Амерички закон о Западном Балкану: Колико Србија треба да брине

Крај године је време када се обично са нестрпљењем чекају поклони испод јелке, а Србију и Западни Балкан из Америке је, завијено у сенатску машницу, сачекало место у Закону о ауторизацији националне одбране (НДАА).

Тај акт се доноси сваке године, али у документу из прошле године, Србија и регион се нису помињали - што је сада изазовало бројне реакције у Београду, махом из редова опозиције и критичара власти.

У том документу су истакнути проблеми са корупцијом, изборни закони, зависност од руског гаса, малигни утицаји Москве и Пекинга и стање људских права у Србији.

Усвајање закона отвара бројна питања, међу којима су најважније колики је његов домет и какве би практичне последице могао да има.

Чланови Конгреса имају различита мишљења о Србији, али чињеница је да овај закон усвојен гласовима обе странке, владајуће Републиканске и опозиционе Демократске, указује Аманда Торп из вашингтонског Атлантског савета, за ББЦ на српском.

„Јасно је да и даље постоји забринутост Конгреса због навода који угрожавају безбедност важних елемената српског друштва", каже Торп.

ББЦ на српском је затражио коментар од Марка Ђурића, министра спољних послова Србије, али до објављивања текста одговори нису стигли.

Ово је својеврсно упозорење Конгреса администрацији у вези са њиховом спољном политиком према Србији и другим земљама региона, каже Евелин Фаркаш, директорка америчког Мекејн института, у писаном одговору.

„Значајно је када Конгрес усвоји закон којим се извршној власти налаже да узме у обзир забринутости тог дома", истиче Фаркаш за ББЦ на српском.

У Закону, чији се делови односе на Западни Балкан и Србију, као забрињавајуће су оцењене и оптужбе званичника Србије да мирни демонстранти, опозиционе странке и цивилно друштво „покушавају да дестабилизију владу".

Наводи се да САД треба да наставе да подржавају постизање свеобухватног коначног споразума Косова и Србије, који ће бити заснован на узајамном признању, као и да америчка влада нец́е водити политику која заговара размену територија, поделу или друге облике прекрајања граница дуж етничких линија на Западном Балкану.

У одељку НДАА под називом „Закон о демократији и просперитету Западног Балкана", Србија је једина земља региона у којој се стање експлицитно анализира.

„Парламентарни и локални избори одржани у Србији 17. децембра 2023. и њихове непосредне последице разлог су за дубоку забринутост за стање српске демократије, између осталог и због коначног извештаја Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР)", пише у том акту.

Шта је НДАА и откуд Србија ту?

Закон о ауторизацији националне одбране (НДАА) је најважнији законски акт за одбрамбену политику САД, али он „само" одобрава буџет за одбрану, рекао је Алекс Нојс, сарадник вашингтонског Брукингс института, за ББЦ на српском.

„То што се помињу Србија и Западни Балкан значи да ће амерички одбрамбени естаблишмент у следећих годину дана обраћати више пажње“, објашњава он.

Али то не мора нужно и да значи да ће Сједињене Државе мењати дипломатски курс према региону.

„Министарство одбране често може да игнорише политичке директиве, али када је нешто у складу са НДАА, званичници обрац́ају пажњу.

„НДАА је закон усмерен на одбрану, али и председник државе и Стејт департмент имају значајну слободу деловања", наглашава Нојс.

Овај акт поставља смернице за онога ко распоређује средства, али говори у име Конгреса у целини о питањима спољне и одбрамбене политике.

„То је закон који се усваја сваке године деценијама и као такав је невероватно моц́ан.

„Ови документи заиста имају стваран утицај“, каже Фаркаш, бивша заменица помоц́ника секретара одбране у време администрација Барака Обаме.

Према закону, администрација мора да креира петогодишњу стратегију регионалног економског развоја, да укључи Западни Балкан у програм Европске иницијативе за демократску отпорност Стејт департмента и изради извештај о 'малигним активностима' Русије и Кине.

„У овом свеобухватном пакету су смернице, упутства, нивои овлашц́ења за финансирање и одређена ограничења за извршну власт за целокупан апарат националне безбедности, одбране и обавештајних послова", говори Аманда Торп.

Откуд подршка обе странке у Конгресу?

Аутор закона о Западном Балкану је демократски конгресмен из Масачусетса Вилијам Китинг, али је прошао кроз Представнички дом и Сенат и захваљујући гласовима републиканаца.

То није необично јер је документ озбиљан и значајан производ рада представника обе странке, оцењује Торп.

„Пошто је НДАА производ законодавног компромиса, постоје неки делови закона које би демократе потенцијално уклониле, и обрнуто за републиканце.

„Међутим, посматрано као пакет, то је консензусни производ и представља опште расположење Конгреса у вези са одбрамбеном политиком", каже она.

ББЦ на српском је конктактирао представнице Китингове канцеларије, али до објављивања текста није стигао одговор.

У документу који је усвојен на његов предлог, између осталог, каже се и да су упркос економском напретку, стопе сиромаштва и незапослености остају вец́е него у суседним земљама ЕУ.

„Западни Балкан је сложен регион, али они у Конгресу који га познају, познају га добро и аутори су ових одредби", оцењује Алекс Нојс, сарадник Брукингс института.

Санкције, корупција и руски гас

У закону се прописује да председник САД уводи санкције „сваком страном лицу за које се утврди да је укључено или да је покушало да се укључи у корупцију повезану са Западним Балканом", најкасније 90 дана од дана ступања на снагу Закона.

Санкције су предвиђене и за појединце и политике „које угрожавају мир, безбедност, стабилност или територијални интегритет било ког подручја или државе на Западном Балкану", затим за особе „које подривају демократске процесе или институције", и за озбиљна кршења људских права.

Милорад Додик, председник Републике Српске, крајем октобра је скинут са листе санкционисаних на којој је био од 2017. због опструкције Дејтонског споразума.

„Сједињене Државе редовно преиспитују санкције како би се осигурало да оне доприносе америчким економским, безбедносним и спољнополитичким циљевима, и овај случај није изузетак", рекао је тада портпарол Стејт Департмента за ББЦ.

Најавили су из Стејт Департмента да ће наставити блиско да сарађују са политичким актерима и заинтересованим странама из целог политичког спектра у Босни и Херцеговини на унапређењу заједничких приоритета.

„Постоји формулација која усмерава санкције према специфичним критеријумима против оних који би дестабилизовали регион - администрација мора да процени кршења и предузме мере како би увела те санкције, али смернице Конгреса су јасне", објашњава Аманда Торп из Атлантског савета за ББЦ.

Као још један од проблема истиче се корупција, па и међу кључним политичким лидерима, која „наставља да гуши Западни Балкан и да представља једну од највећих препрека даљем економском и политичком развоју у региону“.

Зависност од руских енергената је још једна ставка на коју се указује у закону, а српске власти већ два месеца покушавају да реше проблем изазван америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије (НИС), моћној компанији у већинском власништву руског Гаспромњефта.

„За спровођење усвојеног документа биће потребно време, финансије и додатни потези", закључује Торп.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]