Јесу ли ови материјали будућност моде

Индустрија која нас облачи је велики бизнис - процењује се да сваке године оствари 1,7 билиона долара профита у свету.

Али је и велики загађивач.

Мода је заслужна за и до осам одсто светских емисија гасова ефекта стаклене баште, према УН-у, што је бројка која је скочила са растом јефтине, потрошне, брзе моде.

Сваки стадијум животног циклуса одеће оставља трага на животној средини - од пестицида којима се прскају усеви до нафте која се користе за прављење полиестера, од бојење тканине, преко енергије за покретање фабрика до емисија тона отпада одеће бачене на депоније.

Експерти упозоравају да су актуелни обрасци модне производње и потрошње неодрживи.

„Ви купите мајицу од седам долара, али то није колико она стварно кошта Земљу“, каже професор Марк Миодовник, научник материјала са Универзитетског колеџа у Лондону, за ББЦ Радио 4.

„Заваравамо сами себе да се у атмосфери и океанима не дешавају лоше ствари због наше потрошње“, додаје он.

„И ако би одећа носила праву цену, а то је у случају мајице 54 долара када више не шкоди планети, онда бисте вероватно куповали мање.“

Заједно са растом продаје ношене одеће, модни креатори истражују иновативне материјале и производне процесе како би смањили утицај моде на животну средину.

Иако се за сада производе само у малим количинама, експерти верују да би једног дана они могли да промене будућност моде.

Ово су три таква материјала.

1. 3Д-штампани материјали

Шта би било кад бисте могли да одштампате у 3Д техници одећу по мери у удобности властитог дома?

Можда звучи претерано, али то би заиста могло да постане реалност.

Професор Миодовник ради са технологијом која може да скенира појединца, изради дигитални дизајн и потом одштампа синтетички или биопластични материјал састављен од малих веза по принципу ланчаре, слој по слој.

„То истински помера границе онога како доживљавамо тканину и шта сматрамо модом“, каже он.

Брендови као што су Најк, Њу баланс, Адидас и Баленсијага већ експериментишу са 3Д штампањем.

Предност 3Д штампања у моди је да артикли могу да се праве по мери, без расипања или претеране производње.

Биопластика се прави од биљака као што су кукурузни скроб или шећерна трка, и могу бити индустријски компостирани на крају употребе.

Али ту има и других могућих добрих страна.

Професор Миодовник ради на уграђивању сензора и уређаја за кретање у 3Д-штампане материјале да би помогао људима са проблемима са кретањем да лакше покрећу удове.

„Ако не можете лако да устанете са столице, можемо да вам направимо тканину која ће се затегнути око ваших мишића и пружити вам ослонац у том тренутку. А потом ће се опустити и омогућити вам да даље ходате нормално“, објашњава он.

„Разговарамо са људима са различитим повредама кичме и проблемима са леђима где би ово заиста користило.“

2. Кожа од комбухе

Комбуха, пиће које се прави од ферментисаног чаја и шећера и познато је по бактеријама корисним за црева, има нуспроизвод са којим тренутно експериментишу дизајнери.

Ако се кува око три недеље, бактерије формирају наслагу на површини течности.

„Можете да уберете ту скраму, проперете је само водом и потом осушите и добијете нешто што веома личи на кожу“, каже докторка Џејн Вуд, експерткиња за технологију текстила на Универзитету у Манчестеру у Великој Британији.

Поред тога што је много еколошки савеснија од узгајања крава, кожа од комбухе је и „изузетна отпорна на хабање“, још и више од мотоциклистичке коже, додаје Вуд.

„Изузетно је биоразградива“, објашњава.

„Дакле, ако је убаците у канту за компостирање, не остане ништа од ње после две недеље.“

Кожа од комбухе није природно водоотпорна, и зато није најбољи избор за кишно време, али може да се третира природним уљима или пчелињим воском да би се то поправило.

Научници такође истражују како микроби као што су гљивице или бактерије могу да развију боје за текстиле, што би могло да буде еколошки савеснији процес бојења.

3. Тканина од морских алги

Неколико брендова почело је да експериментише са још једним новим текстилом прављеним од органске материје.

Морске алге могу бити сушене, самлевене и обрађене тако да се извуку влакна из биљке, која се потом преду или ткају у тканину.

Стела Макартни и Х&М су недавно лансирали одећу прављену од келсуна, влакна од биополимера који може да се нађе у морској трави.

У међувремену, Шарлота Мекарди, истраживачица и дизајнерка са Универзитета Стенфорд у САД, направила је провидни кишни мантил од биополимера насталог из алги.

Исти материјал је коришћен за прављење шљокица на светлуцавог хаљини направљеној у сарадњи са креатором Филипом Лимом.

Велика предност алги је да су биоразградиве, за разлику од тканина заснованих на пластици као што је полиестер, који испушта микропластику штетну по океане и здравље људи.

Оне такође упијају угљен-диоксид док расту под водом, не траже никакве пестициде, а производни процес коришћен за претварање у текстил загађује много мање од традиционалних синтетичких влакана.

„Велики део технолошког сектора тражи начин да буде еколошки одговорнији, да не производи отпад и да производи ствари којих лако можемо да се решимо“, каже докторка Вуд.

„Ако размишљате о томе од чега је прављена брза мода, то је углавном полиестер. Зашто бисте правили нешто што желите да обучете само неколико пута од нечега што траје вечно?“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]