Данска и жене: „Осећам се као да су ми колонизовали тело“ - гренландски скандал са контролом рађања

Хиљадама Гренланђанки је шездесетих и седамдесетих уграђена контрацептивна спирала у материцу, често без њиховог добровољног пристанка.

Овим историјским скандалом бавиће се специјална истрага владе, али жене су за ББЦ говориле о много скоријој недобровољној контрацепцији.

Хиљадама Гренлађанки, од којих су неке имале свега 12 година, у материцу је уграђена контрацептивна спирала - често без њиховог пристанка - у склопу данске кампање контролисања нарастајућег становништва гренландских Инуита шездесетих и седамдесетих година прошлог века.

Данска влада је најавила независну истрагу о овој такозваној „Кампањи спирале".

Али ББЦ је сакупио сведочанства жена о много скоријој недобровољној контрацепцији, док се чују све гласнији позиви да се истрага прошири.

Кад је Бебијан имала 21 годину, ишла је да јој се стави спирала - само да би чула шокантну вест да је већ има у себи.

„Сећам се како су ми се сузе сливале низ образе и како сам им говорила да не схватам како већ имам спиралу у себи… Како то да се не сећам кад су ми је ставили?"

Бебијан сматра да је једини пут кад је спирала могла да јој буде стављена без њеног знања кад је имала абортус са 16 година, почетком 2000-их.

Наредне четири године патила је од абнормалних болова у абдомену који су били толико јаки да не би могла да се попне уз степенице.

„Ишла сам у болницу више пута и нису знали шта није у реду са мном… Бол би се јављао кад бих добила менструацију, али би долазио и кад је нисам имала."

Желела је да затрудни, али није успела да зачне ни после годину дана.

„Сваки пут кад бих добила менструацију, расплакала бих се", каже ми Бебијан.

Одлучила је да паузира са покушајима на неколико месеци и да јој ставе спиралу, како су је саветовале пријатељице - погрешно - јер ће то наводно да јој поспеши плодност.

И тада је открила да је већ има у себи.

Тражила је да јој је изваде, одустала је од планова да јој се стави нова и затруднела је у року од неколико месеци.

Искуство Мире (није јој право име) још је скоријег датума.

Она је 2019. сазнала да јој је стављена спирала кад ју је лекар открио током медицинског прегледа.

„Била сам шокирана", каже она.

Једини пут кад је могла да јој се стави без њеног знања, сматра Мира, било је током рутинске операције на материци 2018.

Осећала је јаке болове још годину дана после операције.

Она каже да је њен лекар то упорно одбацивао, све док није откривена спирала током темељног прегледа.

Мира, која данас има 45 година, каже да јој је лекар рекао да јој је спирала пробушила материцу.

Исцрпљена од здравственог стања за које верује да га је изазвала спирала, одлучила се да јој у потпуности одстране материцу.

Али она каже да операција није била успешна - више не може да има секс зато што сваки пут кад га има то доводи до обилног крварења и неиздрживог бола.

Изгледа да спирала није једина справа која је уграђивана у део женског становништва Гренланда без њиховог знања.

Анита (није јој право име) пробудила се после абортуса 2011. са нечим што описује као „тупи осећај у руци", за коју је видела да је умотана у завој.

Пошто је питала данског доктора за то, он јој је објаснио да је то контрацептивни имплантат - мала, флексибилна пластична цевчица која се ставља под кожу надлактице.

Анита, која данас има 31 годину, каже да јој је доктор објаснио да јој је имплантат уграђен зато што је то био њен четврти абортус.

„Било је језиво… заиста је прешао сваку границу", каже ми она.

„Осећала сам се као да ми је нарушен телесни интегритет."

Она је захтевала да јој се то уклони, што он није био вољан да учини.

Тек кад је почела да цепа завој, претећи да ће сама извадити имплантат, доктор је пристао да га уклони.

Погледајте видео:

Двадесетосмогодишња Сара, чије име је такође промењено, каже да се и она пробудила после операције и да је дошла до шокантног открића.

Било је то 2014. и добила је општу анестезију за рутински захват после побачаја, али се пробудила на то да јој данска сестра убризгава контрацептивно средство Депо Провера.

„Нисам знала шта је то, а она ме није питала да ли то желим", каже ми Сара.

„Само ми је рекла да треба да долазим у болницу на свака три месеца да бих га добила."

Она каже да јој сестра није чак ни рекла име лека.

А чим је сазнала како се лек зове, морала је да оде на интернет да би сазнала нешто више о њему.

Сара је одучила да настави да га користи неколико година, али каже да кад је престала да га узима да би она и њен муж могли да имају бебу, требало јој је неколико година да затрудни.

Она каже да јој није било речено да Депо Провера може да утиче на њену менструацију и до 12 месеци после последње инјекције.

У септембру су се Данска и Гренланд договорили да покрену двогодишњу истрагу.

Њен циљ је да установи шта се дешавало до 1991, кад је Гренлад преузео контролу над властитим здравственим системом од Данске.

Али жене са којима сам разговарала кажу да њихова релативно скорашња искуства говоре да је актуелни домет истраге сувише ограничен.

„Волела бих да се истрага не завршава на 1991. години и да се истрага о давању контрацепције женама без њиховог пристанка настави до данашњих дана", каже Бебиан.

Мира тврди да познаје друге жене којима се исто десило.

Министарка здравља Гренланда Мими Карлсен рекла је за ББЦ да није знала за скорашње случајеве жена које су добиле контрацепцију без њиховог претходног знања.

„Ако су појединци вршили такву праксу… која је у супротности са законом, општом етиком и здравственом негом, ми на то, наравно, морамо да реагујемо."

Да би се одредило шта тачно треба предузети, она је рекла да ће проследити открића ББЦ-ја националном здравственом одбору и главном медицинском службенику да изврше комплетну процену случајева и разјасне да ли је ово широко распрострањена појава и да ли је повезана са некадашњом политиком.

Наја Либет је једна од жена којој је силом уграђена спирала у склопу данске Кампање спирале - у њеном случају, 1975. године.

„Имала сам око 13 година. Имала сам осећај да ме пробадају ножевима."

Њена школска другарица Холга, која данас има 62 године, имала је 14 година кад јој је стављена спирала.

„Потиснула сам већи део тога", каже она, „али ћу се увек сећати бола. Јако ме је болело дуго година."

У кампањи је коришћена рана верзија спирале по имену Липес Луп.

Она је прављена искључиво за одрасле жене које су се већ порађале, али је уграђивана у девојчице које су имале некад и свега 12 година.

„Не могу да замислим бол који бисте осећали кад вам уграде ову ствар у тај мали отвор", каже гинеколошкиња Авиаја Зигстад, док ми показује модел материце младе жене поред Липес Лупа.

Компликације које су проистекле од уграђивања Липес Лупа у девојчице и девојке варирале су од обилатог крварења, до инфекције, хроничног бола и неплодности.

Још колико средином деведесетих, докторка Зигстад је проналазила спиралу у пацијенткињама које су долазиле на процену плодности.

„Нису знале да је имају", каже она.

„Покушавале су да затрудне 10 до 15 година не знајући у чему је проблем."

Наја Либет је једна од жена којој је силом уграђена спирала у склопу данске Кампање спирале - у њеном случају, 1975. године.

„Имала сам око 13 година. Имала сам осећај да ме пробадају ножевима."

Њена школска другарица Холга, која данас има 62 године, имала је 14 година кад јој је стављена спирала.

„Потиснула сам већи део тога", каже она, „али ћу се увек сећати бола. Јако ме је болело дуго година."

У кампањи је коришћена рана верзија спирале по имену Липес Луп.

Она је прављена искључиво за одрасле жене које су се већ порађале, али је уграђивана у девојчице које су имале некад и свега 12 година.

„Не могу да замислим бол који бисте осећали кад вам уграде ову ствар у тај мали отвор", каже гинеколошкиња Авиаја Зигстад, док ми показује модел материце младе жене поред Липес Лупа.

Компликације које су проистекле од уграђивања Липес Лупа у девојчице и девојке варирале су од обилатог крварења, до инфекције, хроничног бола и неплодности.

Још колико средином деведесетих, докторка Зигстад је проналазила спиралу у пацијенткињама које су долазиле на процену плодности.

„Нису знале да је имају", каже она.

„Покушавале су да затрудне 10 до 15 година не знајући у чему је проблем."

Наја, која ради као терапеуткиња за трауме, каже да је чињеница да је искуство уграђивања те спирале за неке било поражавајуће, уз одсуство основних информација, значи да су многе жене попут ње потиснуле то искуство из сећања.

„Ја сам само једна из трауматизоване генерације жена.

„Последице су биле сувише тешке да би се с њима изашло на крај. Као да смо колективно заборавила све то."

Шта више, Наја - која се налази на овогодишњој ББЦ-јевој листи 100 инспиративних и утицајних жена из читавог света - каже да се и сама суочила са сећањем на то кад је почела да ради са личним траумама у склопу властите обуке.

Почела је да се обраћа другим женама преко Фејсбука око 2017. да би открила ко је још имао такво искуство.

Наредних година, на њен упит се јавило двестотинак жена из читавог Гренланда да кажу да су проживеле нешто слично.

Она сада води кампању за заштиту права других жена погођених овим скандалом.

Али размере читаве кампање откривене су тек после емитовања данског подкаста почетком ове године.

То је довело до саблажњавања читаве нације.

Подкаст Spiralkampagnen („Кампања спирале"), пронашао је записе који указују на то да је између 1966. и 1970. године Липес Луп уграђен у око 4.500 Гренланђанки.

То је око половина од 9.000 жена способних за рађање које су живеле у земљи у то време.

Циљ кампање био је да се контролише раст становништва на Гренланду, који је скочио од педесетих - захваљујући модернизацији и бољем здравству.

Овај раст, поред све веће стопе тинејџерских трудноћа, забринуо је данске власти.

Године 1970, кампања се сматрала „успешном" зато што је стопа плодности драстично опала, мада је наставила да пада још неко време после тога.

У осам година од почетка кампање, од 1966. све до 1974. године када је смањена, наталитет на Гренланду стрмоглавио се са седморо деце по жени на 2,3.

Магнус Хоник, актуелни дански министар здравља, каже да не постоји евиденција о томе кад је кампања тачно обустављена, тако да је откривање тога један од задатака актуелне истраге.

„Плашим се да је то могло да траје деценијама", рекао ми је он.

После много година бола, Наји је уклоњена њена спирала кад је имала 17 година.

Коначно је успела да роди дете у 35. години, после више година покушаја да зачне.

Што се тиче њене пријатељице Хелге, она каже да је ишла код лекара много пута после тога због бола и, касније, зато што је имала проблема да затрудни.

Она каже да је упорно била уверавана да је све у реду, али никада није прегледана.

Не може да се сети када јој је тачно спирала откривена и уклоњена, али никад после тога није успела да роди дете.

Холги је извађена материца 2018. године на савет њеног лекара, због разних компликација које су проистекле од Липес Лупа.

Најшокантнији историјски случај на који сам наишла је онај Сузане Кислен, која данас има 75 година.

После рутинског прегледа док је била у петом месецу трудноће са другим дететом, лекар јој је рекао да жели да абортира бебу због претходне гинеколошке компликације.

Она каже да је та „компликација" решена још пре трудноћа и да је она била савршено здрава.

Упркос томе, они су ипак покренули прекид трудноће - она каже да је то захтевало ни мање ни више него 31 инјекцију - али беба није умрла.

Коначно, у седмом месецу, она је почела да се порађа и њена беба је умрла у року од сат времена од порођаја.

У року од неколико сати, она тврди да је четири пута покушана да јој се стави спирала, пре него што је коначно рекла лекару да престане са тим.

Она каже да је дуго после замишљала како чује бебу, за коју је касније сазнала да је била дечак, како плаче у њеној кући.

„Моја туга ме је потпуно опхрвала."

Она каже да захтева извињење данских власти пре него што буде било прекасно.

Фотографије и илустрације Елејн Јанг

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]