РТС и даље без новог генералног директора - ниједан кандидат нема довољно гласова

Двојица која су више деценија провела на Радио-телевизији Србије (РТС) и један - краљ.

За једну од најважнијих медијских функција у Србији - генералног директора јавног сервиса, који финансирају грађани - кандидовало се седморо људи.

На тој функцији је од 2015. године Драган Бујошевић.

Прихваћене су три кандидатуре за његовог наследника, али ниједан од кандидата није добио потребан број гласова, саопштио је РТС.

Због тога је Управни одбор донео одлуку о поновном расписивању јавног конкурса за именовање генералног директора РТС-а.

Кандидати за које се гласало били су:

„У уређеним системима функција генералног директора јавног сервиса је кључна јер обједињава професионалну визију, уређивачку одговорност и институционално управљање", каже Ана Мартиноли, професорка медијске писмености на Факултету драмских уметности у Београду, за ББЦ на српском.

„Ипак, у Србији је та функција одавно девалвирана и унижена, иако формално можда јака, она је суштински ограничена."

Систем, сматра, не дозвољава да се генерални директор РТС-а понаша као ауторитет јавног интереса.

„У постојећим околностима, та функција је више симптом структуре моћи, него полуга промене."

РТС је претходних година често био на мети критика, посебно од почетка студентских демонстрација због пада надстрешнице, па су чести и протести испред његових врата.

Током априла 2025. студенти су неколико дана блокирали све прилазе јавном сервису.

Истовремено, јавни сервис често критикују и представници власти, посебно председник Србије Александар Вучић.

Кандидати

Бивши генерални секретар Управног одбора РТС-а.

Од прошле године је у пензији, а по струци је „дипломирани правник“.

„Читав радни век сам провео у Радио-телевизији Србије, од 1985. године.

„Почео сам као приправник, да бих више од 30 година био на разним руководећим положајима, а 2004. до 2021. сам био генерални секретар".

Именован је, како каже, када је почео мандат Александра Тијанића, ког назива „најбољим генералним директором ког је РТС икада имао".

„Човек је имао шта да научи од њега", истиче.

Кандидат за функцију генералног директора био је и пре пет година, када је - после поновљеног конкурса - реизабран Бујошевић.

„Ако неко познаје Радио-телевизију Србије, то сам ја - од око 2.500 људи, барем две трећине знам, као и они мене.

„И све сам у РТС-у и преживео и доживео - бомбардовање, демонстрације, разбијање прозора, бацање фарбе, јаја и паљење зграде, 5. октобар."

РТС је и током ратних 1990-их често био на мети критика и протеста због начина извештавања и његова зграда у Таковској улици запаљена је 5. октобра 2000., када је са власти свргнут Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије.

„РТС је доста потонуо и хтео бих да пробам да нешто променим, што сам и у програму предатом Управном одбору јасно навео", сматра Вељковић.

„Упозорио сам их да бисмо поново могли да дођемо у ситуацију као некада, да се Управни одбор, као после власти Слободана Милошевића, извињава грађанима Србије."

То се многима није свидело, додаје.

Један је од потписника петиције дела запослених у РТС-у студентским протестима.

Боји се, како каже, да ће овај конкурс за генералног директора пропасти.

„Имам предосећај", каже кратко.

Председник Управног одбора РТС-а.

Разговор за ББЦ на српском о његовој кандидатури је одбио, рекавши да до краја конкурса више неће давати изјаве.

Током кандидатуре за генералног директора, ког управо бира Управни одбор, Кланшчек није из њега изашао, али каже да се изузима из гласања.

Рођен је 1967. године, а по струци је „дипломирани комуниколог и аудиовизуелни продуцент“.

У РТС-у је од 1990-их, прво као асистент режије у драмском програму.

Од 2000. до 2012. је био запослен у Италијанском институту за културу, где се бавио организацијом културних догађаја, изложби и концерата.

Међу њима је и Фестивал италијанског филма, у сарадњи са Југословенском кинотеком.

У мају 2025. је стекао факултетску диплому, што је један од услова конкурса за генералног директора.

Када је 2021. изабран за председника Управног одбора имао је средњу стручну спрему, па је одлучио да се дошколује, изјавио је за Нову.

Прво је уписао Факултет за дипломатију и безбедност, у одсеку за продукцију, док је четврту годину завршио на Факултету за медије и културу.

Његову каријеру последњих година обележило је и неколико тужби.

Прво је 2023. поднео кривичне пријаве против Драгана Бујошевића и Оливере Ковачевић, због наводних финансијских махинација, 2024. још једну против Бујошевића, због наводног фалсификовања службене исправе и несавесног рада у служби, а у међувремену и две против директорке маркетинга и директорке финансија.

Затим је РТС у марту 2025. поднео кривичну пријаву против Кланшчека због сумње на одавање пословних тајни јавног сервиса.

„Ништа се није десило - нити су одбачене, нити је тужилац подигао оптужни акт", каже Кланшчек кратко за ББЦ.

У широј јавности вероватно најпознатији од тројице кандидата.

Пре свега због надимка Краљ и емисије Луда кућа коју је, са све круном на глави, водио на телевизији Хепи, као и због учешћа у ријалитију Фарма.

Ипак, Станковић је од тада више пута истицао да је „период живота шоумена одавно превазишао и прерастао“.

До тренутка објављивања текста није одговорио на позив ББЦ-ја за изјаву.

Кандидатуру за генералног директора РТС-а поднео је и 2010, када је одбијена зато што није имао десет година радног искуства.

Данас се представља као теолог који дуго живи у Бриселу, белгијској престоници, где, како наводи, ради као преводилац фламанског и вероучитељ у школи.

Име школе, чији је касније наводно постао и директор, није познато.

Тврди и да је „завршио два факултета“ и да говори пет језика.

На белгијским локалним изборима 13. октобра 2024. био је кандидат Хришћанско-демократске партије (ЦДиВ) за скупштину Моленбека, једне од бриселских општина.

„Драги становници Моленбека, представљам вам се са јасним и амбициозним програмом“, пише у једној од објава те партије са његовим ликом.

„Више школских места за нашу децу, већа куповна моћ, борба против прљавштине, поштовање и инклузија за све и свих религија и јачање позитивног имиџа наше општине“.

Моленбек је једна од бриселских општина са већинским муслиманским становништвом, а постала је светски позната 2016. године, после терористичких напада у Бриселу, када је убијено 32 људи, а више од 300 повређено.

Станковић је претходно, на изборима за Европски парламент 9. јуна 2024. године, такође био кандидат Хришћанско-демократске партије.

Његова партија га је тада представила и као портпарола организације Кхам, која се бави заштитом Рома у Белгији.

„Прва ствар коју планирам да урадим ако уђем у Европски парламент је да годину дана донирам целокупну плату европосланика за изградњу манастира на Косову као и за изградњу прихватилишта за напуштену децу", изјавио је за Нову.

Тада је најавио и „аутобиографску књигу на фламанском, од 150 страна, у којој описује живот од сиромаштва до кандидатуре за Европски парламент“.

У последње време дао је више изјава и интервјуа за српске медије.

„Желим да градим мостове и да људи верују у дијалог, јер политика није монолог - то је уметност повезивања и слуха за људе", каже.

„Искуство из медија научило ме је да комуницирам директно и искрено, да слушам и разумем људе, и да преносим поруке које инспиришу."

Истакао је и да се током епидемије корона вируса тешко разболео и „био на ивици живота, буквално клинички мртав", што данас види као „друго рођење".

„Добио сам други живот и одлучио да га посветим људима, и у Белгији и у Србији", истиче.

За РТС је изјавио да је из Србије отишао „пре 20 година, са једним кофером, како би створио неки бољи живот", а сада „има десет кофера напуњених знањем, искуством, вером и надом".

Снимак те изјаве окачио је на његов Јутјуб канал, назван „Хришћански савети грешника - Дејан Станковић Краљ“.

Веома је активан на друштвеним мрежама, а прво што угледате на његовом Фејсбук профилу је велика фотографија крста.

„Овим побеђуј“, пише на њему.

О кандидатима

„Листа кандидата врло јасно показује да РТС није место за које се боре професионално и репутационо најснажнија имена из поља медија“, сматра Мартиноли.

„Изостанак препознатљивих, снажних професионалаца, па чак и звучних имена прорежимског медијског крила, показује да РТС више није платформа са стварном моћи, простор од значаја за било коју врсту дијалога, нити се доживљава као приоритет за било коју медијску или политичку страну", додала је.

Кандидате, како каже, одликује „или технички профил или искуство унутар постојећег система - не визија трансформације, не професионални капитал и не јавни ауторитет".

„Листа говори да се РТС-у и даље приступа као пасивном, административном медију, а не као јавном сервису који би требало да постави професионалне стандарде, брани јавни интерес и утиче на квалитет јавне сфере.

„Списак више изгледа као наставак креирања привида система и покушај одржавања постојећег стања, него као покушај промене".

Како се бира генерални директор РТС-а

Мандат актуелног директора Драгана Бујошевића, који је на функцији пуну деценију, истиче у фебруару 2026. и више нема права да се кандидује.

За избор генералног директора је потребна двотрећинска већина гласова чланова Управног одбора РТС-а, којих је девет.

Осам, без Кланшчековог гласа.

Уколико управни одбор одлучи да ниједан од кандидата не задовољава услове, или не буде двотрећинске већине, може да се деси конкурс пропадне.

У том случају могуће је именовати вршиоца дужности генералног директора - што у овом случају не може да буде Бујошевић - или расписати нови конкурс.

Управни одбор ће у законском року од 45 дана донети одлуку, а у међувремену ће обавити разговор са кандидатима, објавио је РТС 28. новембра.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]