Бубрези Земље, брана од поплава и оружје против климатских промена - зашто су мочваре важне

Бубрези Земље, природно оружје у борби против климатски промена, последња линија одбране градова од поплава, скровита места и дом за огроман број биљних и животињских врста…

Све то, али и много више, представљају мочваре.

„Мочвара је природна творевина на копну, ванредно богата слатком или сланом водом, која може да покрива тла или је оно њоме јако засићено већи део године", пише у књизи Хидрологија професора Душана Дукића и Љиљане Гавриловић.

Њихова укупна површина на Земљи износи 2.682.600 километара квадратних.

У извештају са Конвенције о влажним подручјима одржаној у Дубаију - Уједињени Арапски Емирати, октобра 2018. наводи се да живот више од милион људи зависи од њих, док 40 одсто биљних и животињских врста живи и узгаја се у мочварном подручју.

Пред вама је 10 занимљивих чињеница о мочварама - мистичним и понекад сабласним хидролошким објектима, али човеку и природи и те како корисним.

Мочваре су бубрези Земље

Влажна подручја, где су убрајају и мочваре, називају и Земљиним бубрезима јер функционишу као филтери - апсорбују пестициде и хемикалије и уклањају штетни отпад из воде.

Мочваре могу да у сопственом тлу задрже загађиваче као што су фосфор и тешки метали, као и да претварају азот у облик који је биљкама лакши за унос, али и да физички и хемијски разграђују бактерије.

Тако на пример мочвара Накивубо у Кампали, престоници Уганде, служи као пречишћивач градске канализације и индустријског отпада.

Новчана вредност ових услуга филтрирања воде процењена је на 1,8 милиона долара годишње.

Сличан систем постоји и у мочварном подручју Источне Калкуте у Индији где се пречишћена вода користи у пољопривреди и за рибњаке и тако обезбеђује егзистенцију за око 50.000 људи.

Врсте мочвара

Према условима водно-минералног храњења, особинама вегетације и висинском положају према околном терену постоје три главна типа мочвара.

Извор: универзитетски уџбеник Хидрологија - Душан Дукић и Љиљана Гавриловић

Пантанал

Пантанал је највеће тропско мочварно подручје које се простире на око 170.000 километара квадратних.

Највећим делом је у Бразилу, али залази и на територију Боливије и Парагваја.

Током летње кишне сезоне, од новембра до марта, река Парагвај и притоке, изливају се из корита и плаве околне низије формирајући плитка језера и велики број мочвара.

У зимском периоду, од априла до септембра, реке се повлаче, али се само мањи део равнице исушује.

Крајем 20. века, копање злата и пољопривредне активности у овом подручју, али и присуство криволоваца и туриста, претили су да угрозе сложени еколошки систем мочваре, у чему нису успели.

Од 2000. године, четири подручја Пантанала налазе се на Унесковој листи Светске баштине, док је седам година раније мочвара заштићена и Рамсарском конвецијом.

Рамсарска подручја и њихов дан

Светски дан мочвара (влажних подручја) обележава се 2. фебруара у спомен на потписивање Рамсарске конвенције о заштити мочварних подручја од међународног значаја 1971. године.

Овај међудржавни документ донет је у иранском граду Рамсару, на обали Каспијског језера, и његови локалитети се данас налазе у више од 171 држави света.

Конвенција се односи на заштиту мочварних подручја, нарочито као станишта птица мочварица, навели су раније за ББЦ на српском из Завода за заштиту природе Србије.

Рамсарских подручја данас у Србија има 11, а последњи је такав статус добио Национални парк (НП) Ђердап, крајем 2020.

„Рамсарска подручја обухватају мочварна и влажна подручја која су стално или сезонски засићена водом", говорила је за ББЦ на српском Снежана Ђурђић, професорка Географског факултета у Београду.

Поред мочвара, на копну су то и баре, локве, тресаве, језера и реке, као и поједина приобална, морска подручја и друго.

Рамсарски локалитети Србије су Специјални резервати природе Обедска бара, Засавица, Горње Подунавље, Kовиљско-петроварадински рит, Слано копово, Стари бегеј - Царска бара, Лудашко језеро, Лабудово окно (део СРП Делиблатска пешчара) и Пештерско поље, као и Предео изузетних одлика - Власина.

Укупна површина рамсарских подручја у Србији износи 129.919 хектара.

Биљни и животињски свет

Мочваре су сложени екосистеми у којима живи разноврстан биљни и животињски свет.

Ипак, стиче се утисак да су њихове праве господарице птице, којима ови простори представљају дом, одморишта, зимовалишта, успутне и пролазне станице.

У рамсарским подручјима у Србији, који обухватају и мочваре, живи око 320 врста птица.

Један од тих локалитета је и Специјални резерват природе Засавица, где се гнезди 110 од 216 врста птица, колико је забележено у овом месту мочварно-тресетном комплексу надомак Сремске Митровице.

На овом месту је априла 2004, после сто година одсуства, поново насељен и европски дабар, одакле се даље ширио водама Србије.

Наредне године је још 40 јединки овог симпатичног глодара пуштено и у Обедску бару.

Поред риба, птица и глодара, мочваре широм света пружају уточиште и многим другим животињским врстама - од разних врста инсеката, преко гмизаваца и пуноглаваца, до копитара и примата.

Тако се у Пантаналу могу видели бројни мајмуни, анаконде, тапири, али и јагуар, џиновски мравојед и највећи папагај на свету - ара.

Пожари који су погодили Пантанал, од јануара до новембра 2020. године, уништили су око 30 одсто живог света мочваре, што је око 17 милиона јединки.

У Сундарбансу - највећој шуми мангрове на свету, у Индији и Бангладешу и њеним сланим мочварама код делте река Ганг и Брамапутре, живи и бенгалски тигар.

Мангрове су шуме са ниским стаблима која се развијају на муљевитим обала тропских мочвара, лагуна и залива.

У мочварама такође живе и неки капитални примерци животињских врста, па је тако априла 2019. у мочварном подручју - Еверглејдс, у Флориди (САД) пронађен бурмански питон дугачак више од пет метара.

Тресет и привредни значај

У мочварама се формира тресет - наслаге полураспаднутих биљних остатака, који има и велики привредни значај.

У појединим земљама, попут Финске и Ирске, користи се као гориво у индустрији, електранама или за грејање у домаћинствима.

Иако га Међувладин панел за климатске промене Уједињених нација (УН) не означава тако, показало се да су његове емисије угљен-диоксида и других гасова са ефектом стаклене баште ипак упоредиве са емисијама фосилних горива.

Тресет може да достигне дебљину од осам до девет метара у мочварама које су настале у удубљењима, између 50 и 60 степена северне географске ширине.

Понекад од користи човеку такође може бити и исушивање мочвара, јер на таквом тлу успевају различите ратарске и повртарске културе.

„Исушивање мочвара у полоју реке Ирпењ у близини Кијева у Украјини, град је добио базу за снабдевање становништва поврћем.

„На месту некадашњих мочвара у Колхиди сада су плантаже агрума и других суптропских култура", пише у књизи Хидрологија професора Душана Дукића и Љиљане Гавриловић.

Талматологија

Наука о мочварама се зове талматологија.

Овај термин представља сложеницу грчких речи - talmatos, у преводу мочвара, и logos - наука.

Проучава мочваре као део Земљине површине и географског простора, али и начине њиховог постанка, особености биљног покривача мочвара, хидролошки режим и процесе образовања мочварних тла.

Такође, задатак јој је да изучава физичке процесе кретања влаге у мочварама и процесе размене влаге између мочвара и околне средине.

Природне бране

Као један од разлога зашто су градови широм света често поплављени услед екстремних временских неприлика, стручњаци наводе и то што убрзано нестају мочваре које служе као природна одбрана.

Мочваре и остала влажна подручја, наводе стручњаци, функционишу као џиновски сунђер који упија и складишти вишак падавина.

Међутим, велики проблем би могао да буде и то што ови хидролошки објекти нестају три пута брже од шума, као и чињеница да их је већ 35 одсто нестало у периоду од 1970. до 2015.

Такође, проблем је и ширење градова на рачун влажних подручја на које се махом гледа као на пустош коју треба искористити.

Пример из непосредног окружења је Нови Београд који је, почевши од 11. априла 1948. године, кренуо да ниче на мочварном тлу.

Тајно оружје против климатских промена

Поред многобројних користи које Земља и човечанство имају од мочвара, оне такође могу бити и важно алат у борби против климатских промена.

„Тресетишта упијају 30 одсто копненог угљен-диоксида и ублажавају последице климатских промена, што су само неке од услуга екосистема мочвара, које су вишеструко веће од, на пример, шумских екосистема", изјавила је Наташа Милојевић из WWF Адрије поводом Међународног дана мочвара, прошле године.

То се дешава зато што мочварне биљке, уместо да се распадну и ослободе угљеник у атмосферу, по умирању бивају прекривене муљем и блатом.

Научници тврде да би овакав систем могао да буде од изузетне користи и услед пораста нивоа мора.

На пример, када таласи у приобалном подручју где се налази и мочварно тло, спирају више слојеве седимената, који потом затрпавају материјал богат угљеником и закључавају га испод муљевитих слојева.

У овој мисији од велике помоћи би могле да буду слане мочваре на обалама Аустралије, Кине и Јужне Америке.

Двоструко више угљеника ускладиштеног у овим мочварама значило би додатних пет милиона тона атмосферског угљеника „заглављеног у блату" сваке године - што је једнако уклањању више од милион аутомобила са улице.

Распрострањење

Иако их има и у тропских крајевима, мочваре најбрже настају у умереном климатском појасу, посебно између 50 и 60 степена северне географске ширине.

У тим деловима има довољно влаге и топлоте који погодују развитку биљног света мочвара.

Највећа влажна подручја налазе се у Западносибирској низији (Русија), у сливу реке Амазон (Јужна Америка) и у низијским пределима око залива Хадсон (Канада).

Највеће заштићено мочварно подручје на свету је Љанос де Моксос у Боливији површина веће од 17 милиона хектара.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]