'Добар оброк и обилно какење': Рецепт глумице Кејт Винслет за борбу против притиска медија

Улога Роуз у епском филму „Титаник“ редитеља Џејмса Камерона из 1997. године винула ју је у холивудска небеса.

Али, упркос слави и популарности, Кејт Винслет је била под притиском, каже, „ужасне“ инвазије новинара и фоторепортера.

Глумица и од скоро редитељка је испричала да су је пратили папараци и да јој је телефон прислушкиван.

Људи су чак пребирали по њеној канти за ђубре и питали је у локалним продавницама шта је купила како би „покушали да схвате на којој је дијети (или није)“.

„Било је ужасно“, рекла је.

Годинама касније, била је под истим притиском током распада брака.

„Добар оброк, разговор, укусна шоља кафе, мало песама групе Рејдиохед (Радиохеад) и обилно се искакити", био је њен рецепт да се носи са великом медијском пажњом.

„Знате, живот је много бољи уз све те ствари“, рекла је за емисију Десерт Исланд Дисцс на ББЦ Радију 4.

Док је снимала „Титаник" у њеним раним двадесетим, Винслет каже да није била у „посебно доброј менталној форми".

Иако је искуство снимања филма било невероватно, њен свет се „окренуо наглавачке“ када се појавио у биоскопима.

„Нисам била спремна за тај свет“, рекла је.

Рекла је да је од малих ногу добијала негативне коментаре о свом изгледу, сец́ајуц́и се како су је вршњаци у основној школи као дете називали „сало“ (дебела).

Касније јој је професор драме рекао да ц́е морати да се „задовољи улогама дебеле девојке“ ако жели да буде глумица.

Од 15. до 19. године, рекла је да је „повремено“ била на дијетама, понекад једва да је нешто појела.

„Било је заиста нездраво“, рекла је.

Када је „Титаник" објављен, била је насловним странама новина и часописа, често прац́ена оним што је описивала као „ужасно, страшно, у ствари називање увредљивим именима“.

„Било је ужасно. Људи су ми прислушкивали телефон. Били су свуда. А ја сам била сама.

„Била сам престрављена да легнем и заспим“, рекла је.

Подршка блиских људи били су неки од начина да се тада носи са тим, а памти како јој је комшијски пар остављао „чинију вруц́е тестенине и малу чашу црног вина“ на баштенском зиду између њихових куц́а.

Винслет је говорила и како су њене слике са насловница часописа биле монтиране без њеног знања, о чему је причала и почетком 2000-их.

Присетила се како је гледала те слике и размишљала: „Не изгледам овако. Мој стомак није тако раван. Моје ноге нису тако дугачке, моје груди нису тако велике".

„Моје руке нису тако затегнуте. Шта је ово, дођавола?“

„Нисам желела да било која млада жена, чак ни само једна, погледа ту слику и помисли: 'О, Боже, желим да изгледам тако.'

„То нисам била ја“, рекла је глумица.

Присетила се и наслова у медијима након што се сазнало да ц́е се 2010. године развести од њеног другог мужа, филмског редитеља Сема Мендеса.

„Пратили су ме папараци у Њујорку са моје двоје мале деце, који су, наравно, желели да знају разлог зашто смо се Сем и ја растали“, рекла је.

На питање како се носила са тим у то време, Винслет је одоворила: „Само држите уста затворена, сагнете главу и наставите да ходате".

„И покушавате да ставите руке преко ушију своје деце. Ослањате се на пријатеље и само гурате даље.“

Иако су се притисци жене у филмској индустрији временом можда променили, Винслет каже да „има још много тога што треба научити и применити када се разговара са женама из индустрије".

У том конктексту је поменула њен редитељски филмски деби Гоодбyе Јуне (Збогом, јун) за који је сценарио написао њен син Џо Андерс.

Каже да је пре и током снимања чула низ ствари које „никада не би биле речене“ редитељу мушкарцу.

„Говорили су ствари, попут: 'Не заборави да будеш сигурна у сопствене изборе'.

„И желела сам да им одговорим: 'Немојте само да ми причате ми о самопоуздању', јер ако је то једна ствар која ми никада није недостајала, заправо је то управо то.

„Тако нешто мушкарцу никад не би рекли.“

Њена реакција на то сада?

„Уц́утите“, рекла је уз смех.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]