Јача притисак на Израел: И Аустралија најавила признавање палестинске државе

Аустралија се придружила групи земаља које су најавиле признање Палестине.

Шпанија, Ирска и Норвешка предузеле су тај корак 2024. године, надајући се да ће извршити дипломатски притисак како би се постигао прекид ватре у Гази, али борбе и насиље на престају.

Канада, Француска и Велика Британија ће, како су саопштили њихови високи званичници, признати палестинску државу у септембру

„Решење две државе је најбоља нада човечанства да се прекине циклус насиља на Блиском истоку и оконча сукоб, патња и глад у Гази“, поручио је аутралијски премијер Ентони Албанезе.

Признавањем Палестине „награђује се тероризам", поручују из Израеала.

Аустралиска влада донелча је одлуку од признавању Државе Палестине пошто је Махмуд Абас, председник Палестинске управе и покрета Фатах који номинално управља Западном обалом, обећао да екстремистичка организација Хамас неће имати било какву улогу ни у једној од будућих држава.

„Створена је прилика и Аустралија ц́е сарађивати са међународном заједницом да је искористи", изјавио је аустралијски премијер.

Најава долази у јеку осуде дела међународне заједнице и протеста широм Израела, јер израелски премијер Бенјамин Нетанјаху и његова влада не одустају од плана да преузму контролу над градом Газа, где живе стотине хиљада Палестинаца.

Циљ Израела није да окупира Газу већ да је „ослободи" од Хамаса, „геноцидне организације", поручио је Нетанјаху на конференцији за новинаре.

Израелски кабинет за безбедност одобрио је 8. августа план од пет начела за окончање рата, међу којима је „преузимање потпуне контроле" над Појасом Газе.

По плану, израелски циљеви су разоружавање Хамаса, ослобађање израелски талаца, разоружавање Појаса Газе, преузимање „безбедносне контроле" над Појасом Газе, и успостављање „алтернативне цивилне администрације" у којој неће бити Хамас и Палестинска управа.

Хиљаде људи изашли су на улице широм Израела противећи се том плану, а међу демонстрантима је и чланова породица 50 израелских талаца, од којих се за 20 верује да су живи, страхују да би овај план угрозио животе отетих.

Они су позвали владу да обезбеди њихово ослобађање.

Израелски лидери одбацили су критике, а Нетанјаху је рекао да овај план носи „могућност да се таоци ослободе".

„Ако ништа не урадимо, нећемо их ослободити", истакао је.

Око 70-75 одсто територије Газе је под израелском војном контролом, али Хамас и даље има два јака упоришта - град Газу и „централне кампове", рекао је Нетанјаху.

Израелска војска је добила задатак да „растури" та два упоришта, додао је.

Уједињене нације упозориле су да би потпуно војно преузимање града Газе донело могуће „катастрофичне последице" за палестинске цивиле и таоце.

Додатно би онемогућило да Палестинци задовоље основне потребе како би преживели у ситуацији када се, по речима стручњака, дешава „најгори могући сценарио глади".

Објашњавајући план, Нетанјаху је обећао да ће се успоставити „сигурне зоне" за цивиле, којима ће бити доступна храна и медицинска нега.

Одбацио је оптужбе да Израел спроводи политику „изгладњивања" у Гази, називајући поједине медијске извештаје и фотографије неухрањене деце „лажним".

Нетанјаху је поново оптужио да Хамас краде хуманитарну помоћ за цивиле, и представио план како да већа количина помоћи у будућности буде достављена.

Према последњим подацима Министарства здравља под контролом Хамаса, од неухрањености је умрло 217 људи, међу којима 100 деце.

Велика Британија, Француска, Канада и још неколико држава осудили су план Израела, а Немачка је објавила да ће обуставити извоз оружја у Израел.

„Овај план носи ризик кршења међународног хуманитарног права", написале су у заједничкој изјави УК, Француска, Данска, Грчка и Словенија.

Америка је била суздржанија.

Председник Доналд Трамп је рекао да је „на Израелу" да одлучи да ли ће потпуно окупирати Појас Газе.

Међу противницима плана у Израелу си и бивши војници и официри, који су изашли на улице.

Макс Креш је учествовао у борбама на почетку рата, али више не служи.

„Има нас више од 350 војника који смо служили током рата и који одбијамо да наставимо да служимо у Нетанјахуовом политичком рату, који угрожава таоце и изгладњује невине Палестинце", рекао је за ББЦ.

Војним плановима супротставио се и високо рангирани генерал-потпуковник Ејал Замир, који је, према израелским медијима, упозорио премијера да би потпуна окупација Газе била „равна уласку у замку“ и угрозила животе талаца који су још живи.

Око милион Палестинаца живи у граду Газа, на северу Појаса Газе.

Израел је започео војну офанзиву после напада Хамаса 7. октобра 2023. године, када је око 1.200 људи убијено, а 251 узет за таоце.

Од тада је убијено више од 61.000 људи у Гази, подаци су Хамасовог Министарства здравља.

Међу убијенима су и Палестинци на које је израелска војска пуцала док су покушавали да дођу до хране, која се дели као хуманитарна помоћ.

Израел је оптужио Хамас да ствара хаос у близини дистрибутивних центара, рекавши и да његове снаге не отварају намерно ватру на цивиле.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]