Србија и администрација: Шта је ЈМБГ - јединствени вид препознавања или „превазиђен концепт"

Никола Петровић спреман је да издекламује његов јединствени матични број (ЈМБГ) чак и када га пробуде у пола ноћи, а научио га је напамет још када је имао 16 година.

„Тада сам вадио личну карту и било ми је занимљиво, па сам одмах научио - заправо сам упамтио само последњих шест цифара, датум рођења сам знао", каже са осмехом 30-годишњи пројектант из Панчева за ББЦ на српском.

ЈМБГ је „индивидуална и непоновљива" ознака грађана и сачињен је од 13 цифара, које се односе на датум и место рођења, као и пол, наводи се у Закону о јединственом матичном броју грађана.

„Он служи за јединствену идентификацију грађана - да неко ко проверава зна да сте то ви и једино ви", каже Данило Кривокапић, правник и директор Шер фондације, за ББЦ на српском.

Овај идентификациони број налази се у документима попут личне карте, здравствене књижице, пасоша и возачке дозволе.

У СФР Југославији уведен је 1976. године, после чега је Закон о јединственом матичном броју усвојило и свих шест савезних република.

Употребљава се у свим земљама бивше Југославије и данас, али би то могло да се промени пошто су из хрватског Министарства унутрашњих послова припремили предлог Закона о престанку важења Закона о матичном броју, пренели су медији у тој земљи.

Чему служи ЈМБГ?

Никола Петровић користи овај 13-цифрени број искључиво када има посла са бирократијом, каже.

„Употребљавам га ретко - углавном кад попуњавам формуларе и документа, а највише сам га користио на факултету за разне обрасце", објашњава овај Панчевац.

Овај број додељује Министарство унутрашњих послова на основу података из Матичне књиге рођених и добија се по рођењу.

Једном додељен матични број се не мења, осим у посебним случајевима попут промене пола или потпуног посвајања детета, наводи се у Закону о јединственом матичном броју грађана.

За грађане је „изузетно важан" и без њега не можемо да остваримо права, каже Наталија Шолић, адвокатица из Комитета правника за људска права (Јуком), за ББЦ на српском.

„Без њега не можете да остварите било какав правни промет или да обављате административне послове као што је, на пример, промена пребивалишта", појашњава она.

Овај број је „најлакши могући начин" да у јавним институцијама идентификују грађане, због чега се он чува у државним базама података, наводи Данило Кривокапић из фондације Шер.

Ипак, овај правник сматра да ЈМБГ у Србији „потпуно непотребно" садржи низ података о личности, јер свако ко има тај број аутоматски присваја те податке.

Шта представљају цифре матичног броја?

Овај број сачињава 13 цифара, које су подељене у шест група и свака од њих има посебно значење.

Првим двема цифрама ЈМБГ-а представљен је дан рођења, наредне две симболизују месец, а три цифре које следе означавају годину рођења.

Уколико је грађанин рођен 1. јануара 1991. године, првих седам бројки у његовом матичном броју биће 0101991.

Четврта група података представљена је са две цифре и њоме се може препознати из ког подручја особа долази - за сваког грађанина Србије то ће бити број између 70 и 97, у зависности од локалне самоуправе у којој је рођен.

Пол и редни број за оне који су рођени истог дана истакнут је у петој групи коју чине три цифре - за мушкарце то могу бити бројеви од 000 до 499, а за жене од 500 до 999.

Завршна цифра ЈМБГ-а је контролни број.

Извор: Закон о јединственом матичном броју грађана

Шта је особни идентификацијски број у Хрватској и како је заменио ЈМБГ?

Ова „стална ознака идентификације", како је дефинисана Законом о особном идентификацијском броју (ОЕБ), јединствена је за сваког грађанина и састоји се од 11 цифара.

Уведена је 2009. године и од тада су држављани Хрватске користили и ЈМБГ и ОЕБ.

Основни циљ увођења овог броја је усклађивање са законодавством Европске уније, јер све чланице користе идентификационе знакове са мање од 12 цифара, наводи Наталија Шолић.

Идеја да ОЕБ потпуно замени ЈМБГ није новина у тој земљи, додаје она.

„Процес је спроведен у две фазе - прво су га добијали они који су вадили нова документа због истека старих, а сада се стиче и по рођењу и добијању држављанства и могу га добити и правна лица", објашњава правница.

На овај начин се олакшава међународна размена података у оквиру ЕУ, додаје.

Основна разлика ОИБ-а у односу на ЈМБГ је та што он не открива податке онога на кога се односи.

Десет цифара овог броја изабрано је насумично, па се на основу њега не може се закључити колико неко има година, ког је пола или где је рођен, наводи се у закону.

Само једна цифра представља контролни број који није насумично одређен.

За разлику од ЈМБГ-а, који додељује Министарство унутрашњих послова на основу матичних књига рођених, ОИБ у Хрватској одређује Пореска управа Министарства финансија.

„Он олакшава транспарентност података о физичким и правним лицима, њиховим приходима и имовини. Због тога се показао као једна од најбољих антикоруптивних мера у Хрватској", објашњава Шолић.

Злоупотребе и будућност ЈМБГ-а

ЈМБГ српских држављана „потпуно непотребно" садржи низ података о личности, који постају доступни свима који дођу у његов посед, истиче Данило Кривокапић.

Као пример злоупотребе овакве форме идентификације наводи објаву групе хакера који су у децембру 2014. саопштили да су дошли у посед јединствених матичних бројева грађана Србије, на основу којих су сазнали њихове бројеве телефона, где живе и чиме се баве.

Постоје и други случајеви у којима грађани могу да претрпе директну штету због чињенице да неко други зна њихов јединствени 13-цифрени број, упозорава Кривокапић.

„Ако изгубите банковне картице, тражиће вам из банке да издиктирате тај број и даће вам нека овлашћења попут блокирања рачуна - неко може да се представи као ја преко телефона, издиктира ЈМБГ и тако ми нанесе штету", објашњава.

Због чињенице да ЈМБГ открива више података о личности него што би требало, Кривокапић каже да је „превазиђен концепт" и сматра да је Хрватска предлагањем новог закона направила „добар корак".

„Постоје и други, краћи бројеви, који су такође јединствени, а не откривају податке о личности - примери су Лични број осигураника (ЛБО) или број личне карте", наводи директор Шер фондације.

Укидање јединственог матичног броја, што би Хрватска ускоро могла да учини, не би сметало 30-годишњем Николи Петровићу из Панчева.

„Ништа се не би променило ако бих, на пример, користио број личне карте уместо ЈМБГ-а, осим што бих и њега морао да научим напамет", закључује Петровић.

Погледајте како живе људи који немају личне документе:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]