Електрични тротинети освајају и свет и Србију: „Само гледаш гужву и пролазиш"

Десетак људи, уз неколико електричних тротинета паркираних у близини, разговара о новом превозном средству које полако осваја читаву планету.

„Штеди и новац и време", каже Ђорђе Кривокапић, један од организатора окупљања.

„И живце", додаје Кристина Јазинка Николић, која за себе каже да је „поносна власница" тротинета марке Шаоми (Xiaomi).

Једни тврде да су електрични тротинети будућност, као и јефтина и лака алтернатива превоза по граду, док други сматрају да је реч само о пролазном феномену.

Међутим, тротинети изазивају доста пажње и због сиве зоне у којој се налазе - не постоји закон који регулише куда смеју да се крећу и на који начин.

Из МУП-а нису одговорили на питања ББЦ-ја, док из Управе саобраћајне полиције за РТС наводе да су тротинети у обавези „да се крећу површинама намењеним за кретање пешака, односно пешачким стазама и тротоарима."

Лепо искуство

Међу хитове београдске колекције пролеће/лето 2019. - поред кише, саобраћајне гужве и серије Чернобиљ - сигурно спадају и електрични тротинети.

Због тога су љубитељи тротинета на струју организовали неформални скуп, како би разменили искуства и одговорили на питања оних који желе да уђу у тај свет.

Ђорђе и Кристина кажу да тротинете возе два и по месеца и да им је то доста олакшало животе.

„Увек знаш кад ћеш стићи, нема гужви и других непредвиђених околности, а и једноставније је и лепше", каже Кристина.

„Нарочито сад, током пролећа и лета, кад идеш преко Бранковог моста, па поглед на реке... Лепо искуство. Само гледаш гужву која је поред тебе и пролазиш".

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја за ББЦ каже да је основно питање куда дозволити њихово кретање - тротоаром, коловозом или бициклистичком стазом".

„Једноставно, велико су изненађење за све законодавце широм Европе, не само у Србији".

Предности и цена

Како електрични тротинет функционише?

„Притиском на дугменце убрзаваш, а кочница је као на бициклу", објашњава Кристина, додајући да има и звонце као „поника".

„Батерија треба да се пуни и у њој се акумулира енергија, а кад се испразни - гураш ногом, као на добром, старом тротинету.

„Једним пуњењем може да се пређе и до 25, 30 километара, што зависи од тога колико си тежак и да ли има узбрдица, али за Београд је и више него довољно".

Она и Ђорђе тротинете пуне ноћу, а истичу да је потрошња струје „занемарљива".

Ђорђе као једну од предности истиче да га је лако склопити, као и да може да стане у сваки гепек аутомобила.

„Тако можеш да пређеш и нека незгодна места, попут Мостарске петље. Уђеш у тролу једну станицу, изађеш и возиш", каже он.

Важна ставка је и снага, а Кривокапић истиче да тротинети могу да савладају сваку узбрдицу.

„Често идемо од доњег Доћола до горе и назад, па од Професорске колоније и Цвијићеве уз Таковску до Скупштине и назад... Није проблем ни Доситејева, ни Књегиње Љубице."

А цена? Од 250 до 400, 450 евра, зависи од марке и снаге.

„Када га купиш 'исплатиш га' за два, два и по месеца, јер би тај новац потрошио за гориво и такси, ако се много крећеш", наводи Кривокапић.

Кристина ту истиче још једну важну ставку.

„Пси вас уопште не јуре кад прођете", каже уз осмех.

Куда га возити?

То је велико питање.

Неки га возе по тротоарима, неки по бициклистичким стазама, а неки по коловозу.

Ко је у праву - не зна се, јер је и даље све ново и није део Закона о безбедности саобраћаја.

Дамир Окановић се не слаже са наводима Управе саобраћајне полиције која предлаже да се тротинети возе по пешачким стазама и тротоарима.

„Чини ми се да то није најбоље решење", каже он, истичући да је то „територија која припада пешацима".

„Тротинети могу да се крећу прилично брзо, могу да повреде или чак усмрте пешака, а убрзо ће бити све јефтинији и све бржи".

То је и један од закључака дружења љубитеља електричних тротинета.

„Пешаци не гледају куда иду, имају слушалице у ушима... Зато мислим да је боље возити на коловозу, метар од ивичњака, да возачи могу лепо да те обиђу", каже Кривокапић.

„Мада, какве су гужве у граду, тешко да ће ико моћи да те обиђе", додао је неко.

Свет

Шта да раде са електричним тротинетима не знају ни многи у свету - или барем то другачије регулишу:

Окановић каже да би једно од законских решења било дозволити електричним тротинетима кретање по тротоару, али уз ограничену брзину.

„Нека истраживања кажу да је то осам километара на час, а ови сад иду и до 30 - то би заиста могло да буде опасно и за оне који их возе и за пешаке".

За оне који возе по коловозу - важан савет.

„Возачи електричних тротинета морају да схвате потребу да буду што уочљивији за аутомобиле, што значи некакву светлосну сигнализацију и да носе одећу високе видљивости или прслуке", истиче Окановић.

Једно од решења би могло да буде увођење зимских и летњих режима саобраћаја, сматра Кривокапић.

„Тако би лети, тамо где то може - на пример у Кнеза Милоша, где има пет трака - једна могла да буде само за бициклисте, тротинете и слична превозна средства. Било би и мање загађења и растерећенији саобраћај..."

Проблеми

С обзиром на то да су електрични тротинети новина на српским коловозима - и тротоарима - евентуална поправка би могла да буде проблем.

Најгора ствар која може да се поквари је мотор, а он може преко интернета да се купи за око 50 евра, наводе се.

„Бринете о њему као о бициклу", каже Кристина.

„Најчешће се, наравно, хабају гуме, али уз моделе који ми имамо добијеш и две резервне".

Проблем може да настане и кад треба нешто негде покупити, или отићи до продавнице.

„У том случају мора ранац на леђа, јер торбе лако могу да склизну са рамена и ето проблема... Искуснији возачи могу да окаче кесе на ручке тротинета, али се то не препоручује за оне који тек почињу", оцењује Јазинка Николић.

А кад крене киша?

„Свакако мора опрезније. Не препоручује се пролазак кроз баре јер је доле електроника у коју није пожељно да уђе вода", каже Ђорђе уз осмех.

„Дакле, по мокром да, по пљуску не".

Наравно, ништа без кациге.

„Моја се кацига већ исплатила - пао сам на главу код Вуковог споменика", наводи Ђорђе.

„Један плочник је пропао, тротинетом сам ту упао и пао на главу. Све што је поплочано и што се клима је потенцијални ризик".

Кристина се ту убацује, додајући потенцијално веома користан савет.

„Треба избегавати трамвајске шине... Гума тротинета је довољно танка да може да улети у шину и ето пада".

Таблице

Пред крај дружења, неки од гостију су се довољно осмелили да пробају како им иде вожња тротинета на струју.

Кристина је једној девојци позајмила њен и изашли су испред да проба.

Брзо је савладала, готово одмах.

„Баш се интуитивно научи. Мој отац је после пет минута возио најнормалније", каже Кристина.

И Окановић сматра да су електрични тротинети „сјајна ствар".

„Мање загађују животну околину, мање простора заузимају, нема проблема са паркингом, под мишку и у стан или канцеларију.

„Треба подстицати да их имамо што више, али мора постојати законско решење које ће регулисати да и они и други учесници у саобраћају буду безбедни", оцењује он.

Међутим, решење тог питања није ни близу, па могу да настану и неке бизарне ситуације.

„Хтео сам да увезем шест тротинета из иностранства, али су ми тражили њихове таблице", каже један од учесника дружења.

„И то таблице за пољопривредно возило... Имао сам веома креативну расправу са једном службеницом због тога".

Кристина за то време размишља о летовању у Црној Гори и вожњи тротинета уз обалу мора.

„То ће бити проблем, тротинет због батерије не може у авион", рече јој неко.

„Јао, да... О томе нисам размишљала", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]