Када се и зашто штампају новчанице у Србији

Ретко кад имам готовину, јер углавном користим картицу.

Чак и када имам кеш изгужван је по џеповима и готово никад у новчанику.

Да се нисам недавно посекла на „Милутина Миланковића“, чији је лик на 2.000 динара, док сам узимала новац са банкомата, не бих ни обратила пажњу како изгледају свеже одштампане новчанице.

Оштрих ивица као жилет биле су сложене под конац.

Мирисале су на ново, на боју, свежину и деловало је као да су са Топчидера, насеља у Београду где је Завод за израду новца и кованица, стигле прво до мене.

И док сам волела да замишљам како се новац штампа у неограниченим количинама, као што сам га и ја правила 1990-их у импровизованој и ручно прављеној друштвеној игри Монопол, стварност је другачија.

„Централне банке не штампају новац произвољно, већ када процене да је привреди потребна додатна ликвидност.

„То се најчешће дешава у ситуацијама када привреда успорава, постоји опасност од рецесије, пада запослености или финансијске кризе“, објашњава Никола Стакић, економиста и универзитетски професор, за ББЦ на српском.

Циљ је једноставан, додаје, а то је да се обезбеди довољно новца у систему, како би банке могле да кредитирају привреду, грађани да троше, а држава нормално да функционише.

„Једна од основних функција Народне банке Србије је издавање новчаница и кованог новца, као и управљање токовима готовине.

„НБС на основу адекватног обима, квалитета и апоенске структуре одлучује када је потребно да се штампају новчанице или кује новац“, кажу из централне банке за ББЦ на српском.

Када се штампа новац?

Увођење нових новчаница или кованица, као и измена оних које су у оптицају посао је централних банака широм света, кажу из НБС.

„Један од најважнијих разлога за штампање нових или редизајнирање старих новчаница јесте потреба да се повећа ниво заштите од фалсификата.

„Нове серије новчаница уводе се и са циљем повећања њиховог животног века, тако што се употребљава издржљивији материјал и боља техника израде“, истичу у НБС.

Додају да је код кованица главни разлог промене цена легуре услед раста цене метала.

Промене у економских условима, пре свега инфлација и раст номиналних зарада и цена могу да доведу до увођења нових, виших апоена, повлачењем оних новчаница које су изгубиле употребну вредност, објашњавају у централној банци.

Новчанице се штампају и како би се усавршио дизајн, чиме се олакшава употреба свим категоријама становништва, посебно људима са оштећеним видом.

„Новац има снажну симболичку улогу, па измене дизајна често прате значајне историјске догађаје, као и јачање националног или културног идентитета“, кажу у НБС.

Да би се увела нова новчаница или кованица потребно је две до три године.

Толико траје поступак усвајања идејног ликовног решења, израда алата за штампање и ковање, набавка папира или металних плочица за израду новчића, па све до штампања, ковања и транспорта, објашњавају у НБС.

„Када је криза, централне банке привремено повећавају новчану масу како би спречиле пад привреде.

„У редовним условима, монетарна политика је знатно опрезнија и усмерена ка дугорочној стабилности цена“, објашњава Стакић.

Проблем настаје када се ванредне мере претворе у сталну праксу, без јасног плана повлачења вишка новца из система, додаје.

Штампање без покрића

Волела сам да док играм Монопол имам направљено много пара.

За једну државу то није добро, кажу стручњаци.

„Ако се новац ствара брже него што расте производња добара и услуга резултат је инфлација - раст цена и пад куповне моћи.

„У екстремним случајевима долази до хиперинфлације, када новац губи вредност из дана у дан.

„Тада се штедише кажњавају, плате губе смисао, а поверење у државу и институције се урушава“, каже Стакић.

Најпознатији пример у Србији је хиперинфлација из 1992. до 1994. године, када је држава финансирала буџетски дефицит штампањем новца без реалне економске основе, објашњава Стакић.

Последице су биле драматичне, цене су се мењале неколико пута дневно и то више од 50 одсто, а на годишњем нивоу то је мерено и стотинама милијарди процента.

„Слични примери били су у Немачкој 1920, Зимбабвеу 2000, као и у Венецуели последњих година.

„Заједничко им је пуко штампање новца који није усаглашено са економским активностима“, каже Стакић.

Погледајте видео: Историја динара у 90 секунди

Животни век новчаница

Похабане и оштећене новчанице повлаче се готово свакодневно.

Употребни век новчанице почиње дистрибуцијом из трезора Народне банке Србије, а затим даље банкама, овлашћеним мењачима и грађанима, кажу из централне банке.

„Најкраће 'живе' новчанице од 10, 20, 50, 100 и 200 динара, у просеку две године.

„Око три године могу да трају оне од 500 и 1.000, а најдуже могу да опстану оне од 5.000 динара, више од 36 месеци“, истичу у НБС.

Никола Стакић каже да у савременом свету штампање новца није ствар политичке воље, већ стручне процене и институционалне одговорности.

„НБС је независна, али то не значи и да није контролисана.

„Скупштини Србије редовно подноси извештаје, а уз то, постоје међународни стандарди, тржишна дисциплина и реакције становника и стручњака, које делују као додатни механизам контроле“, каже Стакић.

Погледајте и овај видео: Лажни долар који ни стручњаци не могу да препознају

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]