Јасеновац: Како државни званичници могу да путују у иностранство

Једна неформална и усмена пријава доласка и две званичне дипломатске протестне ноте.

Овако је за викенд протекао покушај Александра Вучића, председника Србије, да оде у приватну посету Јасеновцу и Пакрацу, местима у Хрватској у којима су снаге Независне државе Хрватске (НДХ) извршиле злочине над Србима пре 80 година.

НДХ је основана на територији Хрватске уз пуну подршку фашистичке Италије и нацистичке Немачке током Другог светског рата.

Посета је планирана за недељу, 17. јул, а Вучић је без претходне најаве преко дипломатских канала, о посети само неформално обавестио Милорада Пуповца, председника Самосталне демократске српске странке (СДСС) у Хрватској.

У петак је из Хрватске стигла дипломатска нота у којој пише да „посета високог представника стране државе Спомен-подручју Јасеновац не може бити приватног карактера", да би српске колеге послале протесту ноту у Загреб, која је наводно одбијена, а у којој је наведен и накнадни захтев за службену посету Вучића Јасеновцу.

Приватне посете страних државника, каже Дејан Јовић, професор на Факултету политичких наука у Загребу, „треба разликовати од приватних посета обичних људи".

„Свака посета особе која захтева обезбеђење, што председник државе свакако јесте, мора се најавити", објашњава Јовић за ББЦ на српском.

„Чак и када Виктор Орбан, премијер Мађарске, долази на летовање у Хрватску, он то најављује."

Дипломатска пракса путовања државних званичника приватно у иностранство без обавештења државе у коју се иде „не постоји", каже Стеван Недељковић, доцент на Факултету политичких наука у Београду, за ББЦ.

Професору ФПН-а из Загреба се ипак чини да је „српска дипломатија покушала да заобиђе правила јер је Хрватска већ два пута из политичких разлога одлагала Вучићеву службену посету Јасеновцу која је званично тражена".

„Треба имати у виду и унутрашња политичка дешавања у Хрватској", додаје Јовић.

Само дан пре хрватске забране Вучићу да оде у Јасеновац, десно оријентисана опозиција у Хрватској је тражила смену министра спољних послова ове земље због, како каже Јовић, попустљивог односа Хрватске према интеграцији Србије у Европску унију.

Шта је рекао Вучић?

После бурног дипломатског викенда на релацији Београд - Загреб, Вучић је у понедељак одржао ванредну конференцију за новинаре, оптужујући хрватску страну и медије за „суманути циркус који су направили" и негирао да је хтео да иде тајно или да изазива хаос како су наводили.

Он је рекао да је још од септембра 2021. године у три наврата службеним путем тражио од хрватских власти да оде у Јасеновац у својству председника Србије, али да је сваки пут добијао молбу да помери посету из различитих разлога.

Додао је да јавност у Србији ни у септембру, ни у марту 2022. године, као ни у јулу ове године, када је трећи пут тражио да оде у Јасеновац, није била обавештена о томе из његовог кабинета.

„Ми смо се понели као фер партнер. Нисмо ништа саопштавали. Нама је Хрватска важан трговински партнер, размена је 1,5 милијарду евра, имамо суфицит са Хрватском", рекао је Вучић.

Додао је да је само желео да оде у Јасеновац и положи цвеће и упали свећу.

„Је л' то грех? За више од 80 година када је направљен један од насјтрашнијих логора смрти у Другом светском рату у поробљеној Европи ниједан председник Србије није био тамо, нисам био ни ја као шеф државе, то је срамота.

„Ја сам хтео да одем за време мандата и да се поклоним и српским и јеврејским и ромским и свим другим жртвама", рекао је Вучић.

Али, наставио је, више нисам желео да прихватим разне изговоре, попут: „Немој, није време".

„Покушали смо све договором, али никада није било време за одлазак у Јасеновац и никада неће доћи време, ја да вам кажем", додао је.

На опаске појединих хрватских званичника да и када жели да иде на море треба да пријави посету, Вучић је одговорио: „Ја не желим да идем на море у Хрватску и тиме се поносим. Не занима ме море, хоћу у Јасеновац".

Каже и да је мислио да иде у земљу Европске уније где је омогућен слободан проток људи, што је једно темељних европских вредности.

„Понео бих пасош, онај обичан, покажем на граници и слободно се крећем. То су основна ЕУ начела. Нисам знао да постоје посебни начини за улазак.

„Испоставило се да сам хтео у 'Забрањени град'. Или су Срби у њега могли слободно да уђу само од 1941. до 1945. године", рекао је Вучић.

Додао је и да Србија жели цивилизовану комуникацију са Хрватском, и због Срба у Хрватској и Хрвата у Србији.

Најавио је и системске промене у образовном систему Србије, више улагања у филмове, серије, књиге које говоре о страдању у Јасеновцу.

„Да бисте знали како да се понашате у будућности, морате да знате и шта се десило у прошлости".

Вучић је рекао да кад год је ишао у Босну и Херцеговину увек обавестио све о његовом доласку, иако није увек морао.

Поменуо је и када су све представници хрватске владе долазили у Србију, а да нису пријавили посету службеним путем.

Шта је одговорио Пленковић?

Андреј Пленковић, председник хрватске владе, рекао је да се не сећа да је Вучић тражио посету Јасеновцу у септембру, али да ће проверити тај податак.

О жељи Вучића да сада посети Јасеновац, Пленковић је рекао да су му поручили да није време за то.

„Неслужбено смо дознали да постоји жеља да дође у недељу, али без званичне најаве.

„Колико год да неко жели то дискретно да обави, посета има реперкусије на домаћине.

„Рекли смо да није тренутак нити је методологија била за то исправна. Када дође тренутак, можемо о томе говорити. Хрватска је укључива, толерантна", рекао је Пленковић, преносе хрватски медији.

Упитан када ће Вучић моћи у Јасеновац, Пленковић је одговорио да је „важно да се у међусобним односима третирамо с поштовањем и да водимо рачуна да смо држава".

„Државе комуницирају исто као и људи. Кад неко долази у посету, он прво назове и најави се. Иста врста комуникације треба да буде и међу државама. Овде то није било обављено на одговарајући начин", додао је хрватски премијер.

Он каже да таква посета, без обзира шта ко говорио, има политичке консеквенце и зато је треба пажљиво договарати.

„Ако се нешто кани радити конструктивно, ако се жели нормализовати ситуација, онда треба да усвојимо европске манире.

„Добар дан, ми бисмо дошли, кад би вам одговарало, има ли неки добар тренутак? Не можете долазити у државу кад и како се коме прохте", рекао је Пленковић.

Какав је дипломатски протокол

„Долазак, транзит и одлазак штићених особа", што су људи који захтевају обезбеђење, „кроз Хрватску је неопходно најавити 48 сати пре уласка на подручје Хрватске", пише у дипломатском протоколу Министарства спољних и европских послова Хрватске.

Пре доласка потребно је, додаје се, доставити податке о времену доласка, граничном прелазу који се користи и бројевима пасоша државника који улазе у земљу.

У дипломатској пракси, објашњава Дејан Јовић, професор ФПН-а из Загреба, „приватне посете државника су другачије од службених, али потреба најаве остаје".

„Чак и да председник државе долази без пратње и возила, то се мора најавити", додаје он.

Јовићев колега из Београда, Стеван Недељковић, доцент на ФПН-у у Београду, каже да „земља домаћин има право да онемогући улаз уколико не постоји писано обавештење о уласку званичника".

„Поред политичког, додатни разлог за такво обавештење јесте и безбедносни", додаје Недељковић.

Живадин Јовановић, који је од 1998. до 2000. био југословенски министар спољних послова, каже да „најављивање приватне посете земљи домаћину може да буде и знак међусобног уважавања земаља".

„Најава уласка показује и један ниво међусобног поштовања", додаје Јовановић за ББЦ.

„Пракса ипак није сасвим уједначена свуда на свету, већ првенствено зависи од природе односа између земаља."

Ако не може службено, можда може приватно

Некадашњи амбасадор у Белорусији Срећко Ђукић рекао је да је посета Вучића меморијалном комплексу Јасеновац договарана скоро годину дана.

„Први термин је утврђен крајем јесени прошле године, а други термин био је у рано пролеће ове године", рекао је он за Телевизију Н1.

„Оба су усаглашавана преко спољнополитичких служби и оба термина су одгођена уз обострану сагласност, дакле и једне и друге стране."

Управо из овог разлога, Дејан Јовић мисли да су власти у Србији овај пут покушале другу тактику.

„Идеја је вероватно била - ако не можемо службено, хајде да покушамо приватно", додаје он.

Ипак, Јовић објашњава да се у целокупну процену уласка Вучића у Хрватску умешао и - унутрашњи политички тајминг.

„Неопходно је ову посету ставити у одређени контекст", каже он.

У хрватској скупштини је десничарска опозиција, додаје он, предложила да се министру спољних и европских послова у четвртак, 14. јула изгласа неповерење.

„Разлози су првенствено однос према Србији, која наставља пут ЕУ, а није решила питања несталих људи и граница са Хрватском", каже он.

„На дан када се гласа о поверењу министру, стиже вест да Вучић долази у Јасеновац.

„Посета у недељу би за многе у том контексту била много више спорна."

Анализа

Јоана Модринска, докторка са Факултета политичких наука и безбедносних студија у пољском Торуну за ББЦ насрпском

Иако се међународне посете званичника организују вековима, не постоје званична правила или међународни закони којима се уређује припремање таквих путовања.

Начин организације оваквих посета је предмет уобичајене регулативе и договора између заинтересованих страна.

Начелна правила привилегија и имунитета за највише званичнике утврђена су Бечком конвенцијом из 1961. и Конвенцијом о специјалним мисијама Уједињених нација из 1969. године, али без детаљног објашњења.

У пракси је шефовима држава гарантован лични имунитет (неповредивост, заштита достојанства, имунитет од суђења на територији стране земље), што важи и за званичне и за приватне посете.

Због тога би земља домаћин требало да буде обавештена о посети без обзира на природу путовања.

Пријављивање посете као приватне и планирање другачијих активности од оних које је званичник пријавио или пропуст да се оне пријаве може се третирати као заобилажење стандардних дипломатских протокола, што би могло негативно да утиче на односе земаља.

Код приватних посета, чак иако није планиран састанак са високим званичником земље у коју се путује, уобичајено је да се домаћин обавести о датуму доласка, месту посете и дужини останка.

Треба споменути и да свака суверена земља има право да одлучи коме ће дозволити да уђе на њену територију, иако то право не би требало злоупотребљавати и такве одлуке би требало доносити на чврстим и оправданим основама.

Зашто је важан Јасеновац?

Какве су реакције у Хрватској

Председник Србије је, према писању загребачког Јутарњег листа, наводно неформално обавестио Милорада Пуповца, председника Самосталне демократске српске странке (СДСС), о планираном доласку у Хрватску.

Исти лист наводи да је Пуповац то пренео Андреју Пленковићу, хрватском премијеру, да би потом Министарство спољних послова те земље у петак, 15. јула упутило ноту колегама из Србије.

Вучић није формално обавестио органе Републике Хрватске о његовој посети и разлозима исте, што се сматра „недобронамерним", поручио је Гордан Грлић Радман, шеф хрватске дипломатије, а преноси хрватски портал 24 сата.

„Не могу се границе прелазити само тако ако се ради о високим званичницима.

„Ово је провокација Србије. Жртве су средство, а не циљ овде", рекао је Грлић Радман.

Пуповац је затим изјавио да је „озбиљан проблем" што је његов покушај да обавести хрватске органе власти о посети Вучића пропао.

„Последица је то недовољног схватања о томе шта је Јасеновац и недовољног слушања нас кад су у питању јасеновачке и све друге жртве", рекао је Пуповац, а пренео РТС.

Реакције српских званичника: 'Застрашујућа одлука'

Српски председник се огласио на Инстаграму, где је поделио слику споменика жртвама у Јасеновцу, које су страдале у усташком концентрационом током Другог светског рата, и поручио:

„Само ви радите свој посао! Живеће српски народ и никада неће заборавити!".

Усташки покрет је био хрватска фашистичка организација основана 1929, а од 1941. до 1944. предводио је НДХ.

Председница Владе Србије Ана Брнабић је Телевизији Пинк рекла да је одлука хрватских власти „највећи скандал у модерној историји Србије и Хрватске".

Додала је да је Вучић одлучио да одложи посету „зарад добрих односа" са суседном државом.

Оспоравати посету председника Србије Јасеновцу је ван сваке памети, изјавио је шеф српске дипломатије Никола Селаковић за РТС.

„Мој хрватски колега је јуче рекао да су они проценили да та посета не би била искрена.

„Чиме су они то проценили, чиме они то процењују, је л' њему можда неко страдао у Јасеновцу па зна како се та искреност показује и доказује?", упитао је Селаковић.

Због одлуке Загреба планирану посету Хрватској отказала је Зорана Михајловић, српска министарка енергетике, која је у уторак у Загребу требало да се састане са Давором Филиповићем, министром привреде и одрживог развоја Хрватске.

„Уместо да покажемо поштовање према свим жртвама и тражимо начине да заједно градимо бољу будућност, као што ради Србија, оваквим потезима се само враћамо у прошлост и онемогућава се унапређивање односа две земље у областима где итекако постоји потреба да сарађујемо", рекла је Михајловић, преноси Телевизија Н1.

Министар унутрашњих послова Александар Вулин најавио је и конкретне мере, као одговор на одлуку Загреба.

„Од данас сви функционери хрватске државе, сви носиоци службених или дипломатских пасоша мораће посебно да најаве и образложе своју посету или пролазак кроз Србију и биће стављени на посебан режим контроле", навео је Вулин у саопштењу објављеном на сајту министарства.

Ипак, министарка Зорана Михајловић рекла је да се не слаже са изјавама њеног колеге Вулина и да верује да иза њих не би стао ни председник Србије Александар Вучић.

Шта значи протестна нота

Србија и Хрватска размениле су дипломатске ноте, а део ове комуникације изашао је и у јавност.

„Протестна нота је дипломатско средство комуницирања између земаља које се налази при дну политичке осетљивости", објашњава Стеван Недељковић.

„Претпоставка је да оне неће дубински нарушити односе између две земље."

Много озбиљнији дипломатски чинови су, додаје он, протеривање дипломатског особља из државе домаћина и шефа дипломатске мисије.

Тежина протестне ноте, каже дипломата Јовановић, ипак „зависи од аутономне процене земље које протестује".

„Сама протестна нота може имати различите правце деловања", додаје Јовановић.

„Тон ноте показује и колико земља жели да изрази незадовољство јер су јој ускраћена нека међународна права."

Претходне забране путовања званичника на Балкану

Србија и Косово од 1. децембра 2014. године имају склопљен договор о званичним посетама, који предвиђа да званичници морају да се најаве најмање 72 сата уочи службене посете, наводи се на сајту Канцеларије за Косово и Метохију.

Ипак, и Београд и Приштина одбијале су захтеве да улазак државника.

Током априла 2015, Хашиму Тачију, тада првом потпредседнику косовске владе, није био дозвољен долазак у Београд, где је на позив једне невладине организације требало да учествује на скупу о евроинтеграцијама западног Балкана.

„Такво понашање води тензијама и ствара несигурност у погледу политичке воље Београда да гледа у будућност", изјавио је после ове одлуке Тачи, пренела је Радио телевизија Србије.

Косовске власти су пет година раније забраниле долазак Горана Богдановића, тадашњег српског министра за Косово, а мере су се односиле и на неколико других званичника Републике Србије.

Ипак, Драган Петковић, званичник овог министарства, успео је да уђе на територију Косова, иако се налазио на листи људи којима званичне посете нису дозвољене.

Косовске власти су 2018. депортовале и Марка Ђурића, тадашњег директора Канцеларије за Косово и Метохију са Косова.

И Александру Вучићу је 2018. године одбијен захтев да посети село Бање у централном делу Косова, па је становницима општине морао да се јави телефоном.

Директору Канцеларије за Косову и Метохију Петру Петковићу 12. јула 2022. Приштина онемогућила уђе на Косово, на административном прелазу Кончуљ.

Петковић је рекао да је то седми пут да му је онемогућен одлазак на Косово.

Милорад Додик, члан председништва Босне и Херцеговине, и Жељка Цвијановић, председница Републике Српске, од априла 2022. су под санкцијама Велике Британије, због чега им није дозвољено да путују у ту земљу било којим поводом.

Санкције против Додика је 2021. пооштрила и Америка, где му је такође забрањен улазак у својству приватног лица или званичника РС и БиХ.

Пет типова посета званичника у Америци

Страни високи званичници могу посетити Сједињене Америчке Државе на пет начина, наводи се на сајту Стејт дипартмента.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]