Кухињски сунђер или четка за прање судова - шта је здравије

За прање судова користимо кухињске сунђере, али они су влажни и пуни мрвица због чега су савршено окружење за размножавање бактерија.

Да ли би уместо сунђера требало да корисимо четку за прање судова?

Многе врсте бактерија знају како да преживе у екстремним условима.

Неке успевају дубоко у Земљиној кори или унутар врелих хидротермалних извора, док су другима дом залеђене тундре.

Али ако бисте питали већину бактерија где би заиста волеле да живе, кухињски сунђер би вероватно био при врху списка.

А управо средство којим перемо тањире и чаше је препуно микроорганизама.

Сунђери су прави рај за бактерије.

Топли су, влажни и пуни хранљивих мрвица које микроби могу да конзумирају.

Маркус Егерт, микробиолог на Универзитету у Фуртвангену у Немачкој, је 2017. године објавио нова истраживања о бактеријском микробиому коришћених кухињских сунђера.

У њима је открио невероватних 362 врсте микроба.

На неким местима, густина бактерија достизала је до 54 милијарде јединки по квадратном центиметру.

„Ово је огроман број, сличан количини бактерија коју бисте пронашли у узорку људске столице", каже Егерт.

Сунђери су пуни рупица и џепова и сваки од њих пружа нишу у којој може да се насели одређена заједница микроба.

Лингчонг Јоу, синтетички биолог на Универзитету Дјуку у Сједињеним Државама (САД), и његов тим користили су рачунарске моделе за анализу сложеног окружења сунђера у истраживању које су спровели 2022. године.

Открили су да сунђери који имају џепове различитих величина подстичу највећи раст микроба.

Његов тим је затим потврдио ове резултате узгајајући различите сојеве бактерије Ешерихије коли у сунђерима од целулозе.

„Открили су да различите величине пора у кухињским сунђерима заиста играју кључну улогу у подстицању раста бактерија", објашњава Егерт.

„Ово је разумљиво, јер код микроба постоје индивидуалисти - бактерије које воле да расту саме, али и оне којима је потребна заједница.

„Унутар сунђера постоји толико различитих структура и ниша да свака бактерија може да се осећа 'срећно'".

Дакле, сунђери су савршен дом за бактерије.

Међутим, то нужно не значи да представљају и здравствени ризик за људе.

Бактерије су свуда - на нашој кожи, у земљи и у ваздуху око нас.

Нису све штетне, напротив, многе обављају важне функције.

Дакле, кључно питање је да ли су бактерије у сунђерима заиста разлог за бригу?

У Егертовој студији из 2017. године, секвенциран је ДНК најуобичајенијих врста бактерија.

Иако није било могуће утврдити тачну врсту сваке бактерије, пет од десет најзаступљенијих врста биле су блиско повезане са бактеријама за које се зна да изазивају инфекције код људи ослабљеног имунитета.

Посебне мере чишћења, као што је загревање у микроталасној пећници или испирања врућом сапуницом, такође нису много помогле - иако су уклониле део бактерија - омогућиле су другим отпорнијим врстама да се још боље размножавају.

„Наша хипотеза је да мере чишћења могу довести до својеврсног процеса селекције у ком преостали микроорганизми могу поново да се размноже у великом броју", објашњава Егерт.

„Ако ово понављате више пута, може доћи до селекције бактерија које су боље прилагођене преживљавању поступка чишћења".

Важно је напоменути да ниједна од бактерија које су откривене у Егертовој студији није непосредно повезана са тровањем храном или озбиљним болестима.

Заправо, 90 одсто хоспитализација због болести које се преносе храном може да се повеже са пет главних патогена, од којих су три бактерије - Ешерихија коли, салмонела и кампилобактерије.

Срећом, ове бактерије се ретко налазе у кухињским сунђерима.

„Пронашли смо само потенцијално патогене бактерије, дакле оне које могу да буду опасне за људе који имају слаб имуни систем, старије и децу", каже Егерт.

„За здраве људе, бактерије унутар кухињског сунђера обично нису штетне".

Џенифер Квинлан, професорка безбедности хране на Универзитету Праирие Виеw А&М у САД-у и њене колеге су 2017. године прикупили кухињске сунђере из 100 домова у Филаделфији.

Открили су да је само један до два одсто тих сунђера садржало бактерије повезане са тровањем храном код људи.

Чак и у тим случајевима, количина штетних бактерија била је веома мала.

Ово откриће потврдила је и студија из 2022. године у којој је Солвејг Лангсруд, научница из норвешког института за истраживање хране Нофима, упоредила бактерије из сунђера и четки за прање судова.

Открила је да су и сунђери и четке садржали сличне безопасне бактерије, међу којима су биле и врсте као што су ацинетобактер, Цхрyсеобацтериум, Енхyдробацтер, ентеробактерија, и псеудомонас.

Међутим свеукупно гледано, четке су садржале знатно мање бактерија.

„Велика већина бактерија у сунђерима не изазива болести, оне им само дају непријатан мирис", каже Квинлан.

„Ипак, ако користите сунђер за упијање вишка течности на сировом месу, постоји могућност да на месу заврше патогене бактерије, а студије су показале да патогени могу да се изолују из кухињских сунђера".

Дакле, иако бактерије које живе у вашем сунђеру обично нису штетне, ако на њега доспеју опасне бактерије попут салмонеле, структура сунђера може да им омогући брзо размножавање.

За ово постоје и докази.

У истраживању које је спровела Лангсруд, салмонела је додата у кухињске сунђере и успевала је да преживи и да се размножава.

Међутим, када су исте бактерије додате у четке, оне су умрле.

То је вероватно због тога што се четке боље суше између употребе, што убија бактерије, док унутрашњост сунђера може да остане влажна ако се користи свакодневно.

Тада потенцијално патогене бактерије могу да се пренесу са сунђера на тањире, прибор за јело и радне површине.

Дакле, колико често треба мењати кухињски сунђер?

Квинлан сматра да би идеално било мењати га недељно, али постоје и начини да му се продужи век трајања.

„Постоје два једноставна начина за чишћење сунђера.

„Можете их ставити у машину за прање судова на крају дана или их ставити у микроталасну пећницу на минут, док не видите пару како излази.

„То ће убити већину патогена".

Истраживања су показала да прање сунђера у машини за судове или загревање у микроталасној пећници може да смањи количину бактерија и да буде делотворније од прања детерџентом.

Међутим, као што је Егертова студија показала, овакве методе могу да селектују отпорније сојеве бактерија, због чега чишћење временом постаје мање ефикасно.

Потапање сунђера у кључалу воду или дезинфекционо средство такође може да уништи већину бактерија, иако неке могу да преживе, посебно оне које образују заштитне, лепљиве биофилмове.

Ипак, показало се да је ова метода делотворна за смањење могућих патогена као што је салмонела.

Стручњаци саветују и да се сунђери не држе у судопери како би могли да се осуше између употреба, као и да се темељно оцеде и да се са њих уклоне остаци хране.

А сунђер можете да замените и другим средством за прање судова.

„Ја уопште не бих користио кухињске сунђере.

„Искрено, мени није разумно да се такав предмет користи у кухињском окружењу", каже Егерт.

„Четка је много боља, јер садржи мање бактерија и лакше се суши.

„И лакше се чисти".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]