Зашто ванземаљци вероватно постоје, али нас неће посетити у скорије време

Погледајте горе у ноћно небо истачкано групицама јарких звезда и запитајте се: јесмо ли заиста сами у универзуму који је сувише бескрајан да бисмо то могли до краја да појмимо?

Вероватно нисмо.

Земља је сићушна тачка у бескрајном мору милијарди других тачака, па како онда можемо да будемо једини живот у том или било ком другом комшилуку небеских тела?

Дакле, шта ми знамо о животу изван једне савршено регулисане животне средине као што је Земља?

Многи стручњаци кажу да, чак и без чврстих доказа о постојању ванземаљаца, морамо да закључимо да су они ипак тамо негде.

Само наша галаксија Млечног пута, једна од процењених 200 милијарди постојећих галаксија, има око 300 милијарди звезда.

Наша звезда - Сунце - главни је извор живота на Земљи.

А научници непрестано откривају планете које се обрћу око тих звезда, познате и као егзопланете.

„Прилично смо сигурни да га има тамо негде", каже свемирска научница докторка Меги Адерин-Покок.

„То је најобичнија игра бројки. То је вероватноћа."

Технологија коју поседујемо данас омогућава нам да детаљно истражимо те егзопланете.

Научници могу да виде хемијски састав тих небеских тела која се обрћу око властитих звезда уз помоћ моћних телескопа за истраживање хемијског састава светлости звезда која пролази кроз њих.

То се зове спектроскопија.

Кључно је да се пронађе хемијски састав сличан оном на Земљи, што значи да животна средина постоји негде другде, можда хиљадама светлосних година од нас, која може потенцијално да одржи живот сличан нашем.

Знакови су охрабрујући.

„Знамо за стотине потенцијално настањивих планета", каже професор астрофизике Тим О'Брајен са Универзитета у Манчестеру, у Великој Британији.

„У следећој деценији или ту негде, пронаћи ћемо планету која би чак могла да покаже потенцијалне доказе о постојању живота."

Још охрабрујућих доказа пронађено је управо овде, на Земљи.

Живи организми пронађени су на местима за која се претходно мислило да су сувише сурова или непријатељска да би могла бити дом за било какву врсту живота - на местима без приступа сунчевом светлу или топлоти, на пример у најдубљим рововима наших океана.

У прошлости смо веровали да живот може да постоји само на планети која је на одређеној удаљености од њене локалне звезде (да би имала праве нивое радијације).

Проналажење живота на Земљи који цвета на местима за која нисмо мислили да је то могуће отворило нам је очи пред могућношћу могућност да месеци - а не само планете - могу такође да подрже живот.

То не значи да изгледају као стереотипна зелена бића из популарне културе - само да је живот тамо могућ и да може да опстане.

Стручњаци упозоравају да ако су шансе веома високе да живот постоји тамо негде - тешко је, можда чак немогуће за сада, знати да ли је тај живот интелигентан.

„Већим делом историје живота на Земљи био је то веома прост живот.

„Био је то заправо милијардама година само бактеријски живот", каже професор О'Брајен.

А морао је низ случајних догађаја да доведе до развоја чак и вишећелијског живота на нашој планети.

Да би ванземаљски живот остварио контакт, он мора да буде физички - и технолошки - узнапредовао.

Да очекујемо посетиоце?

Стога, ако нисмо сами да ли то значи да треба да очекујемо посету ванземаљског живота?

То је сложено.

Тешко је веровати да ниједан животни облик никада није достигао тачку да може да прелази међузвездане удаљености.

Дакле, колико ми знамо, зашто се то онда још није десило?

„Наш највећи проблем је што имамо само један пример живота пред собом, а то је живот на овој планети", каже доктор Адерин-Покок.

Али то највероватније није образац и за друга места у универзуму.

На пример, каже докторка Адерин-Покок, „ако живите поред звезде која је прилично активна, можда морате да живите испод земље".

„То не значи да тамо напољу нема интелигентног живота, али можда немате начина за емитовање зато што живити испод површине."

Или би напросто не говоримо исти језик - научно говорећи, наравно.

„Ми сада користимо радио телескопе за ослушкивање сигнала из ванземаљских цивилизација од отприлике 1960. године", каже професор О'Брајен.

Међутим, пошто постоји много других начина на које неки животни облик може слати сигнале, ми их можда никада нећемо чути.

А чак и ако смо на истој таласној дужини као неки други живот у универзуму, због огромних удаљености могло би да прође хиљаде година да се пренесу поруке, а потом и одговорило на њих (помислите само како, из данашње перспективе, комуникација преко писама данас делује немогуће споро).

Преко новог пројекта названог Бреактхроугх Листен, лоцираног на Калифорнијском универзитету у Берклију, научници претражују милион најближих звезда у нади да ће негде успети да комуницирају са нечим што може да шаље поруке назад на Земљу.

Они такође прате звезде које се налазе усред нашег Млечног пута, 25.000 светлосних година од нас.

То значи да би порука послата са једне од тих звезда морала да путује отприлике 25.000 година пре него што стигне до нас.

Дакле, ако ванземаљски живот постоји тамо негде, могло би да буде потребно хиљаде година пре него што чујемо било шта од њега.

Чека нас још далек пут

Међугалактичко свемирско путовање преко огромних удаљености такође није опција у блиској будућности.

Ми можемо да шаљемо радио таласе брзином светлости, али то је само радио талас, који путује кроз вакуум свемира.

Међутим, било каква свемирска летелица не може да путује између звезда.

Ако желимо да пошаљемо физичку масу напоље у етар, у облику сонди или људи, то представља много већи изазов.

И ако наша цивилизација то још не може да ради, стручњаци тврде да вероватно онда не могу ни наше небеске комшије.

А чак и да имају технологију за путовање до нас, морамо да узмемо у обзир реалну могућност да то можда не желе.

Такође мора да постоји извесна количина свемирске среће - или доброг тајминга.

Ми можда пречесто заборављамо колико је мало времена наша цивилизација заправо провела на Земљи.

Земља је домаћин живота више од 3,5 милијарди година, али савремени људи су ту тек отприлике 300.000 година.

И зато што би цивилизације могле рапидно да нестају, прозор за контакт је веома узак.

Ми не знамо засигурно да ли су ванземаљци икада посетили нашу планету - оно што можемо да кажемо са нешто више извесности је да вероватно нису свратили у време кад су људи лутали нашом планетом.

„Ако се наше цивилизације не поклопе", каже докторка Адерин-Покок, „онда никад нећемо срести ванземаљце".

Можда су дошли пре много времена или ће доћи у будућности, дуго након што људски живот буде био угашен.

И зато су можда диносауруси били домаћини за неки ванземаљски живот током периода Јуре.

То вероватно никад нећемо знати.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]