Шта је комета, а шта је астероид

Далеки путници кроз свемир.

Или тачкице светлости које повремено прелете преко ноћног неба.

Иза привидно сличних описа крију се два сасвим различита небеска тела - комете и астероиди.

Али по чему се разликују?

По величини и саставу, каже Драган Гајић, астроном и професор на Департману за физику Природно-математичког факултета у Нишу.

„Астероиди су небеска тела величине од неколико метара до неколико стотина километара.

„Већином су камени, камено-гвоздени или гвоздени и не испуштају гасове ни паре, па за разлику од комета, немају реп", објашњава Гајић за ББЦ на српском.

Већина астероида налази се у такозваном астероидном појасу између Марса и Јупитера и кружи око Сунца по стабилним, готово кружним орбитама.

За разлику од астероида, комете су агрегати леда, прашине и стена, каже Гајић.

„Када се приближе Сунцу, лед почиње да испарава, стварајући карактеристичан реп и, који се шири у свемиру и чини комету видљивом са Земље", објашњава.

Углавном се крећу се по елиптичним путањама око Сунца.

Комете се деле на непериодичне и периодичне, које се више пута крећу по истој путањи.

Када се приближе Сунцу, лед и гас у комети прелазе из чврстог стања у гасовито, тако се ослобађа прашина и гас.

„Ова испарења формирају карактеристичан реп комете, што је кључна разлика у односу на астероиде.

„Величина језгра комете, њеног главног дела, креће се од неколико, до 50–60 километара", објашњава Гајић.

Њихиво језгро је мање од астерида, али реп може да достигне димензије и до неколико стотина киломентара.

Када смо видели први астероид?

Разумевање комета и астероида има дугу историју.

Први астероид откривен је 1801. године у Палерму у Италији, пише у енциклопедији Британика.

Астроном Ђузепе Пјаци у почетку је мислио да је открио комету.

Ипак, касније утврђено да се објекат крец́е у орбити сличној онима око Марса и Јупитера.

Тада доступним знањима из математике није било могуће довољно прецизно израчунати положај орбите да би се предвидело где ц́е се тело поново појавити када се врати на ноц́но небо.

Зато је било и астронома који уопште нису веровали у ово откриц́е.

Назив астероид преузет је из грчког језика и у слободном преводу значи сличан звездама.

Имена се астероидима често дају по личностима из митологије или научницима.

Југословенски астроном Милорад Б. Протић открио је и именовао чак 33 астероида.

Међу њима су и 1554 Југославија, 1517 Београд, 2244 Тесла, 1550 Тито, али и 1724 Владимир, по унуку Владимиру Бенишеку, данас такође астроному, ком је откриће било рођендански поклон.

Погледајте видео: Зашто комета Атлас није ванземаљски брод

А прву комету?

У античкој Грчкој, Аристотел је веровао да су комете настале од Земље.

Вековима касније, дански астроном Тихо Брахе измерио је паралаксу комета и закључио да се налазе много даље од Месеца.

Паралакса је угао под којим се посматра комета са различитих тачака на Земљи у одређеном временском периоду, на пример, у размаку од шест месеци, пише енциклопедија Британика.

Што је комета ближа, то је њена паралакса већа, а што је даља, то је мања.

Периодичне комете први је проучавао Едмонд Халеј који је повезао запажене објекте из 1531, 1607. и 1682. године, који је предвидео њихов повратак у орбиту.

И тако је Халејева комета добила име.

Погледајте и овај видео: Ванземаљци вероватно постоје

У 19. и 20. веку, развој науке и фотографије допринео је открићу хемијског састава и структуре комета.

Комете се обично називају по онима који их открију, мада су неке, попут Халејеве и Енкеове, добиле име по научницима који су први препознали да су њихове орбите периодичне.

У јулу 2025, 3И/Атлас, небеско тело за које се верује да је комета, примећено је НАСА телескопом Атлас постављеном у Чилеу.

Научници за сада процењују да комета не припада Сунчевом систему, као и да је значајно старија од њега.

3И/Атлас би могла да буде најстарија комета за коју знамо, а једна студија процењује да постоји више од седам милијарди година.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]