Босна и Херцеговина: Пећина Вјетреница на УНЕСКО листи природне баштине

Шта спаја човечију рибицу, фосил леопарда и Чеха истраживача?

Пећина Вјетреница у Босни и Херцеговини (БиХ) је један од 26 нових локалитета на листи културне и природне баштине агенције Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСКО).

Иако су на листи од раније и Стари мост у Мостару и мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду, први пут је одабран природни феномен из ове бивше југословенске републике.

После словеначке Постојнске јаме, друга је пећина са југословенских простора под заштитом УНЕСКО.

„Она је природно благо пре свега због биодиверзитета, јер има много ендемичних (угрожених) врста и једна је од главних истраживачких станица подземне фауне", каже Јасминко Мулаомеровић из Центра за крш и пећине из БиХ.

Вјетреница, стара пет милиона година, највећи кршни предео у земљи, објашњава.

„Ово је велико и важно признање јер ће се више говорити о спелеологији и њеном значају", наглашава за ББЦ на српском.

Спелеологија је интердисциплинарна наука која се бави проучавањем крашких облика, међу којима су и пећине.

Локалитет је изабран на 46. седници УНЕСКО у Њу Делхију, крајем јула 2024. године, 17 месеци пошто је предата званична номинација.

На УНЕСКО листи културних добара тренутно је 1.223 локалитета широм света.

Поред босанско-херцеговачке пећине, списку су у јулу додати и кинески комплекс Централна оса -скуп бивших царских палата, вртова, храмова, Кенозера - културни пејзаж руралних насеља и дрвених структура у Русији, 14 места широм Јужноафричке Републике кључних за деловање и идеје борца за људска права Нелсона Манделе, планинска област Пу Прабат, као и колекција граничног камења у Индији.

Кинески зид, пирамиде у Египту, енглески Стоунхенџ, Троја у Турској, перуански Мачу Пикчу, катедрала Нотр Дам у Паризу, њујоршки Кип слободе, атински Акропољ, сиднејска зграда Опере, московски Кремљ неки су од најистакнутијих историјско-културних споменика и локалитета на свету под УНЕСКО заштитом.

Међу њима је и пет споменика из Србије: Стари Рас и Сопоћани, манастир Студеница, средњевековни споменици на Косову, Гамзиград-Ромулијана и средњевековна гробља са стећцима.

Чешки истраживач у пећини дочекао Први светски рат

Пећина Вјетреница, у херцеговачкој општини Равно, између Мостара и Требиња, окружена је Динарским планинама и налази се на 260 метара надморске висине.

Први пут се помиње као природни феномен у делу римског научника Плинија Старијег Историја природе (Historia naturalis) у првом веку нове ере, каже Мулаомеровић.

„Значајнија истраживања почињу у 19. веку, а до највећих открића дошао је чешки спелеолог Карел Абсолон, који је у њој био чак 27 пута.

„Почетак Првог светског рата 1914. године, овај Чех је дочекао баш у њој - није ни знао да је рат почео", додаје овај научник.

Пећина је за посетиоце први пут отворена 1964. године, само деценију и по пошто су је власти Босне и Херцеговине прогласиле спомеником од културног значаја.

Туристи су могли да уживају у пространим дворанама и воденим токовима, по којима је специфична, све до 1991. године и почетка рата у социјалистичкој Југославији.

После 18-годишње паузе поново је могло да се корача њеним осветљеним и хладним ходницима.

Главни ниво протеже се од улаза до најудаљеније тачке, уједно је то њен најдужи и најшири пролаз.

Под је прекривен стенама различитих величина помешаних са глинастим седиментом.

Неколико великих соба је у потпуности испуњено каменим блоковима, плочама и гипсом.

До сада је откривено нешто више од 7.000 подземних канала и више од 200 различитих животињских врста.

Пронађени су остаци осам фосилизованих животиња, међу којима је пећински медвед и скелет леопарда.

Управо необичан подземни свет фауне и флоре посебно привлачи људе, али и снажни ветар који допире из пећине због температурних разлика и пукотина у брду који је окружују, каже Давор Браковић из Јавног предузећа „Вјетреница".

„Ту су и бројна језера, водопади, више сталних потока и мањи токови којима се посетиоци посебно одушеве", додаје за ББЦ на српском.

Број туриста се из године у годину повећава - око 17.000 људи ју је посетило 2023, док је 2024. године број већи за 30 одсто.

Свежина

Јована Николић из Панчева, града на 20 километара од Београда, са овим необичним пећинским светом упознала се 2022. године.

У црвеним кабаницама и шлемовима на глави, који се добијају на самом улазу, корачала је уским ходницима који воде до огромних, осветљених соба.

„То је прва, велика, озбиљна пећина коју сам обилазила са ћерком и било нам је врло занимљиво.

„Била је мала група туриста, а водичи феноменални тако да смо могли да је обићемо детаљно и без журбе", присећа се Николић за ББЦ на српском.

Свежина. То јој је прва асоцијација на ово чудо природе.

„Мрзим врућину, а доле је око 11 степени, није ми се излазио напоље, где је било четири пута топлије", каже уз осмех.

Њена ћерка се посебно одушевила када су угледали човечију рибицу, једну од заштићених врста које живе на овом локалитету.

Ова ретка животиња живи само још у словеначкој Постојанској јами и још неким локацијама на Балкану и Италији.

Шта је УНЕСКО?

УНЕСКО окупља 193 државе - све земље које признају Уједињене нације.

Организација је основана 1945. године, по завршетку Другог светског рата, а седиште је у Паризу.

Залаже се за приступ образовању за свако дете, заштиту и промоцију културног наслеђа и јачање веза међу народима.

УНЕСКО је најпознатији по заштити културе и природе, у складу са Конвенцијом о светској културној и природној баштини из 1971. године.

Овај документ им даје ауторитет да пописују локације од универзалног значаја за културу, природне лепоте и нематеријално наслеђе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]