Зимске олимпијске игре у Сарајеву: Вучко, Јурек-бурек и раја

Аутор фотографије, STAFF/AFP/Getty Images
- Аутор, Слободан Маричић
- Функција, ББЦ новинар
- Време читања: 3 мин
„Волимо Јурека више него бурека", био је један од главних слогана у Сарајеву 1984. године.
А сви знамо какав статус бурек - не сирница, већ бурек - има у граду кроз који протиче Миљацка.
Како и да не буде баш то слоган кад је Јуре Франко освојио сребрну медаљу у велеслалому, што је било прво одличје Југославије на Зимским олимпијским играма.
Бојан Крижај није успео, као ни Примож Улага, па је морао Франко.
А Сарајево, тада центар света, знало је то да прослави.

Аутор фотографије, Getty Images
Господин Геџет
На данашњи дан пре тачно 35 година, отворене су Зимске олимпијске игре у Сарајеву, једна од највећих спортских манифестација на простору бивше Југославије.
Шездесетак хиљада људи окупило се на Кошеву, како би присуствовало историјском догађају.
Славни Бојан Крижај, у крем мантилу и са шеширом на глави, попут господина Геџета, полагао је олимпијску заклетву и... Па, заборавио део текста.
Добио је аплауз и успео да изгура до краја.
Легенда каже да је зима те године била блага и да се дуго чекао тај снег, који се смислио да падне баш кад треба.
Легенда каже и да су таксисти знали да госте из света возе бесплатно, да је град био улицкан, а сарајевска раја, позната по гостопримству, госте је упознала са ћевапима, баклавама и кавом.

Аутор фотографије, Getty Images
Вучко
Да ће Сарајево бити домаћин 14. зимских игара објављено је давног 18. маја 1978. године.
Главни град Босне и Херцеговине тада је за само три гласа победио јапански Сапоро, док је трећи био шведски Гетерборг.
Биле су то прве Зимске олимпијске игре у некој социјалистичкој земљи.
Олимпијска бакља кренула је из Олимпије у Грчкој, одакле је авионом стигла у Дубровник.
Под будним оком маскоте Вучка, који је тих дана био најредовнији гост свих телевизија, новина и улица широм земље, бакља је прешла 2.289 километара кроз Југославију.
Носило ју је укупно 1.600 људи, а последња је била клизачица Санда Дубравчић.
У овом чланку се појављује садржај X. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате X политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of X post
Резултати
Највише се, наравно, памти то сребро Јуре Франка, али било је још упечатљивих момената.
О томе која је земља била најуспешнија - може се дискутовати и данас.
Совјетски Савез је освојио највише медаља - 25 - али је на неким табелама Источна Немачка на првом месту због више златних и само једне мање медаље у укупном скору.
Занимљиво је да се Аустрија, земља позната као спортска сила на снегу, није уопште прославила, освојивши само једну бронзу.
Најуспешнија је била Финкиња Марја Лиса Хамалаинен, која је освојила три злата у нордијском скијању и једну бронзу у штафети.
Ипак, многи као највеће звезде Сарајева истичу британски пар Џејн Торвил и Кристофера Дина, који су у уметничком клизању задивили свет, као и источнонемачку клизачицу Катарину Вит.

Аутор фотографије, Getty Images
Како је то некада изгледало

Аутор фотографије, Getty Images

Аутор фотографије, Getty Images

Аутор фотографије, Getty Images

Аутор фотографије, Getty Images

Аутор фотографије, Getty Images
А како изгледа данас

Аутор фотографије, Getty Images

Аутор фотографије, Getty Images

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










