Зашто су Саудијска Арабија и Катар посредници у толико много мировних споразума

У уторак ће се амерички и украјински званичници састати у Саудијској Арабији због преговора који би могли да доведу до мировног споразума са Русијом.

Ова земља је одабрана због чврстих односа које њен де факто владар престолонаследник Мухамед бин Салман има и са руским председником Владимиром Путином и са америчким председником Доналдом Трампом.

Саудијска влада каже да ће водити активну улогу као посредник између зараћених страна.

Мали сусед Саудијске Арабије Катар такође је постао светски познати миротворац у последње две деценије.

Одиграо је кључну улогу у посредовању у актуелном примирју у Гази између Израела и Хамаса, и помогао да дође до бројних других прекида ватре пре тога.

Због чега се онда ове арапске земље, које се граниче, одлучују да буду међународни мировни посредници и да ли је то довело до било какве зле крви између њих?

Зашто Саудијска Арабија жели да склапа мировне споразуме?

Саудијска Арабија је преузела улогу мировног посредника након неколико година које је карактерисао агресивнији приступ.

Она је, наиме, 2015. године интервенисала у јеменском грађанском рату да би подржала владу, вршећи ваздушне ударе и артиљеријске нападе на побуњене Хуте.

Године 2017, либанска влада је оптужила Саудијску Арабију за задржавање либанског премијера Саида ал-Харирија у покушају да га натера да поднесе оставку.

Владини агенти убили су 2018. године новинара Џамала Кашогија, истакнутог критичара саудијских власти, у амбасади Саудијске Арабије у Истанбулу.

„Рано лидерство Мухамеда бин Салмана донело је конфронтацију", каже доктор Пол Сејлем са Блискоисточног института у Вашингтону, у САД.

„Међутим, вођство је схватило да може да прође боље ако посредује у мировним преговорима уместо да ескалира сукобе", рекао је он за ББЦ.

Саудијска Арабија посредује у мировним преговорима углавном да би учврстила стабилност на Блиском истоку, каже Елизабет Дент из Вашингтонског института, америчке експертске групе специјализоване за блискоисточна питања.

„То је важан део њене стратегије - да оконча зависност од извоза нафте и да привуче стране компаније како би дошле и помогле у развоју нових економских сектора", рекла је она за ББЦ.

Погледајте видео: Вербални сукоб Трампа и Зеленског у Белој кући

Какве је успехе Саудијска Арабија остварила у постизању мировних споразума?

Историјат Саудијске Арабије као миротворца на Блиском истоку сеже уназад неколико деценија.

Године 1989, она је посредовала у преговорима између зараћених страна у Либану, што је довело до Таифског споразума и прекида ватре 1990. године.

Тиме је окончан грађански рат, који је трајао 15 година у овој земљи земљи.

Године 2007, Саудијска Арабија је посредовала у Споразуму у Меки, којим су окончана непријатељства између палестинских група Хамас и Фатах.

Недавно је, са престолонаследником Мухамедом бин Салманом као владаром, Саудијска Арабија поново преузела улогу миротворца.

Од 2022. године, почела је да одржава преговоре са Хутима у Јемену да би покушала да постигне примирје тамо.

Била је и домаћин дугогодишњих преговора између две стране у суданском сукобу - војних вођа земље, Суданских оружаних снага, и побуњеничке паравојне групе Рапидне снаге подршке.

Саудијска Арабија је такође издејствовала споразум из 2022. Русије и Украјине према којем је више од 250 ратних заробљеника заточених у сукобу две земље било враћено њиховим странама.

Које мировне споразуме је постигао Катар?

Катар је био кључни посредник у тиму нација, заједно са Египтом и САД, који је успео да посредује у постизању примирја између Израела и Хамаса у јануару 2025. године.

Катар је 2020. посредовао у мировном споразуму између талибана и САД ради окончања 18-годишњег рата у Авганистану, када су САД и њихови савезници повукли снаге, а талибани преузели контролу над земљом.

Ова земља је 2010. године поседовала у примирју између владе и Хута у Јемену (које је у међувремену пропало).

Такође је посредовала у мировним споразумима у Африци.

Један од њих је био прекид ватре 2022. године између владе Чада и десетине опозиционих група.

Други је био мировни споразум из 2010. године између суданске владе и оружаних група у западној покрајини Дарфур.

Године 2008, посредовао је у споразуму између ривалских фракција у Либану, када су непријатељства између њих претила да се распламсају у нови грађански рат.

Зашто Катар жели да буде мировни посредник?

Катар је почео да тражи истакнуту улогу као мировни посредник под Хамадом бин Калифом ал-Танијем, који је постао емир ове земље 1995. године (и био на власти до 2013. године).

Кључни разлог за ово је да је Катар желео да развије резерве гаса у Заливу зване поље Северни Доме и Јужни Парс, откривено 1990. године.

Зато што се поље ширило територијалним водама Катара и Ирана, Катару је било потребно да сарађује са Ираном да би то постигао, иако је Иран у то време био непријатељ Саудијске Арабије, каже доктор Х.А. Хелијер из Краљевског института уједињених служби у Лондону, у Великој Британији.

„Кад је Катар открио властито поље гаса, схватио је да мора да утре стазу себи", каже он за ББЦ.

Одлучио се за улогу мировног посредника, каже он, зато што „кад имате широко распрострањене позитивне односе са многим земљама то ствара мрежу земаља које могу да вам помогну и подрже вас."

Улога Катара као мировног посредника уписана је у устав усвојен 2004. године.

„Катар је изабрао међународно посредовање као један од националних брендова и идентификовао се као земља коју други могу да користе", каже доктор Сејлем.

По чему се Саудијска Арабија и Катар разликују као мировни посредници?

Катар је често биран као земља за посредовање у мировним споразумима зато што одржава везе са групама са којима Саудијска Арабија и други не желе да имају посла.

„Катар нема исту дубоку антипатију према исламистичким групама, као што су Муслиманско братство, Хамас и талибани, као што Саудијци имају", каже доктор Сејлем.

Он каже да су везе које је Катар гајио са талибанима помогле да се премости јаз између њих и САД, а везе које је гајио и са Хамасом и са Израелом помогле су да посредује у скорашњем примирју између те две стране.

„Саудијска Арабија ради са ортодоксним случајевима и играчима, Катар са неортодоксним", каже Дент.

Међутим, Катар је угрозио односе са Саудијском Арабијом подржавши групе као што је Муслиманско братство, које саудијска влада доживљава као претњу по властиту владавину.

„У Арапском пролећу из 2010. и 2011. године, Катар је пружио недвосмислену подршку опозиционим групама у земљама као што су Сирија и Либија", каже Дент.

„Јасно је ставио до знања властити став."

То је довело до „заливског раскола" из 2017. године, кад су Саудијска Арабија и друге блискоисточне државе прекинуле све односе са Катаром.

„После раскола, Катар се није превише истицао у контактима са екстремистичким групама, а да претходно не пита суседе за дозволу", каже Дент.

„Сада је неутралнији као посредник."

И Катар и Саудијска Арабија се не сукобљавају око тога ко ће посредовати у мировним споразумима, каже доктор Хељер.

„Катар данас не жели да се надмеће са Саудијском Арабијом, а Саудијска Арабија не жели да преузме ниједан од Катарових ранијих случајева", каже он.

„Нажалост, још увек има сасвим довољно сукоба у свету да и један и други имају пуне руке посла."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]