Зашто је борба против корупције кључна за младе у Србији и свету

С једне стране корупција, а са друге млади.

Тако барем Уједињене нације (УН) виде борбу која се, како наводе, води широм света.

За 1,9 милијарди младих - готово четвртина светског становништва - борба против корупције је кључна у обезбеђивању будућности, зато што сматрају да они први осећају последице, саопштили су из УН поводом Међународног дана борбе против корупције.

Одлучио сам да то проверим са некима од њих у Србији.

„Ту је пре свега тежина осамостаљења од родитеља, као и немогућност запошљавања, чак и са факултетским дипломама, пошто је све на систему 'повуци преко везе'“, каже 22-годишњи Никола Боца, студент Природно-математичког факултета у Новом Саду, за ББЦ на српском.

„Послова нема због запошљавања људи који нису стручни, зато млади и одлазе из државе - то је примаран начин утицаја корупције на мене као младу особу.“

Зак Величковић са Правног факултета у Београду, уз немогућност добијања посла додаје, како каже, нешто још важније - безбедност.

„Првенствено сам погођен тиме што осећам да је моја безбедност угрожена због корупције - сви знамо шта се десило 1. новембра прошле године."

Узрок пада надстрешнице тек реновиране железничке станице у Новом Саду, 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи, многи виде у високој стопи корупције, на коју стручњаци упозоравају годинама.

За нешто више од годину дана, у току су три поступка, потврђена је једна оптужница, али није почело ниједно суђење.

„Из дана у дан је све теже и теже, стварно смо у великом проблему", каже Душан Слијепчевић из Савета за борбу против корупције, саветодавног тела Владе Србије, у разговору за ББЦ на српском.

Ниво корупције у Србији у 2023. био је најнеповољнији у претходних 12 година, показује извештај међународне невладине организације Транспаренси интернешнел, да би тај пад у 2024. само био настављен.

Србија заузима 105. место од 180 земаља и територија света по Индексу перцепције корупције - само су Босна и Херцеговина и Белорусија лошије у Европи - што је најлошији пласман од 2012. године.

Тада је на власт - и то управо на таласу теме о борби против корупције - дошли Српска напредна странка и председник Александар Вучић.

Резолуције Европског парламента и Европске комисије такође наглашавају корупцију као један од кључних проблема у Србији.

Председник Александар Вучић - иако то није у његовој надлежности - годинама најављује „жесток обрачун са корупцијом", али до данас нема ефеката тог обећања.

Корупција и Србија

Шта млади широм света осећају о корупцији, у Уједињеним нацијама су закључили на основу њихових есеја из 2024.

„Описивали су како недовољно финансиране школе ограничавају приступ квалитетном образовању, мањак радних места им смањује шансе у животу, здравствена заштита постаје све недоступнија и сужавају им се могућности да учествују у јавном животу.“

Величковић, 24-годишњи апсолвент права, додаје још примера из његове околине.

„Када код лекара седиш у чекаоници три сата и видиш да људи, који су дошли после тебе, улазе преко реда", каже.

„Или у саобраћају, када се бахати возачи провлаче и настављају да возе, док се обичним људима за баналности пишу казне, попут преласка улице ван пешачког прелаза."

Међутим, нове технологије, попут вештачке интелигенције, нуде „моћне алате за спречавање, откривање и разоткривање корупције“, а „млади су у центру ове дигиталне трансформације“, наглашавају из УН.

„Успех зависи од тога да им дамо моћ, укључимо их у антикорупцијске напоре и ојачамо институционалне системе који почивају на транспарентности и одговорности.“

Та два појма често се могу чути на протестима широм Србије.

Студенти траже утврђивање одговорности за пад надстрешнице у Новом Саду, као и да „прораде институције“, за које тврде да су под потпуном контролом СНС-а.

„То је основа наше борбе, ниједна институција у суштини не ради“, тврди Боца.

„Кад би закон почео да ради, а одговорни за ово стање у земљи завршили тамо где су заслужили - у затвору, или ван функције - много тога би се променило."

Тада би, како каже, осетио да „има поенту у овој држави“, која би „нормално функционисала“.

Представници власти, на челу са председником Вучићем, оптужбе студената о корупцији негирају и често понављају исту реченицу: „Пустимо институције да раде њихов посао“.

Студенти за то време траже ванредне парламентарне изборе, тврдећи да њихови захтеви под актуелном влашћу никада неће бити испуњени.

За пад надстрешнице у току је неколико правосудних поступака, али суђења још нема.

Једну од истрага води Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) управо због оптужби за корупцију у случају реновирања железничке пруге до Мађарске.

ТОК помиње штету у буџету Србије од 115,5 милиона долара (око 100 милиона евра).

Шта је решење?

Савет за борбу против корупције управо је позивао ТОК да испита токове новца око изградње и реконструкције пруге Београд - Нови Сад, али то није све.

Такође, тражили су и да се испита трошење новца у спорту, посебно око изградње стадиона.

Србија је недавно добила три нова стадиона - у Зајечару, Лесковцу и Лозници - а процењена вредност за изградњу увећана је за око 20 милиона евра, истакли су.

У току је изградња Националног стадиона у Сурчину.

У међувремену су из Савета упозоравали и да „корупција у Србији готово да и није кажњива", да „борба против ње никоме у власти није приоритет" и да се „уз корупцију ауторитарни режими лакше одржавају на власти".

Међутим, промена није било.

Заправо, ниједна Влада Србије - од оснивања Савета за борбу против корупције 2001. до данас - није разматрала наше извештаје, нагласили су из Савета 2025. године.

Сваки критички осврт на одређене појаве у друштву, а које би имале штетне и коруптивне последице, Влада је сматрала „као супротстављање њој самој", наводи се у Извештају о феноменима системске корупције.

Душана Слијепчевић из Савета за борбу против корупције зато питам докле то иде.

Може ли у Србији све да се плати и заврши?

„Мислим да може, нажалост", одговара.

„Ако одговарају само они који дају пиће неком лекару, ту је једно - а нисам чуо да је неко одговарао за то - али ако не одговарају људи који све постижу захваљујући корупцији, онда смо ми у проблему."

Како то онда променити?

„Неопходне су озбиљне и изграђене институције, али и да се сутра нешто промени у власти, то неће моћи да се среди у потпуности сигурно 50 до 100 година", сматра.

Из Уједињених нација зато наглашавају да „образовање игра кључну улогу у развијању културе интегритета од најранијег узраста, обликујући генерације које се опиру корупцији и спремне су да доприносе безбеднијим, одговорнијим и транспарентнијим друштвима“.

„Млади остају у самом средишту борбе против корупције - дубоко погођени њеним последицама, они су јединствено позиционирани да у њиховим заједницама бране етичке вредности и супротставе се корупцији на сваком нивоу", наводе из УН.

Један од путева ка решењу је и борба којом се бавимо већ годину дана, додаје студент Величковић.

„Наш Правни факултет је 9. децембра 2024. ушао у блокаду, а тек сам данас сазнао да је реч о Међународном дану борбе против корупције.

„Добра симболика", каже.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]