Председнички избори у Републици Српској: Ко ће наследити Додика

Од „нисам рођен да будем доживотни председник" до „остајем најважнији човек и бићу председник свих председника у Републици Српској".

Обе реченице у само 30 дана изјавио је Милорад Додик, донедавни лидер Републике Српске, једног од два ентитета Босне и Херцеговине (БиХ).

Правоснажном пресудом Суда БиХ Додик је осуђен на годину дана затвора и шест година забране да се бави политиком због непоштовања одлука Високог представника међународне заједнице Кристијана Шмита.

Високи представник надгледа спровођење Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат у БиХ.

Додик је затворску казну заменио новчаном, Централна изборна комисија (ЦИК) му је потом одузела председнички мандат, на шта је уложио жалбу, али ју је Апелационо одељење Суда БиХ одбило као неосновану.

Највиши изборни орган државе је затим расписао превремене председничке изборе за 23. новембар у Републици Српској.

Додик је првобитно најавио да његов Савез независних социјалдемократа (СНСД) неће учествовати, да би месец дана касније позвао присталице да ипак изађу на гласање, иако он неће бити кандидат.

„Избори неће донети епохалне промене ни у Републици Српској ни у БиХ, али је њихово одржавање важно", објашњава Тања Топић, политичка аналитичарка.

„Тиме се показује да се ипак поштују одређене одлуке суда и владавина права", додаје за ББЦ на српском.

Председник Републике Српске бира се у једном изборном кругу, а победник је кандидат са највише гласова.

Нешто више од 1,2 милиона бирача Републике Српске ће 23. новембра пред собом имати гласачки листић на којем ће бити шест имена.

На изборима које ће пратити и 16-члана делегација Конгреса локалних и регионалних ауторитета Савета Европе међу кандидатима нема ниједне жене:

На предстојећим изборима нема релевантних заговорника истински нових идеја о томе како влада може боље да функционише за грађане, што је подскуп проблема широм БиХ, а не само РС, указује Курт Басинер из Савета за политику демократизације у Берлину.

Додиково име није на гласачком листиц́у, али он и даље води странку и ови ванредни избори су тест његовог утицаја на машинерију РС.

„Можемо да очекујемо да Додик искористи сваку предност функције коју има да би опстао на власти", оцењује у писаном одговору за ББЦ на српском.

Зашто су расписани превремени избори?

Одузимање мандата изабраним и именованим званичницима је уобичајена пракса када су осуђени на казну затвора дужу од шест месеци.

Њих тада могу да мењају заменици, али када престане мандат, у овом случају председнички, нови лидер мора да буде изабран, прописује Устав Републике Српске.

На место привремене председнице Републике Српске именована је Ана Тришић Бабић, дугогодишња Додикова саветница.

Изборни закон БиХ забрањује да „званичник правоснажно осуђен на затворску казну дужу од шест месеци буде кандидат за јавне функције".

Док је Додику рампа спуштена на унутрашњем плану, друга, на спољашњем, му је подигнута.

Канцеларија за контролу страних средстава Министарства финансија САД (ОФАЦ) га је у октобру 2025. после осам година уклонила са листе санкција.

На тој листи више није ни његов син Игор Додик, чланица Председништва БиХ Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и још 45 политичара, сарадника и фирми повезаних са породицом Додик.

Додик је почетком јануара прославио повратак Доналда Трампа у Белу кућу у време чије администрације су му укинуите санкције.

„Он се уобличио као Трамп, заступа његове вредности и понаша се као да је на бранику хришћанства у овом делу Европе.

„Не знамо детаље, али се претпоставља, да је услов за укидање санкција било повлачење закона који су у пракси значили правну сецесију Републике Српске и непоштовање и окрњивање институција на државном нивоу", тврди Топић.

Народна скупштина Републике Српске је 18. октобра поништила све законе усвојене од 2023, међу којима је и закон о непоштовању одлука високог представника због којег је Милорад Додик осуђен.

На основу такозваних Бонских овлашћења, Високи представник може да доноси амандмане на уставе у Републици Српској и Федерацији БиХ, законе и њихове измене и допуне, као и да смењује политичке функционере и државне службенике.

Нећу изборе, хоћу изборе

Тек што је Централна изборна комисија расписала превремене председничке изборе, Додик је одлучно поручио да „његова СНСД неће учествовати, јер нису истинска тежња, нити захтев Републике Српске, већ их је наметнуло политичко Сарајево".

Одлуку је променио у само месец дана, изјавивши да је учешће на изборима у ствари „политича борба против високог представника Кристијана Шмита и политичког Сарајева".

Они су „поштујући странца разбили систем заједничког одлучивања и битно срушили уставни поредак и довели БиХ у нефункционисање и распад који је присутан", рекао је Додик.

СНСД је раније позивао политичке странке на бојкот да би се послала заједничка порука из РС, али је позиве одбила опозиција, додао је.

„Позивам наше људе да се мобилишу, а то је већина у Републици Српској, али да ниједног тренутка не помисле да је лако.

„На другој страни је дволична структура која се свађа, туче и показује нејединство, те се окупи око кандидата по налогу неког центра из иностранства", поручио је Додик крајем септембра.

Од тада је активан у кампањи, обилазећи бројне градове РС.

Додик је на крају пристао на изборе иако их је оспоравао и негирао и јесте се повукао са места председника, али само формално, указује Топић.

„Најављује шта ће да ради влада као да је премијер, најављује шта треба да ради Народна скупштина - вуче све конце.

„Користи хеликоптер, авион (све јавне ресурсе), има обезбеђење које не би смео да има од дана када је донета пресуда", указује аналитичарка Топић.

Осим што је у предизборном споту Синише Карана, кандидата СНСД-а за председника, говорио је и на скуповима.

Због обраћања у Источном Сарајеву, Централна изборна комисија је странку коју је Додик основао још 1996. као народни посланик, казнила са више од 15.000 евра због, како је образложено, говора мржње који се сматра кршењем одредби Изборног закона БиХ.

Источно Сарајево, које је у саставу Републике Српске, „не сме да дозволи додатну исламизацију", поручио је Додик 10. новембра, успут вређајући Бошњаке.

'Деценијска шизофрена политичка атмосфера'

Избори се одржавају „у шизофреној политичкој атмосфери, што је уобичајено стање последњих 10-15 година", каже аналитичарка Топић.

„Опозиција није искористила прилику да се уједини и разбије монолитност у свим сферама, где актуелна власт контролише сваку институцију и камен у ентитету, већ су почели међусобно да се свађају", указује.

Власт је годинама ширила наратив да је опозиција издајничка и да су слуге високог представника Шмита, а опозиционе партије су „деловале дефанзивно".

„Покушавале су безуспшено да освоје простор екслузивног заштитника националног интереса који је Додик узео пре 15 година, односно ставио је тапију на њега.

„Изгледи за јачим и бољим наступом опозиције су мршави".

У прилог томе наводи и недавно оснивање покрета „Сигурна Српска“ на чијем је челу Драшко Станивуковић, градоначелник Бањалуке и лидер опозционе Партије демократског прогреса (ПДП).

„Уместо укрупњавања опозиције, оснивање покрета је удар на њу, која је већ неконзистентна", указује.

Погледајте видео: Због чега грађани одлазе из Бањалуке

Ни политиколог Басинер не види довољно јединства међу Додиковим противницима помоћу којег би његову странку могли да победе.

„Питање је и шта им је заједничко, осим понављања наратива које Додик користи годинама", каже он.

Подсећа да је Додик и 2006. године победио углавном због народне фрустрације услед учвршц́ивања СДС-а и корупције која прати неодговорну власт.

Важан фактор је и Србија, јер Београд, тврди политиколошкиња Топић „игра на више фронтова, настојећи да све партије, и владајуће и опозиционе, држи под сопственом шапом".

Додик има блиске односе са властима у Београду, граду где може да гласа и у ком се често састаје и саветује са Александром Вучићем, председником Србије.

Редован је гост и говорник на скуповима владајуће Српске напредне странке (СНС).

„Важно је да се избори одрже упркос првобитном скептицизму који је ширио владајући СНСД и дефитизму да не треба да се излази јер су бесмислени, како би се људи и даље држали под анестезијом.

„Мања излазност би владајућој странци ишла у прилог", закључује Топић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]