лидери поручују Трампу да га подржавају у стављању приоритета на арктичку безбедност, тако да нема потребе да делује самостално по питању Гренланда.

Истовремено, дипломате ЕУ ставиле су јасно до знања да разматрају увођење царина у вредности од 93 милијарде евра на америчку робу или чак да ограниче приступ америчким компанијама, вероватно укључивши и банке и велике технолошке компаније, масивном јединственом тржишту блока, ако Трамп настави претње о „Гренландским царинама“ - како су постале познате.

Најновија вест је да европски парламент планира да суспендује трговински споразум са САД из јула 2025, према изворима блиским његовом међународном трговинском одбору.

Овај потез би означио нову ескалацију напетости између САД и Европе.

Застој је потресао финансијска тржишта, оживљавајуц́и разговоре о трговинском рату и могуц́ности одмазде против САД због њихових трговинских мера.

Ове мере одмазде највероватније ће имати домино ефекат и на америчке потрошаче.

Инвеститори из ЕУ имају масивно присуство у скоро свих 50 америчких савезних држава и верује се да су заслужне за запошљавање 3,4 милиона Американаца.

ЕУ има слаб гас на светској сцени међународне дипломатије.

Блок је састављен од 27 често посвађаних земаља.

Али има огромну тежину кад је у питању светска економија и трговина, где одлуке углавном доноси Европска комисија у име чланица јединственог тржишта ЕУ.

ЕУ је највећи светски трговац робом и услугама, на коју је 2024. године одлазило скоро 16 одсто светске трговине.

И зато Брисел држи палчеве да ће Трамп одустати од максималистичке позиције са висине и преговарати о компромисном решењу, ако схвати да ће можда на крају добити острво (Гренланд), али да ће највероватније изгубити блиске савезнике (Европа), и да ће бити доживљен као одговоран за раст америчких потрошачких трошкова (због казнених царина ЕУ).

„Наш приоритет је да се супротставимо, не да ескалирамо ситуацију“, рекао је 19. јануара заменик портпарола Европске комисије Олоф Гил.

„Трамп приморава Европљане да покажу да имају кичму“, каже Никлас Поитије, економиста и стручњак за међународну трговину у бриселској стручној групи Бројгел.

„Иако је штета од Трампових царина савладива за Европу, много крупније питање овде није економско, већ безбедносна и спољна политика.“

„ЕУ не може да приушти да не реагује“, додаје.

Поверење у америчке безбедносне гаранције

Али амерички министар финансија Скот Бесент 19. јануара није деловао импресионирано.

Говорећи у Давосу, он је представио америчког председника као некога ко се неће предомислити.

„Председник доживљава Гренланд као стратешко средство за Сједињење Америчке Државе.

„Нећемо поверити нашу хемисферску безбедност неком другом“, поручио је.

Европске царине из одмазде биле би „непромишљене“, упозорио је он.

И ту се Европа осећа као у шкрипцу.

Кајаће се ако предузме нешто.

Кајаће се и ако не предузме ништа.

Неки у Европи се брину да ако сада буду наступили свадљиво према Трампу, ризикују да додатно отуђе Америку.

А брутална истина је следећа: Европи је потребан Вашингтон да би обезбедио одрживи мировни споразум за Украјину и властиту континенталну безбедност.

Упркос томе што се обавезала на више трошења на одбрану, Европа и даље умногоме зависи од САД.

Иако је поновио подршку данском и гренландском суверенитету, британски премијер Кир Стармер мучио се да изнесе тај аргумент 19. јануара, рекавши да је у „националном интересу Велике Британије да наставимо сарадњу са Американцима кад су у питању одбрана, безбедност и обавештајни подаци“.

„Наше нуклеарно одвраћање је наше најјаче оружје.

„Одвраћање кад је у питању свачија безбедност у Великој Британији је моја примарна дужност, а то од нас захтева да негујемо добре односе са Сједињеним Америчким Државама“, рекао је.

Али, ако Европа буде наставила да покушава да „управља“ Трампом, уместо да му се супротстави кад прети суверенитету њеног савезника у НАТО (Данска) и уводи економске санкције другим савезницима ако подржавају Копенхаген, онда континент ризикује да делује истински слабо.

„Немам интереса да заподенемо кавгу, али нећемо одступити“, написала је шефица дипломатије ЕУ Каја Калас 19. јануара на Иксу.

Као бивша премијерка Естоније, земље која страхује од надвијања сенке експанзионистичке Русије над њом, жељна је да демонстрира Москви да Европа може - и жели - да покаже зубе, ако на то буде приморана.

„Европљани више не могу да се повлаче“, каже ми Тара Варма, стручњакиња за безбедност и геополитику у стручној групи Немачки Маршалов фонд.

„Испробавали су личну дипломатију са Доналдом Трампом током читаве протекле године, да би покушали да га вежу за европску колективну одбрану и гаранције за украјинску безбедност после примирја са Русијом“, каже она.

Али ако он може да направи нагли заокрет (као што управо чини), везујући економска и безбедносна питања и угрожавајући НАТО ако не буде по његовом по неком питању, онда, каже она, кад се све сабере и одузме, колико Европа поверења уопште може да има у америчке безбедносне гаранције под овом администрацијом?

Путин и Одбор за мир

Са стране све то посматра не само Русија, већ и Кина.

У њиховим очима се Запад, традиционално са САД и Европом тесно повезаним у сржи, доминантних деценијама у светској политици, сада распада.

Светом све више доминирају бројне велике силе, међу којима су Русија и Кина, али и Индија, Саудијска Арабија и, у извесној мери, Бразил.

Кина се нада да ће актуелна несталност Доналда Трампа према његовим савезницима учинити да Пекинг делује као стабилнији, поузданији партнер и да ће им донети више међународне трговине.

Канада, којој је Трамп запретио да ће је претворити у 51. америчку државу, управо је пристала на ограничени трговински споразум са Пекингом.

Она покушава да смањи зависност од Вашингтона.

Амерички председник је такође показао врло мало разумевања за мултилатералне институције као што су НАТО и Уједињене нације, које су западне силе основале после Другог светског рата да би успоставиле светски поредак.

Неки указују на Одбор за мир, који сада оснива Трамп и на то да он наводно жели да организује церемонију потписивања у Давосу 22. јануара.

Многи светски лидери и пословне личности присуствују Светском економском форуму.

Одбор је наводно осмишљен да би руководио обновом Газе после разорне двогодишње офанзиве Израела, са циљем да уништи Хамас после напада на Израел 7. октобра 2023. године.

Али повеља Одбора позива на „окретније и ефикасније међународно миротворачко тело“, сугеришу да ће његово овлашћење бити шире, можда чак парирајући Уједињеним нацијама.

Тако то макар доживљава председник Француске.

Извор близак Емануелу Макрону објавио је да Француска не планира да прихвати позив који је, „заједно са многим земљама“, примила да се придружи Одбору за мир.

„Повеља Одбора поставља нека крупна питања, нарочито у вези са начелима и структуром Уједињених нација, који не могу бити доведени у питање ни под којим околностима“, каже се у саопштењу.

Кремљ је саопштио да је и Владимир Путин добио позив да се придружи Одбору, сугеришући да Трамп жели да очува односе са руским председником, упркос четворогодишњем нападу Москве на Украјину и њеној неспремности до сада да прихвати мировни план који подржавају САД.

Питања су постављена и око Трампове надмоћне улоге у Одбору и његовог захтева да светски лидери плате милијарду долара за трајно чланство у њему.

Али Тара Варма инсистира на томе да суштина Одбора за мир није у миру.

„Како уопште може бити, ако позовете лидере као што је Путин да буду његов део?"

„Трамп жели да буде доживљен као миротворац.

„Он жели новинске наслове, али без обављања напорног посла полагања камена темељца неопходног да би тај мир био трајан.

„Он више воли стратегију 'удри и бежи'.“

„Он не може да замени мултилатералне институције као што су УН које су присутне 80 година.“

Односу су напети, али нису прекинути

Можда, међутим, Трамп, са његовим одбацивањем деценијских међународних норми, успева да мало протресе ове мултилатералне институције, наводећи их или можда чак присиљавајући да се модернизују и постану релевантније.

Чланство у Савету безбедности УН би вероватно требало да буде мање усредсређено на запад и да више одражава промене у светским структурама моћи.

Европске чланице НАТО су прихватиле да би морале да плаћају више за властиту одбрану.

Трамп није први амерички председник који је тврдио да би требало, мада је у томе много директнији.

Тек пошто је запретио да САД неће више бранити земље које не плаћају њихово место, све чланице НАТО сем Шпаније пристале су на драматично повећање трошења на безбедност.

Али кад је у питању Гренланд, анкете показују да 55 одсто Американаца не жели да купи острво, а да се 86 одсто њих противи његовом војном преузимању.

Данска и друге европске силе лобирају код посланика у америчком Конгресу да би их убедили да суверенитет Гренланда и Данске мора да буде заштићен.

Погледајте видео: Зашто се светске суперсиле утркују за контролу над Арктиком

Трансатлантски односи још нису прекинути, мада јесу нарушени.

Доналд Трамп и даље диже слушалицу кад зове његова пријатељица италијанска премијерка Ђорђа Мелони, кад зове Стармер, и кад зове генерални-секретар НАТО Марк Руте.

Линије комуникације још су отворене.

На крају, међутим, ако Европљани желе да изађу на крај са Доналдом Трампом, мораће да се држе заједно.

Не само разноврсне земље чланице ЕУ, и не само НАТО: већ све земље заједно.

А Велика Британија, са властитим тешњим односима са САД, ту ће бити кључна.

Али европски лидери су растрзани између жеље да ураде оно што је исправно у међународном контексту и њихових властитих домаћих интереса.

Кад би избио прави правцати трансатлантски трговински рат, то би нашкодило њиховим гласачима.

Да сви певају из исте нотне свеске по питању Гренланда на било који временски период биће веома тешко.

Погледајте видео: Зашто Трамп толико жели Гренланд

Слике: Геттy Имагес анд Геттy/Блоомберг/Лигхтроцкет

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]