Корона вирус, Сарајево и Босна и Херцеговина: Зашто вакцине тако дуго путују до БиХ

„Тешко је издвојити једну реч која би била довољно свеобухватна да у потпуности опише целокупну ситуацију - можда 'непредвидива'".

Тим речима Амра Чучић из Сарајева описује ситуацију са корона вирусом у њеном граду.

И стање је управо такво - непредвидиво и компликовано - али не само у Сарајеву, већ у читавој Босни и Херцеговини, земљи са чак 13 министарства здравља.

Престоница БиХ током марта била је жариште жестоког таласа корона вируса, који јој је донео рекордан број заражених и преминулих.

„Епидемиолошки пик је био средином месеца и огроман је био притисак на лекаре", каже Арман Шаркић из Кризног штаба и Министарства здравља кантона Сарајево.

„Једва смо успели да сачувамо функционалност здравственог система", додаје сарајевски инфектолог Еднан Дрљевић.

Епидемиолошка ситуација се у међувремену знатно побољшала, али питање имунизације баш и не.

Због чега вакцине тешко крећу на компликовани пут до Босне и Херцеговине?

Живот у Сарајеву у доба короне

Јована Јањић из Београда је прилично храбра.

Здравствена криза која је потпуно блокирала читав свет није је спречила да промени не само град, већ и земљу у којој живи - преселила се у Сарајево.

У граду који је Валтер бранио - и одбранио - Јована и њен муж су отворили ресторан и добро им је кренуло, упркос свему.

Међутим, све се променило крајем фебруара, када је кренуо јак талас корона вируса.

Кризни штаб кантона Сарајево је 20. марта затворио све угоститељске објекте, а уведен је и полицијски час који траје од девет увече до пет ујутру.

„Људи су се много уплашили", каже Јована, додајући да је у свим разговорима са Сарајлијама постојала само једна тема - вакцина.

„Сви са којима сам причала су вакцинисани у Београду, неки и пре дозволе српских власти да дођу…

„Налазили су, како овде кажу, штеле", додаје она.

Мелиса Мешан из Сарајева, инжењерка електротехнике, ипак каже да су се људи брзо прилагодили, па је мање било и страха.

„Живело се колико-толико нормално, излазили су људи, дружили се, ишли у теретану. Онолико колико Кризни штаб дозвољава", наводи.

Због чега је дошло до таквог погоршања ситуације?

Стручњаци кажу - због нових и опаснијих сојева корона вируса, али и скијашке сезоне.

„Током зиме је све подсећало на олимпијско Сарајево из 1984. године - град је био пун људи из Београда, Загреба, Пуле, Ријеке", каже Шаркић.

Здравствени званичници тврде да ништа нису могли да ураде да то спрече.

„Чак и да смо затворили Бјелашницу - планину недалеко од Сарајева - скијаши би отишли 30 километара даље на Јахорину и скијали се", каже епидемиолог Еднан Дрљевић.

Иако близу, Јахорина је у општини Пале и у другом ентитету - Републици Српској - где се Кризни штаб Сарајева ништа не пита.

Међутим, како наводе, мерама је полако оборена пандемијска крива.

Прво су отворене баште, а ситуација се у међувремену толико побољшала да, од недавно, ресторани и кафићи госте могу да примају и у затвореном простору.

„Једино што недостаје су вакцине", каже Шаркић.

Заједништво

Еднан Дрљевић, инфектолог

Не можемо ми у Сарајеву ништа да урадимо, ако у Републици Српској букти пандемија.

Не могу ни Србија и Хрватска, ако је у Босни хаос.

Зависимо једни од других у читавом свету, а камоли у нашем региону.

Па не може нико да постигне резултат док се проблем у најближем окружењу не реши, не може ништа без заједништва.

Надам се да ће струка да превлада и да решимо тај проблем, а после, када га решимо, нека они (политичари) раде шта хоће.

Зашто нема вакцина?

Овде на сцену ступа компликованост Босне и Херцеговине.

БиХ је Дејтонским споразумом, којим је 1995. године окончан рат, подељена на Федерацију и Републику Српску - обе имају засебно Министарство здравља, уз посебни Дистрикт Брчко.

Засебна министарства здравља има и сваки од 10 кантона који чине Федерацију, а не постоји министарство које је за то питање надлежно на нивоу целе државе.

„И сви они годину дана не знају ко треба да набави ни једну једину вакцину", каже Јасенко Карамехић, имунолог из Сарајева.

„Ако ишта добро има од ове пандемије, онда је то што је потпуно оголила систем и власт да су неспособни, нефункционални и неодговорни", додаје он.

Шаркић каже да кантони не могу да увозе вакцине, већ је то надлежност федералног и државног нивоа.

Међутим, како наводи, осетило се да ту „нема довољно директности", као и да је дошло до „пребацивања одговорности и играња пинг-понга".

„Знали смо и раније да постоји доста мањкавости због паралелних система, али су се они у епидемији показали у пуној раскоши", наводи Шаркић.

Горан Черкез, помоћник министра здравља Федерације БиХ, каже да вакцина нема у већем броју зато што се веровало у Ковакс механизам.

Реч је о програму Уједињених нација за расподелу вакцина, намењеном сиромашним земљама, које би тешко могле саме да дођу до вакцина.

„Босна и Херцеговина је у потпуности платила те вакцине и очекивали смо да ћемо их брзо добити, али је то подбацило", наводи.

Он зато сматра да је надлежност набавке вакцина на држави, која је потписала Ковакс програм, а не на Федерацији.

Федерација за то време, додаје, покушава сама да набави вакцине, али каже да је то веома тешко са нивоа регије.

Из Већа министара, које је попут Владе БиХ, као и Министарства цивилних послова нису одговорили на питања ББЦ-ја о набавци вакцина.

Нешто вакцина је у БиХ ипак стигло - више од 70.000, каже Черкез - али преко донација Србије, Турске, Словеније и Кине, а људи су се у међувремену сналазили како су умели.

Амра Чучић, на пример, познаје неколико људи који су због дозе заштите од короне отишли на излет у Београд.

„Утисци су позитивни, кажу да је све прошло у најбољем реду, али је веома поражавајуће да су наши грађани спас морали да траже ван наше домовине", наводи она.

Политика

Ситуација у БиХ је компликована, али има и оних који се труде да она буде још компликованија, сматрају неки саговорници ББЦ-ја.

Инфектолог Дрљевић сматра да је све део „политичке игре у коју смо сви упали".

„Мислим су неки у почетку хтели су да докажу да је земља нефункционална, али су прешли границу због које сви испаштамо", каже.

Карамехић је директнији.

Не жели, каже, да учествује у политичким препуцавањима, али је „очито да Република Српска жели да покаже да БиХ не може да опстане".

Милорад Додик, лидер Републике Српске, безброј пута је говорио о нефункционалности БиХ, као и о томе да РС треба да се отцепи, што увек изазове бурне реакције бошњачких и хрватских званичника.

Ален Шеранић, министар здравља Републике Српске, каже за ББЦ да теза о бури у БиХ због недостатка вакцина „не важи и за Републику Српску".

Како наводи, Република Српска је потписала уговор за 400.000 доза Спутњика Ве, од чега им је стигло око 75.000 доза, а у мају треба да им стигне 160.000 доза кинеске Синофарм вакцине.

Због чега онда БиХ није набавила више вакцина?

„То је питање за Федерацију која је, према Уставу БиХ, надлежна за набавку на својој територији", каже.

Када ће стићи нове вакцине?

Готово 40 година после Зимских олимпијских игара у Сарајеву, када је угостила хокејаше и клизаче, хала Зетра добила је нове госте - лекаре и пензионере.

„Од среде је хала отворена за вакцинисање старијих од 75 година", каже Шаркић.

Реч је о 12.500 доза вакцине АстраЗенека које је БиХ добила од Србије.

„Имамо још Синовак вакцина, то је донација Турске, а њима цепимо непокретне пацијенте, којих је неколико хиљада", додаје он.

Горан Черкез из Министарства здравља Федерације БиХ, каже да ће у земљу ускоро стићи 100.000 Фајзер вакцина.

Он се и даље узда у Ковакс и Европску унију, иако њих многи критикују.

„Па ја већ шест месеци причам да је Ковакс мртво слово на папиру", каже Карамехић.

„Колективни програми за сиромашне, где велики и богати перу савест, никада нису донели добро - не могу да помогну ни себи, а камоли другима", додаје.

Како каже, политичари из БиХ су директно одговорни за велики број преминулих од короне у 2021. години и неко ће за то морати да положи рачуне.

„Од Нове године обећавају пошиљке вакцина које не долазе, а нико од њих оставке није дао, нити се осећа одговорним", наводи.

Дрљевић додаје да је Европа показала да „нема емпатије ни за кога", док Шаркић сматра да Ковакс „очигледно није био равноправан према свима".

„Чињеница је ми још увек радимо вакцинама које су хуманитарног карактера, што је жалосно", наводи.

Шта даље?

То нико не зна, а нарочито не људи у Босни и Херцеговини, иако се епидемиолошка ситуација полако нормализује.

Амра Чучић каже да се већина сада придржава мера, иако има оних који игноришу постојање пандемије.

„Нисам уплашена, али сам опрезна, заиста дајем максимум да заштитим и себе и људе са којима сам у контакту", каже.

Јована Јањић и њен ресторан надају се да ће ускоро све бити боље.

„Све је исто као у Београду - умре неко познат, па се људи уплаше и смире на седам дана, онда се заборави и тако у круг", наводи.

Да ли се плаши?

„Како не, параноично", каже уз осмех.

Лекари упозоравају да се мере морају поштовати, али им је лакнуло када су примили вакцине.

„Док се то није десило, сваки пут кад идемо у болницу је било као да играмо руски рулет… Није то психички пријатно", каже Дрљевић.

У међувремену се, као и други, сећа оних којих због корона вируса више нема.

„Ево сада идем у Мостар, одакле сам пореклом", каже кратко.

„Један од мојих старих другова је преминуо од короне, на путу сам и баш и размишљам о њему", додаје.

Иде лепо време, људи ће све више бити напољу, тако да је нови талас попут оног у марту мало вероватан, кажу здравствени званичници.

„Циљ је само вакцинисати што више људи за што краће време, онда вирус неће имати више где", каже Карамехић.

„Израел се тако вратио нормали, а када ће Босна и Херцеговина? Идуће године?

„Без вакцина можемо само да причамо о агонији која се наставља", додаје.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]