'Предложени територијални уступци Украјине су Путинова замка', каже висока званичница ЕУ

Не треба вршити притисак на Украјину да се одрекне територија у корист Русије као дела будуц́ег мировног споразума, изјавила је Каја Калас, висока представница Европске уније (ЕУ) за спољну и безбедносну политику.

Ако бисмо допустили Русији да задржи делове украјинске теритоприје, „упали бисмо у замку (руског председника) Владимира Путина", рекла је она у интервјуу за ББЦ.

Био је то први интервју неког високог европског дипломате од састанка лидера неких земаља Европе и шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен са америчким председником Доналдом Трампом пре неколико дана у Вашингтону.

Трамп је тада најавио састанак украјинског и руског лидера Владимира Зеленског и Путина, без изношења детаља, а уочи сусрета са руским лидером на Аљаци говорио је и о „размени територије".

За сада, нико из Кремља није потврдио било какве информације о наводној размени територије.

Од почетка рата, фебруара 2022. године, Русија је заузела око 20 одсто целокупне територије Украјине.

У тај проценат улази и полуострво Крим, који је Русија анектирала 2014. године.

У причама око размене територије и тероторијалног одрицања Украјине, највише се помиње Донбас, велики регион на истоку Украјине ногат рудама и пољнопривредсним земљиштем.

Донбас се састоји из две области - Доњецке и Луганске, а Русија и Украјина се годинама споре око њега, још од пре овог рата.

Из овог дела Украјине, од почетка рата је отишло око 1,5 милион људи.

У септембру 2022, неколико месеци после почетка рата, Путин је једнострано прогласио независност четири украјинске области: Доњецке, Луганске, Херсонске и Запорошке.

На мапи коју је Трамп представио европским лидерима у Белој кући, и на коју је Зеленски имао замерке, пише да је руска војска заузела:

Зеленски је категоричан у ставу да се Украјина неће одрећи ниједног дела територије, иако је Трамп наглашавао потребу за „разменом територија".

Каја Калас, коју је Кремљ ставио на „листу неподобних", за ББЦ је говорила и говорила о „кредибилним и робусним" безбедносним гаранцијама за Украјину.

Признала је да у овој фази преговора нема много „конкретних корака" као моћи одврац́ања.

„Најјача безбедносна гаранција је јака украјинска војска“, рекла је, истичуц́и важност успостављања гаранција које „нису само на папиру".

Рекла је да је на државама чланицама „коалиције вољних" да тачно утврде шта могу да допринесу и да још није јасно у ком капацитету ц́е те снаге деловати.

Иако лидери неких европских земаља из такозване 'коалиције вољних' предлажу да њихове снаге буду распоређене у Украјину као део безбедносних послератних гаранција, Москва то нема намеру да прихвати, што су Путин и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров више пута до сада децидно истицали.

После састанка са европским лидерима и Зеленским, Трамп је рекао да ниједан амерички војник неће крочити у Украјину после рата нити да би Украјина могла да се ослони на НАТО.

„То се неће догодити, уверавам вас у то", рекао је он за Фокс њуз.

Висока европска званичница сматра да је Путин добио „све што је желео" од сусрета са Трампом на Аљасци.

„Добио је топлу добродошлицу и желео је да му Америка не уведе санкције, што је и постигао.

„Путин се само смешка и не само да не зауставља убијање вец́ га повец́ава убијање", каже Каја Калас.

„Заборављамо да Русија није направила ниједан једини уступак", тврди она.

Додала је да је ЕУ припремила 19. пакет санкција како би извршила притисак на руског лидера на даље разговоре.

У међувремену, Трамп је поставио двонедељни временски оквир за процену мировних преговора Русије и Украјине.

„Рекао бих да ц́емо у року од две недеље знати на чему смо - овако или онако", онај начин“, рекао је у телефонском интервјуу новинару Њузмакса (Неwсмаx) Тоду Старнсу.

„После тога, можда ц́емо морати да заузмемо другачији приступ", рекао је Трамп.

Погледајте видео: Трамп Макрону: Путин 'жели да склопи договор због мене'

Зеленски и неки европски лидери изражавају сумњу у Путинову спремност за састанак са украјинским председником.

„Тренутни сигнали из Русије су, искрено, непристојни. Они покушавају да избегну потребу за састанком. Не желе да окончају овај рат", каже Зеленски.

Притиснуо је западне савезнике, рекавши да би Украјина желела да „разуме архитектуру безбедносних гаранција у року од седам до десет дана“.

„Морамо да разумемо која земља ц́е бити спремна да уради шта у сваком одређеном тренутку", додао је.

И неки европски лидери, попут председника Финске Александра Стаба, сумњају у Путина.

Њему тешко да уопште може да се верује, каже он.

Француски председник Еменуел Макрон назвао је Путина „предатором на нашем (европском) прагу" и изразио „највец́у сумњу" да је руски лидер спреман да ради на миру.

Из Москве је добио одговор од некадашњег председника Дмитрија Медведева.

„Галски петао без мозга је опседнут идејом о слању трупа у Украјину. Експлицитно је речено: Нема НАТО трупа као мировњака. Русија нец́е прихватити такву 'безбедосну гаранцију'.

„Али промукла, јадна птица наставља да кукуриче како би доказала да је краљ кокошињца", написао је Медведев на мрежи Икс.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]