Светски дан биодиверзитета: Како се на Балкану чува шароликост природе

Белоглави суп у кањону реке Увац, дрвореди храста лужњака у Горњем Подунављу и процвали локвањи у бари Реви делови су шароликог мозаика биодиверзитета Србије.

Ова биолошку разноврсност чине биљке, животиње и други организми, као и генетичка променљивост и екосистеми.

„Морамо што пре нешто да урадимо јер ће већина врста које данас сматрамо угроженим нестати, остаће само економски значајне и атрактивне - дивљач, поједине рибе и белоглави суп", говори доктор биолошких наука Саша Маринковић за ББЦ на српском.

„А треба сачувати и неку жабу, змије или цвеће које није тако атрактивно, али јесте значајно."

Упркос неколицини примера добре праксе, заштита природе у Србији, као и у региону, наилази на бројне препреке и проблеме.

„У заштити природе је важно имати добро планирање али и континуитет, а најбољи показатељи су тренутно стање врста и станишта", говори Ивана Васић из предузећа Војводинашуме, за ББЦ на српском.

У Србији је званично регистровано око 44.200 врста и подврста, али многе групе организама нису довољно истражене, те се сматра да их има више, око 60.000.

Белоглави суп: Симбол заштите угрожених врста

Лет белоглавог супа над његовим домом, кањонима и клисурама река Увац и Трешњица на западу и југозападу Србије, умало је прекинут пре тридесетак година.

Популација ове врсте крупног лешинара 1992. сведена је на свега 10 парова.

„Сматрало се да је то готова ствар и да је врста изгубљена, али нисам одустао.

„Кренуо сам са истраживањима фактора који на њих утичу и дошао до закључка да је главни узрок недостатак хране током зимског периода", објашњава Саша Маринковић.

Каже да је опадање броја белоглавог супа почело неколико деценија раније, када су многе јединке угинуле у ловачким акцијама тровања вукова, шакала и других предатора,

Пораст популације белоглавих супова уследио је захваљујући оснивању специјалног резервата природе „Увац" 1995. и применом програма мера заштита „на основу његовог магистарског рада", који је дао добре резултате.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Убрзо су направили и хранилиште - место где ће се износити угинула стока, која чини готово 95 одсто јеловника ове строго заштићене врсте.

„Данас до супова долази три одсто укупног сточног отпада, а када би подигли на 10 одсто, потпуно би их сачували, мада сматрамо да смо је већ сачували", додаје Маринковић.

Процењује се да је у Србији тренутно живи 260 парова, „највише на Балкану".

Поред Увца и Трешњице, белоглавих супова има и у клисури реке Милешевке, где се појавио 1995, долетевши вероватно из ратом захваћене Босне и Херцеговине, а нове колоније су забележене и код Прибојске бање, Бродарева и на Златибору.

„Можемо да кажемо да је белоглави суп постао симбол заштите угрожених врста", наглашава Маринковић.

Наредни корак у очувању и унапређењу популације и станишта ове атрактивне врсте је његово поновно насељавање у источној Србији, конкретно у Сићевачкој клисури, петнаестак километара од Ниша, где је некада живео.

Балкански рис: Борба за опстанак

На простору Косова, источне Албаније и западних делова Северне Македоније од 2006. траје пројекат очувања балканског риса.

„Тренутно радимо на јачању популације због главне претње - размножавања у сродству", говори биолог Диме Меловски, из Македонског еколошког друштва.

„Пре тога, углавном смо се усредсредили на конвенционалне претње као што су криволов, деградација шума и убијање плена."

Поред тога, раде и на процени величине и густине популације у централном подручју, Националном парку Маврово, на северозападу земље, као и на едукацији ђака и обуци ловаца и ловочувара на простору где живи највећа мачка на Балкану.

„Залажемо се и за нова заштићена подручја која су битна за риса и током нашег програма, проглашено је неколико", објашњава Меловски.

Станиште балканског риса у овом делу Европе обухвата између 6.000 и 7.000 километара квадратних.

Процене су да има између 30 и 40 зрелих јединки.

Милица Мишковић из Међународне уније за заштиту природе (International Union for Conservation of Nature - IUCN), организације која у програму очувања балканског риса учествује кроз пројекат пошумљавања његовог станишта, каже да је проблем што постоје две физички одвојене групе.

Једна је у македонском Националном парку „Маврово", а друга у албанском „Мунела".

„Шуме на овом подручју су у толикој мери уништене да нема довољно повезаних шумских станишта како би се ове животиње слободно кретале између два заштићена подручја.

„Изоловане популације немају добре шансе за размножавање и увећање бројности", говори Мишковић за ББЦ на српском.

Након завршеног припремног дела, креће се са обновом шума на планини Буковик у Северној Македонији и планини Паштрик у Албанији.

Шта је биодиверзитет?

Биодиверзитет је у Конвенцији о биолошкој разноврсности усвојеној на Конференцији Уједињених нација о одрживом развоју у Рио де Жанеиру 1992. дефинисан као свеобухватна разноликост и различитост живих организама.

„То подразумева разноликост у оквиру врста, између врста и између екосистема", наводи се у њој.

Биодиверзитет тако чине биљне, животињске врсте и други организми, као и генетичка променљивост и екосистеми, односно животне заједнице и станишта где живе и врше властите функције.

Заштита биодиверзитета данас представља окосницу Агенде за одрживи развој 2030 Уједињених нација и обухваћена је Споразумoм из Париза - глобалним споразумом за борбу против климатских промена.

Београдске оазе које чекају статус заштићеног добра

Током 2023, у околини Београда урађене су три студије са предлогом да поједина подручја постану заштићена станишта, наводе из Завода за заштиту природе Србије.

„Заштићено станиште је подручје које обухвата један или више типова природних станишта значајних за очување једне или више популација дивљих врста и њихових заједница", пише у Закону о заштити природе.

То су „Бара Рева", „Бела река - Рипањ" и „Глинара".

Борба за бару Реву почела је маја 2021. када су организовани протести да се ова оаза, удаљена мање од 10 километара од центра Београда, уз десну обалу Дунава у насељу Крњача, не претвори у депонију шута.

Њене воде су дом за 147 врсте птица, од чега се 25 ту и гнезди, као и више десетина врста инсеката, међу којима су и строго заштићене врсте лептира - велики купусар и тврдокрилац - трчуљак.

„Додатну вредност представљају строго заштићене и заштићене врсте водоземаца и гмизаваца, које су због угрожености сврстане у Црвене књиге фауне Србије", наводе у писаном одговору Верица Стојановић и Милош Радаковић из Завода за заштиту природе Србије, за ББЦ на српском.

Неки од њих су подунавски велики мрмољак, обична и источна чешњарка, мала зелена жаба, барска корњача и степски смук.

Забележено је и 145 врста биљака, од чега су три заштићене: хајдучка трава, кантарион и гавез, а два строго заштићене: бели и жути локвањ.

На око 25 километара од центра Београда, у насељу Рипањ, налази се вештачко језеро Бела река које, са околним шумским комплексом, такође чека статус заштићеног добра треће категорије.

Овде расте више од 40 врста лековитих биљака, од којих је двадесетак заштићено, и исто толико макрогљива, међу којима су и две заштићене: љубичасто-зелена зека и голубача.

Вероватно први међу једнаким становницима овог подручја је јеленак, инсект из реда тврдокрилаца, строго заштићен у Србији али и по међународним анексима.

„Како је врста забележена у високом броју, 'Бела река' се може сматрати једним од центара популације јеленка, па је и очување шума од великог значаја", додају Стојановић и Радаковић.

По околној шуми, обали језера и у води живе различите врсте водоземаца, а ту је и више од 40 врста птица, 27 врста сисара и 13 дивљих врста риба из осам фамилија, међу којима су и шаран, сом, клен и друге.

Поступак заштите је крајем 2023. покренут и за Глинару, подручје на јужном ободу Панонског басена у београдском насељу Вишњица, у близини десне обале Дунава.

„Овде су забележене 53 врсте биљака, 65 врста инсеката, седам врста водоземаца, седам врста гмизаваца и 55 врста птица", наводе из Завода за заштиту природе Србије.

У овој Меки за птице, гнезде се строго заштићена пчеларица, брегуница и црна чиопа, а евидентирано је и шест врста из европске Директиве о очувању дивљих птица: црна и бела рода, осичар, орао белорепан, јастреб осичар, сеоски детлић и руси сврачак.

'Европски Амазон'

Реке Мура, Драва и Дунав формирале су 700 километара дуг зелени коридор који је од септембра 2017. уписан на Светску листу резервата биосфере Унеска.

Овај међународни резерват биосфере протеже се кроз Аустрију, Словенију, Хрватску, Мађарску и Србију на подручју од 931.820 хектара, због чега га још називају европски Амазон.

Део ове еколошке целине, прве такве врсте у свету, која повезује „готово милион хектара драгоценог природног и културног наслеђа", је и српски резерват биосфере - Бачко Подунавље.

Уписан је у Светску листу резервата биосфере јуна 2017. и простире се на више од 176.000 хектара, залазећи у атаре војвођанских градова Сомбора, Апатина, Оџака, Бача и Бачке Паланке.

Обухвата више заштићених подручја, међу којима су и Специјални резервати природе „Горње Подунавље" и „Карађорђево".

„Рађено је на очувању ретких станишта као што су слатине и баре, и влажних станишта, плавних шума врба, топола, храста лужњака и других, кроз спровођење активних мера заштите, али и на конверзији, односно замени шума алохтоних врста аутохтоним", објашњава Ивана Васић из Војводинашуме, предузећа које управља „Горњим Подунављем".

На простору „Горњег Подунавља" живи више од 1.000 врста биљака, међу њима и орхидеја, 270 врста птица, 60 врста риба и многе друге животиње, попут ритског јелена.

Будућност за морске птице на Ластовском архипелагу

Један од скоријих успешних примера заштите биодиверзитета у Хрватској је акција очувања угрожених морских птица средоземног галеба, великог зовоја (каукала) и грегуле на простору средњег Јадрана.

Петогодишњи пројекат „LIFE Артина - Мрежа за очување морских птица у Јадрану", трајао је до марта 2024. и обухватио је подручје Ластовског архипелага и Пучинска острва.

Грегула је 2019. на овом подручју бројала 91 пар, да би се три године касније стигло до броја од 569, док се велики зовој попео са 96 на 369 пара.

Код средоземног галеба, који се разликује од морског, резултати нису били задовољавајући, па се од почетних 29 парова стигло до 35, да би им бројка 2023. била свега 15.

Грегула и велики зовој припадају бурњацима или цевоноскама и сродније су пингвинима него галебовима.

„У овај ред спадају и далеко већи албатроси, а зову се тако јер на врху кљуна имају цевчице, односно жлезде којима излучују со из морске воде.

„Тако су потпуно су независне од извора слатке воде и цео живот бораве на мору, долазе на колоније на острвима само када се гнезде", говори биолог Свен Капељ, један од учесника пројекта, за ББЦ на српском.

„Ове птице се гнезде на местима где нема копнених сисара и предатора јер немају уграђен механизам одбране.

„Снесу јаје и, кад се птић, излегне оставе га самог и до неколико дана, а родитељи одлазе на море и враћају се да их хране, а тада су изложени опасности од пацова", објашњава Капељ.

Уклањање пацова са колонија је успешно изведено у сарадњи са установом Парк природе „Ластовско оточје" које управља овим подручјем и који су наставили да раде по заједнички осмишљеним протоколима.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]