Шта се дешава са примирјем у Гази

Израелске снаге извршиле су 18. марта низ ваздушних напада широм Газе, два месеца након што је отпочело примирје, у време док су преговори о његовом продужетку запали у ћорсокак.

Погинуло је више од 400 људи, према Министарству здравља под Хамасовим вођством, које је рекло да су још стотине повређене.

На основу слика може се закључити да су људи били затрпани рушевинама, а да међу мртвима има и деце.

Израелска војска је саопштила да је гађала „терористичке циљеве" Хамаса.

Погинуло је неколико виших званичника Хамаса.

После више недеља релативног мира, ово представља један од најсмртоноснијих дана у Гази од Хамасових напада на Израел од 7. октобра 2023. године и почетка актуелног рата.

У обраћању у уторак, 18. марта увече, премијер Бенјамин Нетанјаху поручио је да ће Израел наставити потпуну борбену активност против Хамаса у Појасу Газе.

„Преговори ће се наставити под ватром. Ово је само почетак", одлучно је рекао Нетанјаху.

Шта пише у споразуму о примирју у Гази?

Примирје, које је започело 19. јануара, замишљено је у три фазе.

Споразум је подразумевао размену талаца које је држао Хамас у Гази за палестинске затворенике у Израелу, у стадијумима, са крајњим циљем окончања рата.

Током прве фазе, Хамас је ослободио 25 живих израелских талаца и посмртне остатке још осам талаца у замену за око 1.800 палестинских затвореника.

У међувремену, израелске снаге су се повукле из насељених области Газе, омогућивши расељеним Палестинцима да се врате у властите четврти.

Преговори за други фазу требало је да отпочну 4. фебруара, али то се није догодило.

Друга фаза требало је да се заврши трајном обуставом ватре, потпуним повлачењем израелских снага и ослобађањем преосталих талаца.

Трећа и последња фаза требало је да буде враћање преосталих тела мртвих талаца и отпочињање реконструкције Газе, за коју се очекује да ће трајати годинама.

Шта се десило у међувремену?

Израел блокира улазак све хуманитарне помоћ у Газу од 2. марта, вршећи притисак на Хамас да пристане на нови амерички план за продужење примирја, који је предложила Трампова администрација.

Према том предлогу, половина талаца била би пуштена на почетку, а друга половина на крају.

Међутим, Хамас је инсистирао да се преговори за другу фазу наставе онако како су замишљени у првобитном споразуму о примирју, склопљеном под бившим америчким председником Џозефом Бајденом.

Постоји неслагање између страна око броја талаца које би требало ослободити надаље, као и око временских рокова за повлачење израелских трупа из Газе.

„Видели смо разне предлоге Израела, Хамаса и посредника, и сви су се они сада помешали", тврди дописника ББЦ њуза на арапском из Газе Аднан Ел-Бурш.

Погледајте видео: Прослава Рамазана у Појасу Газе

Да ли је примирје окончано?

Време ће показати да ли је ово била само ограничена израелска операција са намером да се изврши притисак на Хамас у склопу преговора или почетак наставка рата.

Израел оптужује Хамас за „непрестано" одбијање предлога за проширење примирја и ослобађање талаца.

„Од овог тренутка надаље, Израел ће поступати против Хамаса са све већим војним интензитетом", рекао је портпарол Министарства спољних послова Орен Марморштајн.

Марморштајн је саопштио да је Израел пристао на конкретне предлоге за проширење примирја, али је „Хамас то одбио, и будући да нису имали другог избора", они су покренули нападе на Газу.

Упитан да ли су преговори о примирју „мртви" због ових напада, Марморштајн је рекао да је примирје било окончано пре две и по недеље.

„Примирје је било договорено за период од 42 дана. Према том споразуму, не постоји аутоматска транзиције из једне фазе у другу", рекао је он.

Израелски министар одбране Израел Кац рекао је у понедељак да ће они наставити да се боре у Гази „док год се таоци не врате и сви наши ратни циљеви не буду остварени".

Хамас је рекао да посредници треба да сматрају Израел „потпуно одговорним" за „кршење и рушење" примирја.

Међутим, још увек постоји нада да ће посредници успети да врате обе стране за преговарачки сто.

Хамас би могао да буде спреман да пусти одређени број израелских талаца и мртвих тела како би наставио са преговорима, извештава Аднан Ел-Бурш из ББЦ њуза на арапском.

Каква је хуманитарна ситуација у Гази?

Обновљени ваздушни напади Израелских одбрамбених снага (ИДФ) уследили су током муслиманског светог месеца Рамазана, док су многи људи у Гази имали 'сехур' - оброк пред зору - са породицом.

„Аларм за сехур се још није био ни огласио. Одједном се кућа срушила на нас, а рушевине су падале са свих страна", рекла је породица Заин Ал-Дин за ББЦ њуз на арапском.

Израел је 2. марта пресекао сво снабдевање храном, лековима, горивом, струјом и другим залихама за два милиона становника Газе.

Чак и пре најскоријих напада, процењује се да је оштећено или уништено 70 одсто зграда.

Хуманитарни координатор Уједињених нација за окупирану палестинску територију Муханад Хади назвао је ситуацију „бескруполозном".

Болнице су „преоптерећене", са стотинама рањених који су пристигли одједном, рекао је за ББЦ Небал Фарсак, портпарол Палестинског Црвеног крста са седиштем на Западној обали.

У повређене спадају људи са опекотинама и преломима, а многи од њих још чекају на оперативне захвате, изјавио је Мухамед Закот, генерални директор свих болница у Гази.

„Напади су били толико изненадни да број доступног медицинског особља није био одговарајући за размере оволико огромних удара, па су додатни тимови моментално били позвани да помогну", рекао је он.

ББЦ на арапском је разговарао са сестром Ахмада Моина Ал-Џумле, који је био извучен из рушевина срушене зграде са вишеструким преломима.

„Он још увек чека на свој ред да уђе у операциону салу – чека напољу на ходнику", рекла је она.

ИДФ је у међувремену издао наређења за евакуацију у Гази, саветујући становнике да се упуте ка Кан Јунису на југу или у западне делове града Газе.

Шта се дешава са израелским таоцима?

Кабинет израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа саопштио је да је један од разлога за ударе био одговор на Хамасова „стална одбијања да ослободи наше таоце".

У Гази се још увек држи 59 талаца, према Израелу, а верује се да је и до 24 њих још увек живо.

Група која заступа породице талаца оптужила је израелску владу да је одлучила да се „одрекне талаца" покретањем нових ваздушних напада.

„Највећи страх породица, отетих и грађана Израела се обистинио", речено је у саопштењу Форума породица талаца и несталих, који је почео да организује нове протесте широм Израела.

„Овде нема добре опције за Израел", рекао је Мајкл Орен, бивши израелски амбасадор у Сједињеним Америчким Држава, за ББЦ Радио 4.

„Био је то избор између нечег стварно страшног и нечег још горег, зато што, ако извршите војни притисак на Хамас да ослободи таоце, они ће заправо убити таоце.

„И зато, обновивши војну акцију сада, Израел практично ризикује да осуди преостале живе таоце на смрт."

Хамас је окривио Израел за смрт талаца у Гази и рекао да је одлука израелске владе да покрене нове ваздушне нападе сама по себи изложила таоце „неизвесној судбини".

Како су реаговале друге земље?

Сједињене Америчке Државе су потврдиле да је Израел унапред упозорио Белу кућу на нападе.

„Хамас је могао да ослободи таоце да би продужио примирје, али се уместо тога одлучио за одбијање и рат", изјавио је у саопштењу портпарол америчког Савета за националну безбедност Брајан Хјуз.

Египат, још један посредник у преговорима, назвао је нападе „отвореним кршењем" примирја и „опасном ескалацијом", према портпаролу Министарства спољних послова Тамиму Калафу.

Кина је „изузетно забринута" због ситуације, према портпаролу Министарства спољних послова Маоу Нингу, и позвала је обе стране на „избегавање предузимања било каквих корака који би могли да доведу до ескалације".

Дмитри Песков, портпарол руског председника Владимира Путина, такође је рекао да је ситуација забрињавајућа, назвавши је „још једном спиралом ескалирајућих напетости".

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш рекао је да је био „шокиран" нападима и „снажно" је апеловао на поштовање примирја.

Шта следи за Газу?

Анализа Муханада Тутунџија, дописника из Јерусалима за ББЦ њуз на арапском

Циљ обновљених израелских напада је вршење притиска на Хамас да прихвати предлог који је изнео амерички изасланик за Блиски исток Стив Виткоф, према политичким изворима у кабинету израелског премијера.

Постоји значајна подршка наставку рата у влади премијера Нетанјахуа и међу његовим коалиционим партнерима.

Са Ејалом Замиром сада на челу израелске војске, за кога се Нетанјаху претходно и залагао, више не постоји снажна опозиција његовим плановима у оквиру војног руководства, као што је то био случај са претходним шефом генералштаба.

Нетанјаху се тренутно суочава са крупним изазовима у оквиру његове владе, међу њима поделом око националног буџета и спорним питањем регрутовања ултра-ортодоксних Јевреја у војску.

Иако је декларисани циљ Израела за рат у Гази повратак цивила и елиминација Хамаса, обновљене борбе такође служе за умиривање Нетанјахуових савезника на крајњој десници, помогавши у стабилизацији његове коалиционе владе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]