Обична цигла помогла да се пронађе годинама злостављана девојчица

Упозорење: У тексту има појединости о сексуалном злостављању

Напори стручњака и инспектора за високотехнолошки криминал Грега Сквајера да спасе злостављану девојчицу, коју је његов тим назвао Луси, запали су у ћорсокак.

Узнемирујуће слике девојчице дељене су на мрачној мрежи (дарк wеб) - шифрованом делу интернета којем може да се приступи само уз помоћ посебног софтвера који је направљен тако да власницима не може да се уђе у траг.

Али и поред таквог нивоа заштите, злостављач је водио рачуна да „заметне трагове" и уклањао је и мењао све препознатљиве детаље, каже Сквајер.

Било је немогуће утврдити ко је Луси, нити где се налази.

Међутим, онда је открио да му је назнака о месту где се налазила 12-годишња девојчице била „пред носом".

Сквајер ради за Истражну службу Министарства унутрашње безбедности Сједињених Америчких Држава (САД), у елитној јединици која покушава да идентификује децу која се појављују у садржајима сексуалног злостављања.

Тим ББЦ Светског сервиса провео је пет година са Сквајером и другим истражним јединицама у Португалу, Бразилу и Русији, и пратио како решавају разне случајеве, међу којима је отмица седмогодишњег детета у Русији за које се претпостављало да је мртво, и хапшење Бразилца одговорног за пет највећих форума за злостављање деце на тамној мрежи.

Овај јединствен приступ истражним радњама показује да се ови случајеви често решавају не уз помоћ најсавременије технологије, већ уочавањем ситних, карактеристичних детаља на сликама или у причаоницама.

Сквајер каже да га је случај Луси, на којем је радио на почетку каријере, мотивисао да се дугорочно посвети овом послу.

Посебно га је узнемирила чињеница да је Луси била приближно истих година као и његова ћерка, и што су се стално појављивале нове фотографије злостављања девојчице, које је изгледало као да се догађа у њеној спаваћој соби.

На основу врсте грла за сијалице и утичница који су били видљиви на сликама, Сквајер и његов тим могли су да закључе да се Луси налази у Северној Америци.

Али то је било отприлике све.

Контактирали су Фејсбук, који је у то време доминирао друштвеним мрежама, тражећи помоћ у претраживању породичних фотографија корисника да би утврдили да ли се Луси појављује на некој од њих.

Али је Фејсбук, иако је имао технологију за препознавање лица, одговорио да „нема алате" да помогне.

Зато су Сквајер и његове колеге анализирали све што су могли да виде у Лусиној соби - прекривач за кревет, њену одећу, плишане играчке, у потрази за било чим што би могло да им помогне.

А онда су остварили мали помак.

Тим је открио да се софа која се види на неким фотографијама продавала само регионално, а не на националном нивоу, и самим тим је имала ограниченију базу купаца.

То је и даље значило око 40.000 људи.

„У тој фази истраге и даље смо гледали на 29 савезних држава САД-а.

„Говоримо о десетинама хиљада адреса, и то је веома, веома застрашујући задатак", каже Сквајер.

Погледајте видео: Дарк веб - шта је то

Тим је тражио још трагова.

И тада су схватили да нешто тако свакодневно као што је неомалтерисани зид од цигле у Лусиној спаваћој соби може да им да траг.

„Почео сам на интернету да претражујем цигле и није било потребно много претрага да пронађем Удружење произвођача цигле", каже Сквајер.

„А жена са којом сам разговарао телефоном била је сјајна.

„Рекла је: 'Како индустрија производње цигле може да помогне?'

Понудила је да фотографију пошаље стручњацима за цигле широм земље.

И одговор је стигао готово одмах, каже он.

Међу онима који су се јавили био је Џон Харп, који је радио у продаји цигле још од 1981. године.

„Приметио сам да цигла има изразито ружичасти тон и ситне остатке угља.

„Била је то модуларна цигла од осам инча (20,32 центиметра) и имала је оштре ивице", каже он.

„Када сам то видео, тачно сам знао о којој цигли се ради", додаје он.

Рекао је Сквајеру да је то врста цигла Flaming Alamo.

„[Наша компанија] је производила ту врсту цигле од краја 1960-их до отприлике средине 1980-их, и продао сам их милионе из те фабрике."

У почетку је Сквајер био одушевљен, јер је очекивао да могу да приступе дигитализованом списку купаца.

Али Харп му је саопштио да су евиденције о продаји само „гомила белешки" од неколико деценија.

Међутим, открио му је кључни детаљ о овим циглама, каже Сквајер.

„Рекао је: 'Цигле су тешке.'

„И додао: 'Дакле, тешке цигле се не превозе далеко'".

Та информација је била кључна.

Тим је поново прегледао списак купаца софе и сузио је само на оне који су живели у кругу од око 160 километара од фабрике цигле у којој је радио Харп, на југозападу САД-а.

Сада је на списку било између 40 и 50 људи и било је лако пронаћи и претражити њихове профиле на друштвеним мрежама.

На Фејсбуку су пронашли фотографију Луси са одраслом особом која је деловала да је блиска девојчици, вероватно рођаком.

Пронашли су адресу те жене, а затим су преко ње дошли до свих других адреса повезаних са њом, као и до свих људи са којима је икада живела.

Тиме су додатно сузили могуће адресе на којима је била Луси, али нису желели да иду од врата до врата и да се распитују.

Ако би погрешили адресу, постојала је опасност да осумњичени схвати да га власти траже.

Зато су Сквајер и његове колеге почели да шаљу фотографије тих кућа Џону Харпу, стручњаку за цигле.

Цигле Flaming Alamo нису биле видљиве споља ни на једној од кућа, јер су објекти били обложени другим материјалима.

Али тим је замолио Харпа да на основу стила и спољашњег изгледа кућа процени да ли су ти објекти изграђени у периоду када су се продавале цигле Flaming Alamo.

„У суштини бисмо направили снимак екрана те куће или објекта, послали га Џону и питали: 'Да ли би ова кућа могла да има те цигле унутра?'", каже Сквајер.

Коначно су дошли до великог открића.

Пронашли су адресу за коју је Харп веровао да вероватно има зид од цигала Flaming Alamo, а која је била и на списку купаца софе.

„Тако смо сузили потрагу на [ту] једну адресу... и почели поступак утврђивања ко тамо живи путем државних евиденција, возачких дозвола... података о школама", каже Сквајер.

Тим је утврдио да је у домаћинству са Луси био момак њене мајке, осуђивани сексуални преступник.

У року од неколико сати, локални агенти Министарства унутрашње безбедности ухапсили су преступника, који је силовао Луси шест година.

Касније је осуђен на више од 70 година затвора.

Стручњак за цигле Харп био је одушевљен када је чуо да је Луси безбедна, посебно због сопственог искуства као дугогодишњег хранитеља.

„Имали смо више од 150 различите деце у нашем дому.

„Усвојили смо троје.

„Тако да смо током свих тих година имали много деце у кући која су [раније] била злостављана", каже Харп.

„Оно што [Сквајеров тим] ради сваког дана и оно што они виде, је стотине пута више у односу на оно што сам ја видео и са чим сам морао да се носим".

Тај притисак на Сквајера је пре неколико година почео озбиљно да утиче на његово ментално здравље.

Признаје да када није радио, „алкохол је био много више присутан у мом животу него што је требало.

„Тада су моја деца била мало старија... и знате, то вас подстиче да се још више трудите.

„Као на пример: 'Кладим се да ако устанем у три ујутру, могу да изненадим [преступника] на интернету".

„Али у међувремену, на личном плану... 'Ко је Грег? Не знам чак ни шта воли да ради.'

„Сви ваши пријатељи... током дана, знате, ти људи су злочинци... Све о чему причају по цео дан су најстрашније ствари".

Брак му се убрзо распао, и каже да је почео да размишља о самоубиству.

Колега Пит Менинг је приметио да његов пријатељ пролази кроз тежак период и подстакао га је да потражи помоћ.

„Тешко је када је оно што вам даје толику енергију и покреће вас уједно и оно што вас полако уништава", каже Менинг.

Сквајер каже да је прихватање сопствених слабости био први корак ка опоравку и могућности да настави да обавља посао на који је поносан.

„Част ми је што сам део тима који може да направи разлику, уместо да то само гледам на телевизији или да а о томе слушам...

„Срећнији сам што се лично борим против тога и покушавам то да зауставим".

Прошлог лета Грег је упознао Луси, која је сада у двадесетим.

Рекла му је да је то што је сада способна да говори о искуству доказ подршке коју јој пружају људи око ње.

„Стабилнија сам, имам снаге да разговарам са људима [о злостављању], што нисам могла… чак ни пре пар година".

Рекла је да се у тренутку када је Министарство унутрашње безбедности зауставило њено злостављање „снажно молила да томе дође крај.

„Да не звучи клише, али то је била услишена молитва".

Сквајер јој је рекао да би волео да је могао да јој дојави да је помоћ на путу.

„Пожелите да постоји нека телепатија, па да можете да допрете до жртве и кажете: 'Долазимо'".

ББЦ је питао Фејсбук зашто није могао да користи технологију за препознавање лица и помогне у потрази за Луси.

„Да бисмо заштитили приватност корисника, важно је да пратимо одговарајући правни поступак, али настојимо да подржимо спровођење закона колико год можемо", гласио је њихов одговор.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk