НАТО бомбардовање 1999: Ко је све био станар виле у Ужичкој у Београду

Када је инжењер Александар Ацовић градио дом за породицу 1933. године у Београду, није могао ни да претпостави да ће у њој живети немачки окупатори, али и председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ), потом и челника Савезне Републике Југославије.

Тако су у чувеној вили у Ужичкој 15 на Дедињу, елитном београдском насељу, уживали Јосип Броз Тито, доживотни председник и маршал СФРЈ, а касније и Слободан Милошевић, председник СРЈ и Србије.

Ово, некада велелепно здање, озбиљно је оштећено је 22. априла 1999. године, када су је у зору погодила четири НАТО пројектила током ваздушне операције против СР Југославије.

Касније је Законом о враћању одузете имовине и обештећењу поново постављено питање конфисковане имовине после Другог светског рата.

Агенција за реституцију 2021. вратила је „идеалну половину куће, плус 50 ари плаца", наследницима Александра Ацовића, некадашњег власника рудника.

Друга половина, коју је 1948. године за симболичан износ тадашњи комунистички режим откупио од Ацовићевих синова Радосава и Милоша, остала је држави.

„Делимичним решењем од 5. фебруара 2021. године враћена је половина идеалних делова зграде државних органа и организација, резиденција у Ужичкој 15.

„Ова половина је конфискована од бившег сувласника Александра Ацовића, пресудом Народног окружног суда Београда 18. априла 1946. године", кажу у Агенцији за реституцију за ББЦ на српском.

Додају да је имовина враћена његовим законским наследницима.

„Државно правобранилаштво Србије уложило је жалбу на решење и све је прослеђено Министарству финансија, као другостепеном органу за одлучивање.

„О жалби до данас није донета одлука другостепеног органа", кажу у Агенцији.

Како је изграђена вила у Ужичкој 15

Женидба за Јелицу, ћерку једног од градоначелника Београда Милоша Савчића, донела је Александру Ацовићу и имање у некадашњој Румунској улици на Дедињу, сада елитном насељу у Београду.

Кућа је грађена 1933, а већ годину дана касније укњижена на њега и супругу.

Смрћу Јелице, две године касније, идиличан живот у раскошној вили почео је да бледи.

С првим бомбама 1941. када је разорен Београд и започет Други светски рат у Србији, кућа је добила прве подстанаре.

У њу се уселио председник владе, генерал Душан Симовић, због сигурног склоништа које је постојало, а крајем априла 1941. у вилу долази Франц Нојхаузен, немачки окупациони цивилни командант за Србију.

Док Александра буду исељавали из куће, у вилу стиже нови станар - фелдмаршал Александер Лер.

Лер је заробљен 1945, а стрељан 1947. године.

У то време, југословенски маршал Тито већ је уселио кофере у Румунску 15, која мења назив у Ужичку улицу.

„Кућа не почива на темељима него на жени" - било је уклесано на улазу у велики салон виле.

Александар Ацовић кућу је изворно направио за супругу Јелицу и њихово двоје деце.

Судбина је, међутим, другачије прекројила, па су се у њој највише боравиле Титова и Милошевићева супруга - Јованка Броз и Мирјана Марковић.

Милош и Радисав, Ацовићеви синови, 1948. године су у понуди која се не одбија, продали делове имања тадашњој Федеративној Народној Републици Југославији.

Док су Јосип и Јованка Броз боравили у њој вила у Ужичкој 15 је неколико пута мењала изглед.

Све важне одлуке за судбину земље од 1947. године доживотни југословенски председник донео је управо под кровом ове виле.

Не постоји значајан светски државник друге половине 20. века чије разговоре са Титом нису упили зидови Ужичке 15.

После Титове смрти, вила у Ужичкој 15 постала је део Меморијалног центра „Јосип Броз Тито", који је половином 1996. године законом укинут, а вила проглашена за приватну резиденцију председника СРЈ, писало је Време.

Слободан Милошевић и Мирјана Марковић у њу су се уселили 1997, да би две године касније НАТО бомбе разориле вилу.

НАТО је претходно прогласио вилу за легитимну мету, писао је лондонски Индипендент.

Све вредне ствари пресељене су из резиденције непосредно пре бомбардовања.

Страдао је некадашњи Златни салон Јованке Броз, а наводно су преживела три стилска сточића, две фотеље и клавир - али је остао без ногара, писао је београдски Блиц.

Толстојева 33: Од издавача до контроверзног бизнисмена

Милошевић је у Ужичку 15 стигао из оближње виле у Толстојевој.

Да говори, ова кућа у Толстојевој улици број 33, могла би свашта да исприча.

Према писању недељника Време, Слободан Милошевић ју је 1991. године откупио за 2.000 немачких марака, јер је инфлација тада појела њену процењену вредност.

Као и вила у Ужичкој 15, и плац у Толстојевој 33 је национализован после Другог светског рата.

Први власник имања био је Гецa Кон, чувени издавач, који је земљу пазарио за сестре.

Породица Кон стрељана је у јесен 1941. године, а од њихове издавачке империје настала је данашња „Просвета".

Темељи првобитног изгледа виле постављени су почетком 1970-их, а у кућу се први уселио Јован Веселинов, некадашњи председник Скупштине Социјалистичке Републике Србије.

Ту је живео до смрти, а онда се у вилу уселио његов син.

Почетком 1990-их, Толстојева 33 добија нове станаре - породицу Милошевић.

Уследила је реконструкција, сређивање и проширивање виле, о чему су писали тадашњи медији, али и Мирјана Марковић у књизи „Јуче или сутра".

Српска опозиција је 1990-их често употребљавала вилу на Дедињу за исказивање бунта и протеста против тадашње власти Слободана Милошевића.

Тако је 1992. године започет и „марш мира на Дедиње".

И док су на простору некадашње СФРЈ трајали ратови, имање Слободана Милошевића се ширило.

Наводно, део плаца у Толстојевој 31 председнику тадашње СР Југославије поклонио је први комшија Богољуб Карић, бизнисмен и политичар.

Вила је током бомбардовања била донекле оштећена, па се породица Милошевић преселила у вилу „Мир" у Ужичкој улици.

Управо на тој адреси је Слободан Милошевић био ухапшен 1. априла 2001. одакле је касније изручен Хашком трибуналу, где је одговарао за злочине у рату у бившој Југославији.

Његова супруга Мирјана Марковић вратила се накратко у Толстојеву 33, пре него што је фебруара 2003. напустила Србију.

„Сећам се да смо се из последње јануарске вечери преселили из нашег дивног и бескрајно ведрог стана у Улици 14. децембра, у Толстојеву улицу, у кућу у којој је било много тамног дрвета.

„Шест следећих година сам планирала да једног дана, док ми је муж на послу па не може да види и да се љути, све те тамне греде по зидовима и на плафону на брзину префарбам у бело", написала је Мирјана Марковић у књизи „Јуче или сутра".

Вила у Толстојевој готово да је била пала у заборав док у медијима није одјекнула вест да је у њој ухапшен Сретен Јоцић, контроверзни српски бизнисмен.

Лисице на руке стављене су му због сумње да је умешан у убиство Иве Пуканића, власника загребачког листа „Национал".

Београдски Блиц је писао да је вилу на Дедињу касније је од Мирјане Марковић купио Никола Пековић, некадашњи играч, а потом и председник Кошаркашког клуба Партизан, и доскорашњи челник Кошаркашког савеза Црне Горе.

Пековић је кум Дарка Шарића, коме се годинама суди у Београду за трговину дрогом, а медији га означавају као „једног од највећих нарко босова на Балкану".

Подгоричке Вијести су њих двојицу доводили и у везу са пословима око коцкарница и хотела на Црногорском приморју.

Почетком 2021. године, вила на Дедињу добила је новог власника - Зорана Карића, рођеног брата српског бизнисмена Богољуба Карића.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]