Новак Ђоковић и „босанске пирамиде": Шта знамо о Височици, месту на ком је познати тенисер медитирао

Након негативног теста на корона вирус и изласка из самоизолације, српски тенисер Новак Ђоковић борави у Босни и Херцеговини, где, између осталог, обилази и археолошка налазишта.

Током тродневног боравка у Високом, Ђоковић је посетио и „босанске пирамиде".

Слободно време први тенисер света искористио је да медитира на брду Височица, заједно са домаћином, самопрокламованим истраживачем и археологом Семиром Османагићем.

Фотографија на којој Ђоковић са родитељима и Османагићем, одевеним у камуфлажне боје и са шеширом попут фиктивног археолога Индијане Џонса, медитира на Височици, дељена је на друштвеним мрежама.

Ђоковић је познати поклоник медитације, а нису му стране ни научно неутемељене теорије.

Али да ли српски тенисер медитира на „највећој пирамиди на свету" или је и он жртва вештог маркетиншког трика?

Шта знамо о „пирамидама" у Високом?

„Босанским пирамидама" назива се низ природних геолошких формација - флатирона - и налазе се у близини места Високо, северозападно од Сарајева.

Брдо Височица, високо 213 метара, обликом приближно подсећа на пирамиду, отуд потичу и бројне асоцијације.

Професори Рударско геолошког факултета Универзитета у Тузли закључили су да је реч о природно геолошкој творевини, састављеној од класичних седимената слојевите грађе и различите дебљине.

Пирамидални облик брда Височица последица је ендодинамичких и егзодинамичких процеса у постмиоценском раздобљу, оценили су професори.

Научна заједница одбацила је тврдње Семира Османaгића као нетачне и научно неутемељене, додајући да више припадају домену фикције.

Поједини научници, попут професора Ентонија Хардинга, председника Европског удружења удружења археолога, назвао их је „уврнутим и апсурдним".

Против Османaгићевог рада су покренуте и петиције, а бројни научници су осудили радове не Височици као националном споменику БиХ, додавши да било која активност на овом простору представља оштећивање културног добра.

Шта се прича о „пирамидама" у Високом?

„Босанске пирамиде" доспеле су у средиште пажње 2005. године, након што је Семир Османагић изашао са теоријом да је у питању дело људских руку.

Овај самопрокламовани истраживач, иначе бизнисмен који живи у Хјустону, по свему судећи се не обазире на критике научне јавности.

Као оснивач фондације Долина босанских пирамида, Османагић широм света држи предавања о „босанском чуду".

За пирамиде се заинтересовао 2005. године, приликом посете Завичјаног музеја у Високом.

„Испред себе сам видео нешто што су сви звали природно брдо. Одмах сам уочио да је у питању узвишење са четири троугласте странице", изјавио је Османагић у интервјуу за руски Спутњик..

„Узео сам компас који је показао да све четири странице одговарају странама света и одмах ми је било јасно да је реч о огромној вештачкој структури у облику пирамиде која је након хиљада година прекривена земљом и вегетацијом", изјавио је Османагић.

Он верује да су „нас погрешно учили и да ће уџбеници историје света морати да се пишу из почетка", додао је.

Османагић тврди да је брдо Височица, које је он назвао Пирамидом Сунца, највише пирамида на свету, висока 220 метара.

Поређења ради, Кеопсова пирамида у Египту висока је 139 метара.

„Пирамида Сунца је прекривена бетонским блоковима, а седам научних института потврдило је да је реч о вештачком бетону", изјавио је Османагић.

Такође је додао да су „босанске пирамиде најзаштићеније место на планети" јер, према његовим речима, у подручјима великих вулкана и земљотреса у којима постоје пирамиде има само мањих потреса или ерупција.

Поред бојкота научних институција, петиција против ископавања, ускраћивања дозвола за рад и финансијске помоћи државе, Османагић је започео рад на локалитету 2006. године, основавши фондацију Археолошки парк босанска Пирамида Сунца.

Ова непрофитна организација опстаје захваљујући донацијама и волонтерском раду, а у ископавању учествују добровољци из читавог света.

Поред највеће Пирамиде Сунца, фондација ради и на осталим које носе назив Месеца, Земље, Љубави и Змаја.

Туристи не маре за науку

Изгледа да што је научна заједница упорнија у оповргавању Османагићевих тврдњи, његов енергетски парк Равна 2 све је популарнији међу трагачима древне овоземаљске енергије.

Његов документарац о босанским пирамидама из 2019. године је на Јутјубу погледало скоро 40.000 људи, а више хиљада туриста сваке године посети Високо.

Међу њима има и познатих личности, што доказује и присуство Новака Ђоковића.

А истина је тамо негде… у научним доказима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]