Трамп уздрмао светски поредак више него било који председник од Другог светског рата: ББЦ уредница

Упозорио је свет још првог дана.

„Ништа нам неће стати на пут“, најавио је председник Доналд Трамп, праћен громогласним аплаузом, у завршници инаугурационог говора током хладне вашингтонске зиме прошле године, на самом почетку његовог другог мандата.

Да ли га свет није схватио довољно озбиљно?

Ушушкано у његовом говору било је и помињање доктрине из 19. века о „манифестној судбини“ – идеји да САД има богомдано допуштење да проширује територију на континенту, ширећи америчке идеале.

У том тренутку је око бацио на Панамски канал.

„Вратићемо га назад“, најавио је Трамп.

Сада је та изјава, изражена с апсолутном решеношћу, усмерена на Гренланд.

„Морамо да га имамо“, гласи његова нова мантра.

То је сурово буђење у тренутку бременитом реалном опасношћу.

Америчка историја је препуна значајних и контроверзних америчких инвазија, окупација и тајних операција за рушење владара и режима.

Али у протеклом веку, ниједан амерички председник није претио да ће заузети територију дугогодишњег савезника и ту одлуку донео противно вољи народа.

Ниједан амерички лидер није толико брутално кршио политичке норме и претио дуготрајним савезништвима која су чинила основу светског поретка од краја Другог светског рата.

Нема никакве сумње да се стара правила крша потпуно некажњиво.

Трамп се сада описује као вероватно „најтрансформативнији“ амерички председник – кога прати клицање присталица код куће и у иностранству, забринутост у престоницама широм света и пажљива тишина у Москви и Пекингу.

„То је помак ка свету без правила, где се гази по међународном праву и где је једини закон који је изгледа битан закон најјачег, са поновним јављањем империјалних амбиција“, било је сурово упозорење француског председника Емануела Макрона на бини на Светском економском форуму у Давосу, без директног помињања Трампа поименце.

Расте забринутост због потенцијално болног трговинског рата, чак и брига у неким круговима да би 76 година стари војни савез НАТО сада могао бити угрожен, ако, у најгорем могућем случају, амерички врховни командант покуша да заузме Гренланд силом.

Трампови бранитељи појачавају подршку његовој агенди „Америка на првом месту“, а против послератног мултилатералног поретка.

Упитан од ББЦ-ја да ли би заузимање Гренланда прекршило повељу Уједињених нација, републикански конгресмен Ренди Фајн је рекао: „Мислим да су Уједињене нације потпуно омануле као ентитет који подржава мир у свету и, искрено, шта год да они мисле, вероватно је исправно урадити управо супротно.“

Фајн је прошле недеље у Конгресу представио предлог закона назван „ Закон о анексији и државности Гренланда“.

Како на то реагују нервозни амерички савезници, када изгледа као да ништа неће стати Трампу на пут?

Многе фразе пратиле су протеклу годину дипломатских увијања око тога како најбоље изаћи на крај са непредвидивим америчким председником и врховним командантом.

„Морамо да га схватимо озбиљно, али не буквално“, потекло је од оних који инсистирају на томе да све ово може да се реши дијалогом.

Функционисало је, али само до одређене тачке, у покушајима да се са Европом скује јединствени одговор на руски жестоки рат у Украјини.

Трамп се често предомишља, од једне недеље до друге, од испољавања ставова блиских руским, потом нагињући Украјини, да би се вратио у руску орбиту.

„Могул је некретнина“, кажу они који у Трамповим максималистичким ставовима виде његову тактику склапања договора из његових дана на њујоршком тржишту имовине.

Одјек тога може се наћи у његовим поновљеним претњама војном акцијом против Ирана – иако је јасно да се војне опције још увек налазе на његовом сада претрпаном столу.

„Он не говори као традиционални политичар“, објашњава његов главни дипломата, амерички државни секретар Марко Рубио, кад га упорно питају за Трампове тактике.

„Он каже, па то и уради“, највећи је хвалоспев за његовог председника, а против онога чему се изругује као туробном учинку његових претходника.

Рубио је био један од главних гласова који покушавају да ублаже Трампове претње о Гренланду, истичући да жели да купи ову огромну стратешку ледену плочу, а не да изврши инвазију на њу.

Он је истакао да Трамп разматра опције да купи највеће острво на свету, како би се супротставио претњама Кине и Русије, још од његовог првог мандата.

Али не може се порећи Трампова силеџијска тактика, његов презир према колективној акцији, његово уверење да је сила увек у праву.

„Он је човек трансакције и бруталне силе, мафијашке силе“, каже Зени Минтон Бедоус, главни и одговорни уредник часописа Економист.

„Не види корист у савезништвима, не види идеју Америке као идеју, као сет вредности; њега ни најмање није брига за то.“

И то чак ни не крије.

„Русија и Кина се уопште не плаше НАТО-а. Ни најмање“, рекао је Трамп за Њујорк тајмс у опширном интервјуу почетком месеца.

„Нас се зато страховито плаше.“

Да је безбедност ту стварно проблем, САД ионако већ имају снаге на терену на Гренланду и, према споразуму из 1951. године, могу да пошаљу још трупа и отворе још база.

„Морам да га поседујем“, каже Трамп отворено.

И често воли да стави до знања: „Волим да побеђујем.“

Све је више доказа који говоре да се ту само о томе ради.

Заокрети у његовој политици током протекле године били су збуњујући.

У саудијској престоници Ријаду у мају, гледали смо како је његов важан говор током прве посете иностранству у другом мандату наишао на одушевљен пријем.

Трамп се острвио на америчке „интервенционисте“ које је оштро критиковао зато што су „разорили много више нација него што су их изградили... у сложеним друштвима које чак ни сами нису разумели.“

У јуну, кад је Израел напао Иран, Трамп је наводно упозорио израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа да не угрожава његову дипломатију војним претњама против Ирана.

До краја те недеље, кад је видео израелски успех с атентатом на највише нуклеарне научнике и шефове снага безбедности, Трамп је изјавио: „Мислим да је то било изврсно.“

„Разумно-прање“ је био израз који је пре више месеци сковао Едвард Лус из Фајненшел тајмса да опише пристојно представљање Трампа у свету, редове лидера који му куцају на врата са светлуцавим поклонима и слаткоречивим хвалоспевима да би покушали да га придобију на сопствену страну.

„Трампове апологете – бројнија група од истинских верника – раде од јутра до мрака да разумно оперу његову политику у нешто кохерентно“, написао је Лус у његовој најновијој колумни.

Ова појава је била очигледна у октобру прошле године кад су лидери из читавог света били позвани да му се придруже у египатском одмаралишту на Црвеном мору Шарм Ел-Шеику, да прославе његову звучну објаву да „коначно имамо мир на Блиском истоку“, први пут после „3.000 година“.

Прва значајна фаза његовог мировног плана донела је преко потребну обуставу ватре у Гази и хитно пуштање израелских талаца.

Трампова мишићава дипломатија присилила је Нетанјахуа, баш као и Хамас, да пристану на њега.

Био је то крупан напредак који је само Трамп могао да постигне.

Али то није било – нажалост – праскозорје мира.

Нико присутан није изговорио тај тихи део наглас.

Прошле године је Трампов приступ био представљен као манифестна судбина.

Ове године је то била Монроова доктрина из раног 19. века, сада ажурирана, после инвазије на Венецуелу, у „Донроову доктрину“.

Председник Трамп се сада њоме поноси, осокољен најватренијим присталицама у властитим редовима, уверен да Америка може да ради шта хоће у сопственом задњем дворишту, и изван њега, како би заштитила америчке интересе.

Понекад га називају изолационистом, понекад интервенционистом.

Али увек га прати слоган који га је вратио на власт – Учинимо Америку поново великом.

А његово писмо норвешком премијеру Јонасу Гару Стору истакло је опсесивну озлојеђеност што није добио Нобелову награду за мир 2025.

Трамп је обавестио Стора: „Не осећам више обавезу да размишљам искључиво о миру, мада ће то увек бити предоминантно, већ сада могу да размишљам и о томе шта је добро и исправно за Сједињене Америчке Државе.“

„Ово је добар дан да поседујете нордијски темперамент“, дипломатски ми је прокоментарисао норвешки министар спољних послова Барт Ејде кад сам га питала за тај тренутак.

Норвешка је била смирена, са ледено хладном одлучношћу, у одбрани Гренланда и Данске, и колективне безбедности на Арктику.

Европски одговори и даље се развлаче по том клизавом политичком леду.

Макрон се зарекао да ће лансирати „трговачку базуку“ Европске уније у виду контра-царина и ограничавања приступа уносном тржишту ЕУ.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, једна од најближих европских савезница америчког председника, неодређено је говорила о „проблему разумевања и неспоразума“.

Британски премијер Кир Стармер енергично је и јавно бранио територијални интегритет Гренланда, али жели да заштити снажну личну везу који је изградио током протекле године избегавши казнене царине.

Трамп је скинуо рукавице и објавио приватне поруке које добија од лидера користећи се старим алаткама државништва да би покушао да придобије њихову подршку.

„Вечерајмо у Паризу заједно у четвртак, пре него што се вратите за САД“, предложио је француски председник који се такође запитао, услед хвалоспева за друге успехе у спољној политици, „Не разумем шта то радиш са Гренландом.“

„Једва чекам да те видим“, написао је генерални секретар НАТО Марк Руте, који је једном назвао Трампа „татицом“ поводом његовог силовитог решавања 12-дневног рата између Ирана и Израела прошле године.

Руте, и други, сматрају Трампове отворене претње заслужним за присиљавање чланица НАТО да значајно повећају трошење на одбрану последњих година.

Трампова упозорења, која корене вуку још из његовог првог мандата, убрзала су тренд који су тражили и претходни амерички председници, а започели сами чланови НАТО у сенци руских претњи.

Са друге стране Атлантика, земља која је дуго живела у сенци Америке покушава да утре себи другачији пут напред, који, додуше, са собом носи властите изазове.

„Морамо да прихватимо свет онаквим какав јесте, а не какав желимо да буде“, била је искрена рефлексија канадског премијера Марка Карнија током његове посете Кини прошле недеље.

Била је то прва посета неког канадског лидера Пекингу од 2017. године, после много година оштре напетости, и шаље јасан сигнал у овом свету убрзаних промена.

Трампова запањујућа претња да ће анектирати северног суседа избила је на површину поново у објави на друштвеној мрежи на којој се види западна хемисфера, па и Канада и Гренланд, прекривена америчком заставом.

Канађани су свесни да и даље постоји ризик да су они следећи.

Карни, бивши централни банкар, доспео је на највиши положај у Канади прошле године подржан уверењем Канађана да је најбоље припремљен да се супротстави Трампу.

Он је одговорио „доларом за долар“ од самог старта, увевши казнене царине – све док то није постало сувише болно за много мању канадску економију, која шаље више од 70 одсто робе јужно од границе.

Кад је Карни изашао на бину у Давосу у уторак, и он се осврнуо на овај непријатни критични тренутак.

„Америчка хегемонија поготово, помогла је да се обезбеде јавна добра, отворени пловни путеви, стабилни финансијски систем, колективна безбедност и подршка оквирима за решавање сукоба“, рекао је он, додавши отворено: „Ми се налазимо услед расцепа, а не транзиције.“

У среду ће се с истог тог подијума обратити Трамп, док га свет буде пажљиво гледао.

Упитан од Њујорк тајмса овог месеца шта би могло да га заустави, Трамп је одговорио: „Моја властита моралност. Мој властити ум. То је једино што може да ме заустави.“

То је и оно што се крије иза армаде савезника који сада желе да га убеђују, да му ласкају, да га присиљавају – да би му променили мишљење.

Овај пут није сигурно да ће у томе успети.

Погледајте видео зашто Трамп жели Гренланд

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]