Зиђин, Бор и права радника: Да ли једно извињење решава сукоб на послу

Пословни неспоразум или шутирање, културолошке разлике или физичка сила - једно извињење требало би да реши ове дилеме настале у погону борског рудника.

Директор Топионице, кинески држављанин Лан Шицонг, шутнуо је 23. августа инжењера и вршиоца дужности управника Ненада Јанкуцића, што су забележиле и надзорне камере, а пренели медији.

Компанија Зиђин, већински власник Рударско-топионичарског басена Бор, потврдила је потом да је утврђено да је „дошло до пословног неспоразума, али да је био блажих размера и без било каквих штетних последица по здравље, телесни и психички интегритет запосленог".

„Тражили смо суспензију, спровођење поступка и утврђивање директорове одговорности, али још немамо никакву информацију да ли су нешто предузели", каже за ББЦ на српском Часлав Гаврић, главни повереник синдиката Независност у компанији Зиђин Бор Копер, чији је члан и оштећени инжењер.

Новинари ББЦ на српском покушали су да ступе у контакт са Ненадом Јанкуцићем преко овог синдиката, али је главни повереник у СМС поруци написао да он не жели да даје било какве изјаве.

ББЦ на српском покушао је да о детаљима овог случаја, али и сличним проблемима са којима се радници у Србији сусрећу, разговара са надлежним Инспекторатом за рад и Министарством рада.

До објаве овог текста трајало је упућивање Инспектората на прес службу Министарства и обрнуто, а одговори нису добијени.

Компанија Зиђин постала је власник 63 одсто Рударско-топионичарског басена Бор у децембру 2018. године, уплатом 350 милиона долара.

Шта кажу синдикати?

Одмах после инцидента, реаговали су Синдикат Независност Зиђин Копер и Синдикална организација (СО) Топионица - Бор и упутили генералном директору захтеве за покретање поступка.

„Тражили смо суспензију директора до окончања спора, док не оформе комисију и не испитају случај", каже Жарко Радуловић, председник СО Топионица Бор.

Поред смене директора Шицонга са руководећег места, захтевају и утврђивање повреде радне обавезе и дисциплине, као и најстроже кажњавање због непоштовања законских прописа и Правилника о раду компаније.

Синдикат Топионице се у допису позвао на „тринаест правила нулте толеранције" које је објавила компанија где, тврди Радуловић, пише да је услов за давање отказа физички насртај.

Радуловић каже да им је на заједничком састанку прошлог петка речено да ће случај бити испитан до краја и да ће директор бити кажњен, али да не зна о каквој је казни реч.

Према њиховим информацијама, директор још није суспендован, али каже да би наводно на његово место требало да дође неко из другог погона.

Компанија Зиђин је прошлог петка најавила покретање интерне истраге, а у саопштењу је писало и да се Шицонг извинио Јанкуцићу и његовој породици, те да је извињење прихваћено.

Медији су пренели да је директор у писму извињења навео да „због личних разлога" не разуме „довољно добро" културолошке навике у Србији.

„Истовремено нисам био довољно строг према себи, те сам своје лоше навике пренео и на посао, чиме сам властитим понашањем исказао непоштовање према Вама", додао је кинески руководилац.

Нагласио је и да ће преиспитати сопствено понашање и научити лекцију „да више разуме српске обичаје и навике".

Из Синдиката Независност Зиђина и синдиката Топионице потврдили су за ББЦ да је извињење прихваћено, али да оштећени и породица ипак траже да се случај испита до краја.

„Рекли смо да, уколико буде наставио са радом, то ће бити знак одобравања послодавца за његово поступање, без обзира што су се извинили и окарактерисали то као срамотан чин.

„Ако нема никаквих последица по њега, то значи да су одобрили оно што је урадио", закључује Часлав Гаврић из синдиката Независност.

Како решити спор на послу?

До решавања сукоба који настају између запослених долази се на неколико начина, али најчешће унутар предузећа.

„Туча се најчешће решава покретањем отказног поступка против запосленог који се завршава отказом или изрицањем неке дисциплинске санкције - то је оно што Закон о раду предвиђа", каже за ББЦ на српском Марио Рељановић, научни сарадник на Институту за упоредно право у Београду.

Дисциплински поступак покреће послодавац, али у случају Зиђина, где би сам директор требало да буде предмет поступка, о његовој евентуалној смени одлучује орган који је „изнад њега".

„О радним правима директора увек одлучује орган који је унутрашњим актима компаније одређен за то, а то је увек управни одбор, док по привредном праву може да буде и надзорни одбор", истиче овај доктор правних наука.

Закон о раду, поред дисциплинског поступка, где је акценат на послодавцу, предвиђа и обраћање инспекцији.

Инспектору рада су међутим, каже Рељановић, руке законски поприлично везане.

„Он може да укаже послодавцу на неправилности које су уочене и да да налог да се те неправилности исправе, али у те надлежности спада кад нека документација није у реду, када постоји неки фактички проблем, а не туча", наглашава овај правник.

Додаје и да инспектор рада може да изађе по пријави, прегледа снимак и констатује да су се десиле неправилности, али нема овлашћења да нареди послодавцу да покрене дисциплински поступак или да откаже неком уговор о раду.

Из Министарства рада, које је надлежно за Инспекторат, није било одговора на питања ББЦ о овом случају, као ни о најчешћим притужбама радника на сукобе у предузећима у Србији.

Дисциплинске мере које могу да се изрекну су: опомена, удаљавање са радног места без накнаде зараде, смањење зараде и, најдрастичнија, отказ.

Још један начин решавања спорова у предузећу је покретање судског поступка, односно подношење кривичне или прекршајне пријаве.

У том случају, наводи Рељановић, запослени може судским путем да тражи накнаду нематеријалне штете од починиоца за, на пример, претрпљени страх или од послодавца јер га није заштитио у складу са прописима.

Уколико се инцидент понавља, онда се може говорити и о злостављању, дискриминацији, угрожавању безбедности и здравља на раду и осталим питањима која су у домену других закона.

„Кад се покрене поступак поводом злостављања постоји могућност да запослени одбије да ради, да тражи да се премести у другу радну средину или да се злостављач премести тако да немају контакт", наводи Рељановић.

Такође, уколико радник помисли да је дискриминисан, може да се обрати и поверенику за заштиту равноправности који покреће интерни поступак и даје властито мишљење о томе да ли је дошло до дискриминације или не.

Председник синдиката Независност Зоран Стојиљковић сматра да је код решавања оваквог вида сукоба у предузећу изузетно важно синдикално организовање - као покушај успостављања равнотеже моћи између запослених и послодаваца, као и међународна увезаност и међусиндикална солидарност.

„Ако сте изложени мобингу и притиску, а да нисте синдикално организовани и да немате ту димензију, што је тешко имати у условима страха од губитка посла и од незапослености, и неки осећај солидарности у најближем окружењу, онда сте у тешкој невољи", каже професор Факултета политичких наука Стојиљковић.

Истиче да је, у ситуацији када се прешло преко „толерантне линије", потребна подршка медија и јавности.

„Свако ко уложи неки радни напор има право да има безбедан процес рада, од физичке безбедности, до тога да нико не може да вам гужва карактер и да вас мобингује", закључује професор.

Погледајте видео о изазовима рада од куће током пандемије

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]