Ископавање литијума у Чилеу: 'Краде се наша вода, нестају наше свете птице'

Ракел Селина Родригез пажљиво шета кроз Вега де Тилопозо, у сланој равници Атакаме, у Чилеу.

То је мочвара позната по изворима подземних вода, али равница је сада сува и испуцала, са рупама које су, како објашњава, некада биле баре.

„Раније је Вега била сва зелена", каже она.

„Тешко сте могли да разазнате животиње због густе траве. Сада је све суво“, каже она, показујуц́и на неколико лама које пасу.

Генерацијама је њена породица овде узгајала овце.

Како се клима мењала и киша престајала, тако је и траве бивало све мање, што је овим људима отежало узгој стоке.

Али ситуација се погоршала када су „они“ почели да отимају воду, објашњава она.

„Они" су компаније које се баве литијумом.

Испод сланих равница пустиње Атакаме налазе се највец́е светске резерве литијума, меког, сребрно-белог метала који је суштинска компонента батерија које напајају електричне аутомобиле, лаптопове и системе за складиштење соларне енергије.

Како се свет крец́е ка обновљивим изворима енергије, потражња за њима је нагло порасла.

У 2021. години, око 95.000 тона литијума је потрошено широм света; до 2024. године, та бројка се више него удвостручила, достигавши 205.000 тона, према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА).

Очекује се да ц́е до 2040. године премашити 900.000 тона.

Вец́и део овог повец́ања биц́е последица потражње за батеријама за електричне аутомобиле, према подацима ИЕА.

Локални становници кажу да су се и трошкови заштите животне средине повец́али.

Ова растуц́а потражња је стога покренула питање: Да ли глобална трка за декарбонизацијом подстиче други еколошки проблем?

Флора, фламингоси и све мање лагуне

Чиле је други највец́и произвођач литијума на свету, после Аустралије.

Влада је 2023. покренула Националну стратегију за литијум како би повец́ала производњу кроз делимичну национализацију индустрије и подстицање приватних инвестиција.

Министар финансија је раније изјавио да би производња могла да се повец́а до 70 одсто до 2030. године, иако Министарство рударства каже да није поставило циљ.

Ова година ц́е обележити важну прекретницу.

Планирано заједничко улагање чилеанске компаније СQМ и чилеанске државне рударске компаније Цоделцо управо је добило регулаторно одобрење за квоту која ц́е му омогуц́ити да годишње извуче еквивалент од најмање 2,5 милиона метричких тона металног литијума и повец́а производњу до 2060. године.

Чилеанска влада је осмислила планове као део глобалне борбе против климатских промена и као извор државних прихода.

Рударске компаније ваде литијум првенствено пумпањем слане воде из подземних чилеанских сланих равница до испаривача на површини.

Процесом се извлаче велике количине воде у овом региону који је вец́ склон сушама.

Фавиола Гонзалез је биологичарка из локалне аутохтоне заједнице која ради у Националном резервату Лос Фламенкос, у срцу пустиње Атакаме, дому огромних сланих равница, мочвара и лагуна, као и око 185 врста птица.

Она прати промене у екосистему.

„Лагуне су овде сада мање", каже она.

„Приметили смо пад размножавања фламинга."

Истиче да рударење литијума утиче на микроорганизме којима се птице хране у овим водама, утичуц́и на цео ланац исхране.

Показује на место где су се, први пут за 14 година, ове године родили птићи фламинга.

„Низак репродуктивни успех“ приписује благом смањењу екстракције воде 2021. године, али каже: „Мало их је."

„Некада их је било много. Сада их има тек неколико."

Андске подземне воде, богате минералима, веома су старе и споро се обнављају.

„Ако црпимо много воде, а мало улази, слане равнице Атакаме остаће жедне", објашњава она.

У неким областима је откривен и погубан утицај по флору.

На имањима сланих равница које експлоатише чилеанска компанија СQМ, скоро трец́ина аутохтоних стабала рогача почела је да умире 2013. године због утицаја рударства, према извештају Савета за одбрану природних ресурса (НРДЦ) са седиштем у САД из 2022. године.

Али проблем се протеже и ван Чилеа.

У извештају из 2022. године за НРДЦ са седиштем у САД, Џејмс ДЖ.А. Блер, ванредни професор на Политехничком државном универзитету Калифорније, написао је да рударење литијума „доприноси условима еколошког исцрпљивања“ и „потенцијално смањује доступност слатке воде за флору и фауну, као и за људе“.

Али је напоменуо да је тешко пронац́и дефинитивне доказе о овом питању.

Ублажавање штете

Штета по животну средину је, наравно, неизбежна када је у питању рударство.

„Тешко је замислити било коју врсту рударства која нема негативан утицај“, каже Карен Смит Штеген, професорка политичких наука у Немачкој која проучава утицаје рударења литијума широм света.

Поента је у томе да рударске компаније могу да предузму кораке да штету ублаже.

„Оно што је [рударске компаније] требало да ураде од почетка јесте да укључе ове заједнице", каже он.

На пример, пре вађења литијума из земље, компаније би могле да спроведу „процене друштвеног утицаја" - анализе који разматрају широк утицај који ц́е њихов рад имати на воду, дивље животиње и заједнице.

Рударске компаније сада кажу да слушају. Чилеански СQМ је један од главних.

У једном од својих постројења у Антофагасти, Валентин Барера, заменик менаџера за одрживост у СQМ Литхиум-у, каже да компанија тесно сарађује са заједницама како би разумела њихове забринутости и спровела процене утицаја на животну средину.

Он чврсто верује да је, како у Чилеу тако и широм света, потребно више литијума за енергетску транзицију.

Додаје да компанија тестира нове технологије.

Ако буду успешне, план је да се оне примене у њеним постројењима у сланој равници Атакаме.

То подразумева и екстракцију литијума директно из слане воде, без базена за испаравање, и технологије за хватање испарене воде и њено поновно убризгавање у земљу.

„Спроводимо неколико пилот пројеката како бисмо схватили који најбоље функционише за повец́ање производње и смањење тренутне екстракције слане воде за најмање 50 одсто", каже он.

Он каже да је пилот пројекат у Антофагасти вратио „више од милион кубних метара“ воде.

„Од 2031. године, започец́емо ову транзицију", додаје.

Али мештани са којима сам разговарала су сумњичави.

„Верујемо да је слана равница Атакаме попут експеримента", тврди Фавиола.

Није познато како би се слане равнице „одупрле" овој новој технологији и поновном убризгавању воде и страхује да се користе као „природна лабораторија", објашњава.

Сара Плаза, чија је породица такође узгајала животиње у истој заједници као и Ракел, забринута је због промена којима је сведочила током живота.

Каже да ниво воде опада од 2005. године, али тврди да „рударске компаније никада нису престале да ваде" литијум.

Очи јој се напуне сузама када почне да прича о будуц́ности.

„Слана равница производи литијум, али једног дана ц́е га понестати. Рударење ц́е престати.

„А шта ц́е људи овде да раде? Без воде, без пољопривреде. Како ц́е да живе?

„Можда ја то нећу доживети, али наша деца, наши унуци, хоће."

Верује да су рударске компаније извукле превише воде из екосистема који вец́ пати од климатских промена.

„Веома је болно", додаје.

„Компаније дају мало новца заједници, али ја радије не бих узела никакав новац.

„Више волим да живим од природе и да имам воду за живот."

Утицај несташице воде

Серхио Кубиљос председава удружењем заједнице Пеине, у којој живе Сара и Ракел.

Каже да је Пеине био приморан да промени „цео наш систем за пијац́у воду, електрични систем и систем за пречишц́авање" због несташице воде.

„Постоји проблем климатских промена, више не пада киша, али главни утицај је изазван рударством“, каже он.

То указује да су компаније од почетка 1980-их извукле милионе кубних метара слатке и слане воде, стотине литара у секунди.

„Одлуке се доносе у Сантијагу, у главном граду, веома далеко одавде", каже он.

Ако председник Габријел Бориц́ жели да се бори против климатских промена, како је тврдио током кампање, мора да укључи „аутохтоне народе који постоје миленијумима у овим пределима", каже Серхио.

Разуме, наставља, да је литијум кључан за прелазак на обновљиве изворе енергије, али тврди да његова заједница не би требало да буде преговарачки адут у овим дешавањима.

Заједница јесте добила одређене економске користи, али је забринута због планова за повец́ање производње.

Иако је потрага за технологијама за смањење утицаја на воду добродошла, „то се не може урадити тако што седите за столом у Сантијагу, вец́ овде", каже Серхио.

Чилеанска влада наглашава да се води континуирани дијалог са староседелачким заједницама и да су консултоване о новим уговорима о заједничком улагању Цоделцо-СQМ како би се решили проблеми везани за воду, нове технологије и доприносе заједницама.

Наводи да ц́е повец́ање производних капацитета бити засновано на укључивању нових технологија како би се минимизирао утицај на животну средину и друштво, и да би висока вредност литијума, због његове улоге у глобалној енергетској транзицији, могла да пружи могуц́ности за економски развој земље.

Серхио се, међутим, плаши да је његово подручје „пилот пројекат".

Ако утицај нових технологија буде негативан, „уложиц́емо све напоре да зауставимо активност која би могла да доведе Пеине у заборав", поручује он.

Погледајте видео: Да ли су електрични аутомобили 'зелени' као што мислите

Делић глобалне дилеме

Слана равница Атакама је пример глобалне дилеме.

Климатске промене узрокују суше.

Али једно од тренутних светских решења, према речима локалног становништва, погоршава ову ситуацију.

Постоји уобичајени аргумент међу присталицама вађења литијума - иако је штетно по животну средину - да генерише огромне користи у виду радних места и новца.

Данијел Хименез, из консултантске куц́е за литијум иЛиМаркетс у Сантијагу, иде корак даље са овим аргументом.

Он тврди да заједнице преувеличавају штету по животну средину како би захтевале надокнаду.

„Све се врти око новца“, истиче он.

„Компаније су уложиле много новца у побољшање путева и школа, али захтеви заједница се заснивају на чињеници да желе новац.“

Али професорка Стеген није убеђена у ову тврдњу.

„Рударске компаније увек кажу: 'Биће више радних места, зарадиц́ете више новца'.

„Али то није баш оно што многе староседелачке заједнице желе.

„У ствари, то би могло да буде револуционарно ако промени структуру њихове традиционалне економије и утиче на трошкове њиховог становања.

„Радна места нису кључна у одлукама људи у овим заједницама", сматра она.

Људи са којима сам разговарала у Чилеу нису изражавали жељу за више новца.

Нити се противе мерама за борбу против климатских промена.

Њихово главно питање је зашто плац́ају цену.

„Мислим да литијум може да буде добар за градове“, каже Ракел.

„Али је уједно лош по нас. Не живимо као што смо некада.“

Фавиола не верује да је само електрификација решење за климатске промене.

„Сви морамо да смањимо емисије (штетних гасова)“, каже она.

„У развијеним земљама попут Сједињених Држава и Европе, потрошња енергије људи је много вец́а него овде у Јужној Америци, међу нама староседеоцима.

„За кога су намењени ти електрични аутомобили? Европљанима и Американцима, а не нама.

„Наша емисија угљеника је много мања.

„Али краде се наша вода. Нестају наше свете птице.“

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]