Француска враћа ограничено служење војног рока

Француски председник Емануел Макрон на смотри војника и ученика средње војне школе

Аутор фотографије, EPA

Потпис испод фотографије, Макрон каже да је добровољно служење војног рока „чин поверења у нашу омладину“
    • Аутор, Хју Скофилд
    • Функција, ББЦ дописник из Париза
  • Време читања: 6 мин

Ограничено служење војног рока поново ће бити уведено у Француској као одговор на све већи страх од сукоба са Русијом.

Регрутација је постепено укинута пре више од 25 година, а новим планом је предвиђено да младићи и девојке добровољно похађају плаћену десетомесечну војну обуку.

„Једини начин да се избегне опасност јесте да се за њу припремимо.

„Морамо да мобилишемо нацију да се брани како би била спремна и остала поштована", поручио је француски председник Емануел Макрон, објављујући план у војној бази у близини Гренобла, на југоистоку земље.

Нова „национална служба“ уводиће се постепено од лета 2026, углавном за 18-годишњаке и 19-годишњаке, који ц́е месечно примати најмање 800 евра.

„У овом свету пуном неизвесности, где моц́ тријумфује над правом, рат је присутан", указао је Макрон, додајући да би оружаним снагама користили мотивисани млади људи.

„Тиме показујемо да верујемо у нашу омладину", додао је.

У почетку би то било око 3.000 добровољаца, али би број требало да порасте на 50.000 до 2035.

Француска тренутно има око 200.000 војника и још 47.000 резервиста.

Новим системом би требало да буде уведена другачија структура подељена на: професионалце, резервисте и добровољце.

Овом променом Француска ће се прикључити другим европским земљама које су покренуле сличне системе служења војске због страха од руске агресије.

Белгија и Холандија су увеле добровољно служење војног рока, а нешто слично планира и Немачка.

Белгијско Министарство одбране послало је писма 17-годишњацима, позивајуц́и их да се добровољно пријаве за око 2.000 евра месечно.

Служење војске је обавезно у Литванији и Летонији.

Шведска, НАТО чланица од 2024, увела је служење војног рока од девет до 15 месеци.

У неким европским земљама, попут Финске и Грчке, никада није ни укинуто обавезно служење војног рока.

Швајцарци ће 30. новембра гласати да ли ће војни рок бити обавезан за све.

Друге земље, попут Велике Британије и Шпаније, тренутно немају у плану поновно увођење војног рока.

Мушкарац и девојка у војној униформи, мушкарац држи пушку

Аутор фотографије, AFP via Getty Images

Потпис испод фотографије, Француска је почела да укида војну обавезу крајем 1990-их

Француски војни команданти углавном подржавају нову меру и надају се да ће се створити обучена база способних да подржи професионалне војнике и замени их у задацима ван фронта.

Надају се и да ће многи добровољци остати у војци.

„Нова војна служба нас води у правцу хибридизације оружаних снага“, рекао је Томас Гасилу, председник Одбора за одбрану Народне скупштине.

„Отишли ​​смо предалеко у правцу потпуно професионалних снага.“

Претња од надолазец́ег, иако нејасно дефинисаног, сукоба са Русијом постала је део јавног политичког живота у Француској.

Влада је стална упозоравала на инциденте испод радара или покушаје Москве да шири пропаганду путем друштвених медија.

Генерал Фабијен Мандон, новоименовани начелник Генералштаба додатно је унео пометњу, када је рекао да је француско војно планирање изграђено на претпоставци о сукобу са Русијом у наредне три или четири године.

Генерал Фабијен Мандон у униформи, а иза њега је француска застава

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Генерал Фабијен Мандон изазвао је негодовање када је рекао да француско јавно мњење мора бити спремно на „губљење деце“ у рату

Мандон је на недавном скупу генерала поручио да Француској недостаје дух жртвовања и позвао их да припреме јавност за могућност да ће се „губити деца“ у рату.

Ове изјаве су одмах осудили крајња левица и део крајње деснице, а и за владу су бескорисне.

Макрон је пре неколико дана уверио земљу да није у плану слање младих регрута да се боре у Украјини.

Велики број људи подржава добровољно служење војске, показују анкете.

Најновије истраживање компаније Елаб показало је да 73 одсто људи подржава ову меру.

Најмање је подржавају млади између 25 и 34 године.

У насумичној анкети ББЦ-ја у Паризу, резултати су били слични.

„То је добра ствар.

„Може помоц́и да војска буде вец́а, а уједно је и начин да више волите сопствену нацију", рекао је Луис, 22-годишњи студент.

„Док служите војску упознајте људе са свих страна. Учите нове начине гледања на ствари...

„Учите да разговарате, верујете и како да бивствујете са другим људима", гласио је одговор студенткиње Елан.

„Из онога што сам прочитала у новинама, наша војска није толико моц́на - па ако морамо да се спремамо за будуц́ност, можда је то добра идеја“, рекла је сценографкиња Брижит.

Али Лали, 21-годишња продавачица није сагласна са тим.

„Мислим да постоје важнија питања. Штета што председник није заиста заинтересован за младе људе - њихово ментално здравље, финансијску ситуацију

„Уместо тога се усредсређује на ову војну службу", рекла је.

Председник Жак Ширак је 1996. донео одлуку да укине обавезни војни рок, као део мировне политике после пада Совјетског Савеза.

Обавезна војна обука за младиће уведена је после Француске револуције, створивиши идеју грађанина-војника.

„Сваки Француз је војник и обавезан је да брани домовину", гласио је закон из 1798. године којим је уведена регрутација.

Републикански лидер Леон Гамбета је после пораза од Пруске 1871. рекао: „Када се у Француској роди грађанин, рађа се као војник".

Алжирски рат за независност био је последњи сукоб који су водили француски регрути, у којем је погинуло више од 12.000 људи.

До 1990-их, војни рок је скрац́ен на 10 месеци, уз могуц́ност цивилног рада.

Погледајте зашто Европа регрутује жене у војску

Потпис испод видеа,

Последња регрутација била је 2001.

Уследило је разних, нејасних покушаја да се задржи неки дух војне службе, за који су заговорници тврдили да подстиче осец́ај повезаности и једнакости.

Ученици лицеја (средњих школа) и даље морају да присуствују Дану одбране и грађанства, где слушају о правима и дужностима, а и присуствују церемонији подизања заставе.

Макрон је током првог мандата успоставио Универзалну националну службу - четворонедељни курс грађанске одговорности и практичне обуке.

Њиме је требало да се изгради национална солидарност после терористичких напада током 2010-их.

Обуку су критиковали као скуп и слабо посец́ен облик летњег кампа.

Одбачена је на почетку 2025. године.

Иако се чини да нову меру све више људи подржава и даље постоје питања о њеном финансирању - са дужничком кризом која се надвија над земљом и парламентом који још увек није у стању да одобри буџет за 2026.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]