'Насилни социјалиста': Како је у раним данима Супермен био радикални бунтовник

Нови филм Џејмса Гана о Супермену долеће у биоскопе ове недеље, али још од појављивања првих трејлера, обожаваоци овог суперхероја учествовали су у жучним онлајн расправама о томе да ли је Човек од челика у тумачењу Дејвида Коренсвета веран лику приказаном у стриповима.

Да ли је сувише мрачан?

Да ли је сувише социјално освешћен?

Да ли и даље треба да носи црвене гаће преко плавих хеланки?

У сржи свих ових расправа крило се слагање у вези са неколико детаља око којих нема преговора: Супермен мора да буде бржи од метка и снажнији од локомотиве.

Мора да потиче са планете Криптон и да живи у граду по имену Метрополис.

И мора да буде заљубљен у Лоис Лејн.

Мимо тога, мора да буде још и племенит и добронамеран – а можда и помало досадњаковић.

И док су ликови као што су Бетмен и Вулверин популарни зато што крше правила, Супермен мора да се држи закона, као исправни свеамерички добрица.

Али није увек било тако.

Прве стрипове о Супермену писао је Џери Сигел а цртао Џо Шустер, а објављивала их је у часопису Акциони стрипови 1938. године компанија ДЦ (илити Нешнл Елајд, како се компанија тада звала).

А у њима је он био много више непослушан и на неке начине много модернији лик.

Био је „Супермен који разбија главе и са којим нема преговора, који поставља властита правила и спроводи их песницама, који весело застрашује душмане са несташним осмехом на лицу и враголастом искром у оку", каже Марк Вејд, стрип-сценариста и историчар, у уводу за том класичних репринта из Акционих стрипова.

„Он није био никакав супер-полицајац. Био је супер-анархиста."

Да се овај разуздани и бунтовни Супермен појави данас, био би хваљен као један од најсубверзивнијих суперхероја.

„Нисам имао појма да је лик био такав све док нисам почео да пишем књигу", каже Пол С. Хирш, аутор књиге Царство шунда: Тајна историја империјализма у стрипу.

„Али одувало ме је кад сам то видео. Он је практично био насилни социјалиста."

Најранији бројеви Акционих стрипова поткрепљују ту оцену.

Кад мора да се исправи нека неправда, Супермен разваљује врата и држи осумњичене да висе са прозоре петог спрата збијајући веселе пошалице док то ради: „Видиш ли како сам лако смрскао твој сат на мом длану? Е, па твој врат ће проћи исто тако!"

Неки од људи који су пролазили кроз шаке овог агресивног одметника су рекеташи наоружани пиштољима, али је то најчешће била мање гламурозна врста зликоваца – породични насилник, управник сиротишта који је свиреп према деци – а већина је толико богата да не мора да пљачке банке: ту је власник рудника који се не придржава мера безбедности, грађевински магнат који саботира зграде конкурената, политичар који купује дневни лист да би га претворио у пропагандни памфлет.

Уместо да је уобичајени костимирани борац против злочина, Супермен из 1938. године је био левичарски револуционар.

Како је Супермен проистекао из искуства његових аутора

„Апсолутно обожавам те старе бројеве", каже за ББЦ Метју К. Менинг, писац књиге Ултимативни водич и Научнофантастичне приче Џона Карпентера.

„Они су очигледно дела младих људи незадовољних неправдом у свету и то с правом. Не заборавите да су то била двојица Јевреја који су одрасли непосредно пред почетак Другог светског рата. Било је много тога због чега су могли да се љуте. И одједном су имали лика који је могао да да одушка њиховим бригама и позове корумпиране на одговорност."

Сигел и Шустер су били школски другари из Кливленда, у Охају.

Одраставши током Велике депресије, дефинисали су Супермена у првом броју Акционих стрипова као „заштитника потлачених... који се зарекао да ће посветити живот помагању онима којима је помоћ потребна".

„Били смо млади и ако смо желели да погледамо филм у биоскопу, морали смо да продајем боце за млеко, тако да смо имали осећај да смо на дну и да можемо да саосећамо са другим људима", цитиран је Сигел у књизи Супермен: Потпуна историја Леса Данијелса.

„Супермен је проистекао из наших ставова према животу. И зато смо, кад смо видели толико много сличних стрипова, сматрали да они можда имитирају формат Супермена, али нешто ту недостаје, а то је тај величанствен осећај саосећања које смо Џо и ја имали за потлачене."

Није да су Сигел и Шустер били једини аутори стрипова са тако либералним ставовима.

„Стрип индустрију углавном су основали људи којима је рад био забрањен у легитимнијим областима", објашњава Хирш за ББЦ, „зато што су били Јевреји, зато што су били имигранти, зато што су били људи обојене коже, зато што су били жене."

Био је то креативни гето у ком су многи веома талентовани људи завршили зато што нису могли да добију посао као рекламни агенти на авенији Медисон и нису могли да пишу за часопис Лајф.

Многи од тих људи су били радикали – или макар нису били део главног тока – а ДЦ су основали људи који су се и те како уклапали у тај калуп: људи који су били скорашњи имигранти, људи који имали симпатије према левици одрастајући у Њорку тога времена."

Упркос томе, мало је ликова из стрипова било толико милитантно као Супермен.

У једном раном броју, он руши ред уџерица да би присилио власти да изграде станове са бољим условима за живот (ризична стратегија, рекло би се).

У другом броју, супротставља се градској коцкарској индустрији зато што оставља зависнике без пребијене паре.

У трећем, објављује рат свима које сматра одговорним за смрти у саобраћају.

Плаши немарне возаче, отима градоначелника који не спроводи законе о саобраћају, разбија читав контингент продавца половних аутомобила и уништава фабрику у којој се склапају аутомобили са грешком"

„То је зато што користиш јефтиније метале и делове да би више зарадио по цену људских живота", говори он власнику.

Да ли су Суперменове протестне кампање путем директног деловања строго гледано законске?

Не, али су биле урнебесна, одважна политичка забава – и скоро 90 година касније служе као фасцинантно сведочанство са улица о америчком урбаном животу тридесетих.

Пребрзо је, међутим, Супермен преусмерио пажњу на луде научнике и џиновска чудовишта а даље од непривилегованих маса Метрополиса.

После шачице бројева, његови „противници постали су већи од живота и иако је то чинило узбудљиве стрипове, његови дани социјалних крсташких похода постали су давна прошлост", пише Вејд.

Зашто је постао промењени суперхерој

Шта је био криптонит који је исисао Суперменову социјалну свест?

Хирш сугерише да је то била мешавина два елемента.

Један је било „отупљивање оштрице" које се дешава кад год продаја било ког комерцијалног производа крене да расте, расте и пење се у небеса.

„Супермен је постао невероватно популаран од тренутка кад су добили податке о продаји првог броја", каже он.

„И одједном су схватили шта имају у рукама и да не желе то да угрозе. Џек Лајбовиц, председник ДЦ-ја, видео је да могу да продају јастучнице и пиџаме са ликом Супермена – али ако Супермен трчкара унаоколо и избацује људе са прозора зграда и прети да ће им обавити челичне шипке око вата, то онда неће функционисати."

Поред те добро познате приче о продаји велике звезде, „коначна ствар која је убила Суперменову радикалну црту био је почетак рата", каже Хирш.

„Сви имигранти и небелци који су радили у овој индустрији желели су да буду доживљени као патриоте. То сте морали да радите да бисте се уклопили. А суштински још важније, то сте морали да радите да бисте добили следовање папира [за штампање часописа]. Ако сте радили ствари које су бринуле владу 1941. године, можда нећете добити папирну пулпу."

Други, личнији фактор био је да су Сигел и Шустер изгубили контролу над властитом креацијом.

Шустеров губитак вида присилио га је да дозволи другим цртачима да преузму цртање, а Сигелова регрутација у војску 1943. године смањила је време које је могао да издвоји за рад на сценаријима.

Али то није било оно најгоре.

Након што су продали права на Супермена за 130 долара 1938. године, ДЦ је обојицу третирао као обичну најамну радну снагу, уместо као цењене иноваторе, и 1947. године су они покушали да поврате та права на суду и нису у томе успели.

Кад се данас осврнете, схватате да постоји тужна иронија у тим распојасаним раним причама о томе како експлоататорски богатуни добијају оно што заслужују.

Сигелу и Шустеру је могао да буде од помоћи заштитник угњетених да су га имали уз себе.

Ипак, после Другог светског рата, Супермен није био тип суперхероја који би се сукобио са лицемереним издавачем.

„Супермен се непрестано мења са временима, а то није увек било набоље", каже Менинг.

„Током Макартијеве ере педесетих, кад су родитељи активно спаљивали стрипове, а Конгрес је кривио стрипове за малолетничку делинквенцију, издавачи су били присиљени да регулишу властити садржај под етикетом Кодекса америчког удружења издавача стрипова. На насловној страни би се појавио жиг сваког одобреног стрипа, обележивши га 'безбедним' за децу. Иако је мало већ био смекшао, Супермен је током овог периода постао више очинска фигура, коју више нису занимали зликовци из стварног света. Уместо тога, углавном је бацио око на ванземаљце, бића из других димензија и спречавање најновијег покушаја Лоис Лејн да разоткрије његов тајни идентитет."

Суперменова еволуција се, међутим, није завршила на томе.

У неким ерама постајао је пристојно конзервативни стуб врлине, коме се колеге суперхероји из ДЦ-ја подсмевају као „великом плавом извиђачу", док му се у другима, истиче Менинг, враћа „део оригиналне жаоке... као осветника заинтересованог за социјалну правду."

Приказ филма Супермен: 'Набијен штреберским бизарностима'

Први у ДЦ-јевом новом филмском универзуму, филм са Дејвидом Коренсветом у главној улози је „сладуњав и танушан". Љубитељи стрипа ће га обожавати, али овај куриозитет делује као „ексцентрични научнофантастични Б-филм".

Супермен није само нови филм или чак први у потенцијалном серијалу филмова.

Он је почетак једног читавог новог филмског универзума.

Претходни циклус ДЦ-јевих суперхеројских блокбастера приведен је неславном крају 2023. године: четири студијске премијере из те године биле су Шазам! Бес богова, Флеш, Плава буба и Аквамен и изгубљено краљевство – а после њих више није било искупљења.

Одустало се од ДЦ-јевог такозваног „Проширеног универзума", што значи да Зек Снајдер више није добио прилику да сними још апокалиптичнх туробних епова са Хенријем Кавилом као Суперменом и Беном Афлеком као Бетменом.

На његовом месту, Џејмс Ган, који је снимио трилогију Чувари галаксије за Марвел, био је задужен да доведе ДЦ-јеве суперхероје на велико платно и мале екране, као и да пише и режира први филм у освеженој франшизи.

Притисак је био велик, помислили бисте.

Супермен је током протеклих деценија небројено пута спасао свет, али сада на плећима држи судбину читавог једног универзума.

Али ако је сам Гун осећао тај притисак, то се не види у филму који је снимио.

Није поставио темеље за ДЦ-јев нови универзум с пажњом и осећајем, нити је уложио труд да скроји причу о Супермену који ће прихватити најшира могућа публика.

Управо супротно, рекло би се.

Набијен до пуцања штреберским бизарностима које су красиле Ганов претходни филм за ДЦ, Одред отписаних: Нова мисија, да не помињемо нискобуџетне хорор комедије које је снимао пре него што се посветио суперхеројима, Супермен је куриозитет који изгледа као да је прављен ради његове личне забаве.

Да ли ће забавити и најшире посетиоце биоскопа тек остаје да се види.

Ганова најупечатљивија идеја је да причу не започне на почетку, већ негде око средине, као да је трећи или четврти филм у серијалу.

Кад први пут сретнемо Супермена, кога игра одговарајуће згодни и импозантни Дејвид Коренсвет, он већ три године штити Метрополис од суперзликоваца.

Већ се забавља са амбициозном колегиницом из Дејли планета, Лоис Лејн (Рејчел Броснахан), и већ га мрзи фанатични милијардер Лекс Лутор (Николас Холт).

Оно што је још необичније за уводни део читаве франшизе јесте да он није једини натчовек на свету – или „метачовек", да употребимо израз из самог света.

ДЦ-јеве друге звезде из првог тима – Вондер Вумен, Бетмен, Флеш, Аквамен – очигледно се чувају за њихове властите филмове, али Супермену помаже и омета га етички сумњива Банда правде, која се састоји од арогантног Зеленог фењера (Нејтан Филион), непоколебљиво искулираног Мистер Терифика (Еди Гатеги) и суморне Хок-герл (Изабела Мерсед).

То је забаван приступ.

Већина нас добро познаје Суперменову причу о настанку – рођен на планети Криптон, одрастао на фарми у Канзасу – тако да је било узбудљиво прескочити све то и одмах се бацити на суперхеројштину.

А и забавно је гледати како Ган убацује све најлуђе идеје из ДЦ-јевих стрипова.

Снајдерови филмови о Супермену били су мрачни, бесни и библијски симболични, док у овом имате Крипта пуфнастог белог Суперпса и Суперменову свиту роботских асистената са плаштовима – које он искрено назива „Суперменовим роботима".

Постоји опасност, међутим, кад имате сценаристу-режисера који је такође један од шефова студија, зато што Ганова ишчашена верзија Супермановог света врло брзо почиње да делује изнурујуће самодопадљиво.

Негде већ око половине смо видели и клонове, и хипно-наочаре, и џепне универзуме, и Годзилиног двојника што бљује ватру, и милицију звану Чувари планете, и огромно плутајуће око звано „димензиона мапа".

Чули смо коментаре о дезинформацијама са друштвених мрежа и расправу о геополитичком утицају мета-људи.

Смешкали смо се на најкарикатуралније ствари икада убачене у филм о Супермену и правили гримасе на узнемирујуће хладнокрвно убиство.

Уместо да то сугерише да Ган покушава да лансира дуговечни серијал суперхеројских филмова, Супермен сугерише да се овај плашио да ће бити отпуштен после само једног од њих, тако да је чврсто решио да га накрца свиме што му је пало на памет.

Његове штреберске амбиције ће насмејати обожаваоце стрипа, баш као и његов уврнути смисао за хумор: треба имати петљу да би се холивудску блокбастер од зилион долара снимио тако да изгледа као ексцентрични научнофантастични Б филм.

Али Супермен пребрзо жури кроз екстравагантне концепте и вратоломне тачке заплета да би оставио било какав утисак.

Небодери се руше, чудовишта газе Метрополис и људи се пребацују у друге универзуме, али Гану се превише жури да би у ове судбоносне тренутке унео имало чуда из Супермена из 1978. године – колико год често убацивао класичне фанфаре Џона Вилијамса – тако да ниједан од њих не делује као да је важан.

Визуелни ефекти у стилу видео игара доприносе утиску да ништа што се дешава на екрану нема праве последице.

Упечатљиви слоган Супермена из 1978. године био је „Повероваћете да човек уме да лети".

Скоро 50 година касније, слоган сладуњавог и танушног Супермена из 2025. године могао би да буде: „Нећете поверовати ни у шта од овога".

Штета је што Ган није дао простора причи да мало продише.

Штета је, поготово, што није издвојио више времена да нам покаже да је Супермен стварно идеал који његови присталице упорно тврде да јесте.

Коренсвет је добро одабран за улогу – има сасвим довољно свемеричког шарма и као Супермен, и као његов благи алтер его, Кларк Кент – али морамо да му верујемо на реч да је несебични џентлмен који помаже пријатељима и ужива у друштву Лоис Лејн.

Јер ми не видимо ништа од тога.

И заиста, Коренсвет га тумачи као незрелог мушкарца необично усијане главе који не може да заврши разговор са девојком а да не почне бесно да више на њу.

Је ли Ган толико журио кроз материјал да је заборавио да уврсти оне сцене које показују Суперменову нежнију и племенитију страну?

Можда.

У филму који се разбацују летећим псима и дречаво зеленим бебама демонима, најбизарнији елемент је Човек од челика који упорно упада у нападе хистерије.

★★★☆☆

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]