Заштита природе и Србија: Поништена грађевинска дозвола за градњу туристичко-визиторског центра на Увцу, белоглави суп ће моћи слободно да лети

Текст је ажуриран 15. маја 2023. године

Неколико месеци по представљању плана Општине Нова Варош да ће покрај реке Увац на југозападу Србије бити започета изградња туристичко-визиторског центра и бројних апела стручњака и активиста да ће тиме бити угрожен опстанак белоглавог супа, заштићене врсте птице која се тамо храни, из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поништили су дозволу за изградњу.

Информацију о поништавању дозволе за изградњу овог објекта медијима је проследила невладина организација Регулаторни институт за обновљиву енергију и животну средину (РЕРИ), позивајући се на решење Министарства од 23. марта ове године, које су проследили редакцији ББЦ-ја.

Општина Нова Варош је, као инвеститор пројекта, предвидела изградњу објекта без услова о заштити природе и без сагласности на студију о процени утицаја на животну средину, иако је спорна изградња планирана на свега 300 метара удаљености од хранилишта белоглавог супа, наводи РЕРИ, цитирајући решење Министарства, односно његовог Златиборског управног округа.

„Током анализирања документације утврдили смо да је општина деловала ван оквира надлежности, те да се ниједном није обратила надлежним органима као што су Завод за заштиту природе и Министарство заштите животне средине", пише у саопштењу Драгомир Ристановић из РЕРИ-ја.

Додаје да је то посебно забрињавајуће, јер су надлежни у општини починили низ поменутих незаконитости, а управо се од њих очекује да постављају пример у очувању природног добра, уместо што новцем из буџета планирају његово нарушавање.

Из Фондације за заштиту птица грабљивица кажу да се код Увца избаци око 350 тона угинуле стоке годишње, што га чини највећим хранилиштем белоглавог супа у Европи.

Белоглави суп је врста крупног лешинара који насељава југозападну и западну Србију, односно клисуре и кањоне река Увац, Милешевка и Трешњице.

Строго је заштићена врста.

Шта је требало да се гради на Увцу?

На скоро километар удаљености од Сјеничког (Ушачког) језера, у близини бране Растоке, Општина Нова Варош планирала је изградњу туристичко-визиторског центра на парцели површине око 2.200 квадратних метара.

Пројекат изградње „модерног и функционалног центра за посетиоце", покренут је услед пораста „интересовања и броја гостију током туристичке сезоне", али и недостатка „туристичке инфраструктуре", попут паркинга, пешачких стаза и тоалета, каже Бобан Васиљевић из локалне самоуправе Нове Вароши.

У главном објекту, који се састоји од приземља, спрата и поткровља, налазиће се ресторан са кухињом, канцеларијски простори, техничке просторије, мултимедијална сала, као и видиковац, односно тераса.

Према документима у које је ББЦ новинар имао увид „предрачунска вредност предвиђених радова без пореза на додату вредност (ПДВ)" на овом објекту износи 83.915.590,25 динара (више од 700.000 евра).

Бобан Васиљевић, руководилац одељења за просторно планирање, стамбене послове, урбанизам и грађевинарство Општине Нова Варош, рекао је раније да је „реализација пројекта у фази припреме за буџетирање, односно аплицирање за донаторска средства".

Ерна Паљевац, активисткиња локалне организације „Студенац", каже да идеја о изградњи овог објекта постоји већ неколико година, али да је тек крајем 2022. општина објавила позив инвеститорима за „углагање и закуп просторија" будућег визиторског центра.

Додаје да је ранија „сугестија Специјалног резервата природе Увац" била да се на том простору саграде „санитарне просторије" јер тај део посећује велики број људи, те простор „вапи за тоалетима, клупама, можда чак и неким мањим објектом са освежењем".

„Али када се упореди габарит овог центра може да се закључи да није суштина да се ради промоција туризма, већ да се изгради, узме у закуп и да се види шта ће будућност да донесе", говори Паљевац за ББЦ на српском.

Стоп „турбо- туризму"

За активисте и стручњаке главни проблем представља што се визиторски центар гради у непосредној близини хранилишта, али и главног окупљалишта белоглавих супова у Србији - Манастирине.

„Резерват мора прво да буде образовно место где ће долазити екскурзије, а не некакав турбо-туризам где се планира и музика и бог зна шта", говори биолог Саша Маринковић, који деценијама истражује и прати белоглаве супове на југозападу Србије.

Градња оваквог објекта у близини хранилишта за њега је проблематична и са хигијенског аспекта јер постоји могућност ширења заразе.

„Постоје више вектора, између осталог и пси и мушице, који потенцијално могу да преносе заразу, а пошто је визиторски центар планиран испод хранилишта, могућност ширења је лакша", објашњава Маринковић.

Зато су, додаје, приликом одабира места за хранилиште средином 1990-их морали да поштују бројне стандарде, попут безбедне „удаљености од објеката људске активности".

„То је једино хранилиште које држи белоглаве супове, а ако се појави нека зараза, па се затвори - у великом смо проблему.

„Довољно је да једне зиме не буде храњења и одмах ће опасти популација и вратиће се на оно што је било почетком 1990-их, када су били пред изумирањем", истиче биолог.

Због изградње туристичко-визиторског центра на Увцу, Маринковић је поднео и пријаву ветеринарској инспекцији при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде у чији су садржај ББЦ новинари имали увид.

„Имајући у виду да је у близини локације свакако присутан велики број гостију - 750 метара даље, претпостављам да нису регистрована штетна дејства на популацију орлова, о чему податке могу дати у резервату", наводи Бобан Васиљевић, руководилац одељења за просторно планирање у Општини Нова Варош.

Активисткиње „Студенца" биле су забринуте и зато што је било замишљено да, како су рекле, визиторски центар буде изграђен недалеко од Сјеничког језера, чиме би потенцијално ова акумулација и други водотокови могли да буду угрожени.

У неколико наврата су се, кажу, обраћали општини, као и Министарству здравља, не би ли сазнали у којој зони санитарне заштите се налази парцела где се планира изградња.

Осим у локалном Јавно-комуналном предузећу, где су их позвали да погледају обимни елаборат на ову тему, одговори су, кажу, углавном били - „немамо тај документ".

„Постоји графички приказ у просторном плану општине Нова Варош где се види цела општина са зонама заштите природе и санитарне заштите, али је тешко за тумачење јер је легенда замрљана и не може да се прочита", тврди Ерна Паљевац.

Руководилац одељења за просторно планирање Општине Нове Вароши Бобан Васиљевић каже да се локација налази „изван зоне санитарне заштите вода".

Наводи и да је „пројектованим решењем предвиђено да се фекалне и отпадне воде, после сепарисања, доводе до постројења за пречишћавање отпадних вода".

„Од пречистача, траса цевовода води до постојећег канала у који ће се испуштати избистрена вода", објашњава он.

Што се „чврстог отпада" тиче, додаје да ће „начин његовог прикупљања" бити дефинисан уговором између „будућег корисника и јавног предузећа", које одвози смеће.

Маринковић подсећа да је проблем са отпадним водама и мокрим чвором постојао и на визиторском центру „Кокин Брод" који је пре више од 10 година изграђен покрај Златарског језера, такође на Увцу.

Овај објекат тренутно не ради, тврде активисти и биолог.

На чијем земљишту је била планирана градња и зашто није било студије о процени утицаја на животну средину?

Туристичко-визиторски центар, како су раније рекли из општине Нова Варош, био би изграђен „изван зона заштите природе, на њиховој својини".

Међутим, биолог Саша Маринковић каже да је предлог о проширењу СРП Увац, који би захватио и терен где се планира изградња објекта, предат надлежнима, чиме је он „практично и сада заштићен".

„Зато мислим да се жури са тим пројектом, да се све доведе пред свршен чин, рачунајући да држава изграђени објекат неће срушити", сматра биолог.

Додаје да је инвеститор био у обавези да уради и процену утицаја на животну средину, што се није догодило.

Општина Нова Варош је октобра прошле године издала решење, које су активисти групе „Студенац" проследили ББЦ новинарима на увид, којом се утврђује да за изградњу визиторског центра „није потребна процена утицаја на животну средину".

У образложењу се наводи да „Студија о процени утицаја пројекта на животну средину није потребна" јер „не представља значајног загађивача животне средине", узевши у обзир „намену, капацитет и локацију објекта".

Бобан Васиљевић из локалне самоуправе Нова Варош, не прецизирајући о којим институцијама се ради, каже да је „у комуникацији са надлежним органима исходовано решење да није била неопходна израда студије о процени утицаја на животну средину".

Додаје да је „планирано да Општина Нова Варош и Резерват Увац буду партнери у овом пројекту, како би се успешно реализовао".

ББЦ новинари су покушали да потврде ове информације и код Миљке Дучић, директорке СРП „Увац", али нам је у кратком телефонском разговору рекла да је на годишњем одмору и да не може тренутно да говори.

Специјални резерват природе „Увац" је природно добро од изузетног значаја, прве категорије, и одлуком државе стављен је под заштиту 1995. године.

Њиме већ скоро 20 година управља истоимено предузеће.

Уредбом Владе Србије из априла 2021, његова површина износи 11.746 хектара и простире се на територији општина Нова Варош, Сјеница и Прибој, наводи се у документу „План управљања Специјалним резерватом природе 'Увац', 2023-2032. године".

Део резервата чине и три вештачка језера на реци Увац - Сјеничко (Увачко), Златарско и Радоињско, које снабдева воду општину Прибој на западу Србије.

'Вишеструко значајна птица'

Белоглави суп је врста крупног лешинара који насељава југозападну и западну Србију, односно клисуре и кањоне река Увац, Милешевка и Трешњице.

У Србији припада категорији строго заштићених врста.

Маринковић каже да је 1992. у Србији био пред изумирањем јер је остало свега десетак парова.

Данашње процене су да постоји око 260 парова, од којих је око 180 на Увцу, додаје.

Биолог тврди да је пораст популације белоглавих супова уследио захваљујући оснивању резервата „Увац" 1995. и применом програма мера заштита „на основу његовог магистарског рада", који је дао добре резултате.

Каже и да сада тамо живи највећа популација ових птица у Европи.

„Резерват 'Увац' је један од ретких резервата који је основан да би сачувао врсту.

„Обично се проглашавају заштићена подручја због туризма и стицања профита, о чему сведоче национални паркови који су девастирани", објашњава биолог.

Значај белоглавог супа је вишеструк - од националног и културолошког, преко образовног, до економског.

„У Шпанији користе супове у рециклажи сточног отпада и супер би било када би и код нас кренули да их користе уместо спалионица које коштају много, а штетни остаци иду у реке или ваздух", додаје Маринковић.

Поред тога, белоглави суп има и санитарну улогу - пошто су „природни чистачи", као и естетску.

„Има прелеп лет, симбол је заштите природе и атрибут локалним заједницама, развија се еколошки туризам и доноси приходе", додаје.

Реакција мештана и алтернативна решења

Иако се стручњаци и локални активисти противе изградњи туристичко-визиторског центра, општинске власти тврде да у Новој Вароши многи грађани подржавају ову идеју.

„Колико ми је познато, захтеви грађана су управо усмерени у правцу решавања проблема дивљег туристичког пункта на обали Увца који годинама функционише без икаквих услова", наводи Бобан Васиљевић.

Ерна Паљевац из „Студенца" каже да су Нововарошани „или забринути, или не разумеју оправданост забринутости".

„Оно што ми као удружење хоћемо да кажемо да смо ми дефинитивно за градњу и проширење туристичке понуде, изградњу нових смештајних капацитета, ресторана, али да то буде у складу са законом", додаје.

Биолог Саша Маринковић предлаже другу локацију - оближњи каменолом.

„Близу је самог места где се укрцавају туристи изнад бране, заклоњен је, не квари амбијент, а има простора, али би за то требало и водопривредна предузећа да дају мишљење јер је то питка вода", додаје.

Нова локација је потенцијално решење и за Ерну Паљевац - ван зона заштите и ван резервата.

„Ако се већ гради на тој парцели, онда објекат треба да буде мањег габарита, у планинском стилу, уз паркинг за бицикле и пешачке туре, да се мотивише, афирмише и промовише одрживи, еколошки туризам", закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]