'Флота из сенке' и 'зомби танкери': Како Русија избегава нафтне санкције Запада

„Флота из сенке“, „зомби танкери“, или „танкери духови“.

Тако у Русији називају бродове који, упркос санкцијама, превозе милионе барела нафте како би ловили купце широм света за багателне понуде.

На основу тога Кремљ тврди да је Русија имуна на санкције америчког председника Доналда Трампа и црну листу на којој су њене две највеће нафтне компаније.

Као клијенте има иранске ајатолахе, венецуеланске генерале, па чак и опортунистичке и бескрупулозне западне бизнисмене којима је више стало до профита него до претње по животну средину или безбедности и, у неким случајевима, слободе.

Па и слободе самих посада тих бродова, све чешће заборављаних и остављаних на мору месецима или чак годинама.

Активност ове флоте посебно је привукла пажњу после инвазије на Украјину 2022. године, зато што главну корист има режим руског председника Владимира Путина.

И то не само да би кријумчарио главни руски извозни артикал и дошао до готовине за финансирање његове „ратне машинерије“, како је то Трамп рекао, већ и за „хибридне“ операције шпијунирања и саботаже против земаља НАТО у Европи, као и саботирање подводних каблова и цевовода који им служе.

Русија спада међу три највећа светска извозника нафте, уз САД и Саудијску Арабију.

Током 2024. Русија је произвела око 10 одсто светске нафте, подаци су америчке Управе за енергетске информације.

Пре рата у Украјини, скоро сав њен поморски извоз нафте водили су западни танкери, углавном грчки.

Трговачке операције вођене су у Швајцарској, а осигурање је куповано у Лондону.

Међутим, сада четири од пет танкера који носе руску нафту немају осигурање од једне од 12 компанија из Међународне групе за заштиту и осигурање, а које покривају око 90 одсто свих теретних пловидби, процењују аналитичари С&П Глобала.

Сматрају да флота из сенке сада превози 80 одсто руске нафте, упркос западним санкцијама.

„Русија је изградила флоту нафтних танкера из сенке који јој омогућују да избегне санкције“, каже Бенџамин Хилгенсток, виши економиста из Кијевске школе економије.

„Али они су и стари, не одржавају их правилно и мало је вероватно да су довољно обезбеђени од изливања нафте.

„И, како то бива, отприлике три четвртине руског извоза нафте на мору мора да крене из лука на Балтичком и Црном мору, што значи да ови бродови пролазе кроз европске воде неколико пута сваког дана.“

Скоро сваки пети танкер на мору део је ове флоте из сенке, зарђалим бродовима који плове под опскурним заставама да би кријумчарили нафту из земаља под санкцијама.

Половина носи руску нафту и нафтне деривате, 20 одсто само иранску и 10 одсто само венецуеланску, али преосталих 20 одсто није везано за само једну земљу.

То значи да носе нафту коју производи више од једне санкционисане земље.

Највећи бродови, који служе Русији, Ирану и Венецуели, превасходно плове у Индију и Кину - најмногољудније земље света и највеће поморске увознике нафте и нафтних деривата.

У мање купце руске нафте спадају Турска, Сингапур и Уједињени Арапски Емирати.

Да би заварали траг, бродови из флоте из сенке:

Број бродова под лажном заставом порастао је за најмање 65 одсто у првих осам месеци 2025. године, према подацима поморске аналитичарске компаније Виндворд.

Они процењују да флоту из сенке данас чини око 1.300 бродова.

Услуге регистрације под заставом такође су се винуле у небеса.

Притом, већина су напросто преваре.

И док су друге технички легалне, земље које их издају су нове у овом послу и немају вољу или способност да надзиру како се користи њихова застава.

„Глобално поморство регулисано је тако да су земље са заставама задужене да осигурају да се сви придржавају техничких стандарда и да је обезбеђивање од изливања нафте адекватно“, каже Хилгенсток.

„Кад је, међутим, у питању руска флота из сенке, говоримо о јурисдикцијама на које напросто не можете да се ослоните да ће вршити ту функцију.“

Танкер под заставом Бенина, осумњичен да служи као лансирна рампа за летове мистериозних дронова који су приморали на затварање аеродрома у Данској, у октобру 2025. задржан је уз француску обалу, рекао је за АФП државни тужилац у Бресту Стефан Келенбергер.

Посада је „одбила да сарађује“ и „није успела да оправда националност брода“, каже.

Боракеј, који је управо променио име из Пушпа, био је и Одисеј, Варуна и Кивала – и пловио је под седам различитих застава.

Кад га је пресела француска морнарица, носио је 750.000 барела сирове нафте са руског нафтног терминала у Приморску, код Санкт Петербурга, за Вадинар, у Индији.

Сумњало се и на руске упаде дроном у ваздушне просторе чланица НАТО Шведске, Норвешке и Немачке.

А у четвртак 6. новембра 2025. године, бриселски аеродром био је присиљен да се привремено затвори, након што су примећени дронови у близини и на другим локацијама, међу њима и код војне базе, у Белгији.

Русија пориче да води „хибридни рат“ против украјинских савезника.

Као резултат истраге о Боракеју, земље НАТО покренуле су мисију Балтички стражар.

„Капетани бродова морају да схвате да ће потенцијалне претње по нашу инфраструктуру имати последице, међу њима могуће укрцавање, заплењивање и хапшење“, изјавио је генерални секретар НАТО Марк Руте.

Велика Британија, Данска, Шведска и Пољска кажу да проверавају документе осигурања на Ламаншу, у данским мореузима, Финском заливу и мореузу између Шведске и Данске.

Естонија, Финска, Немачка, Исланд, Летонија, Литванија, Холандија и Норвешка такође су пристале да „ометају и одвраћају“ руску флоту из сенке, као реакцију на неколико необјашњивих пресецања каблова и подводних инцидената око инфраструктуре на Балтику.

Али бродови флоте из сенке могу бити пресретнути само у луци или у оквиру територијалних вода, што је уска зона од 12 наутичких миља од обале.

У међународном водама, то је много теже, нарочито будући да је Запад водећи светски заговорник слободне пловидбе.

Под принципом „невиног проласка“, државе могу да пресретну само бродове за које верују да угрожавају њихову безбедност.

Руски политичари су најавили да ће било каква непријатељска акција против танкера који носе руску нафту бити сматрана нападом на Русију.

А кад је Естонија покушала да задржи један нафтни танкер, који је у мају 2025. без заставе пловио између Естоније и Финске, Москва је послала борбени авион да кружи око њега.

Али флота из сенке би могла да представља још већу претњу од оне по глобалну безбедност.

Велике бродарске компаније обично се решавају танкера после око 15 година употребе.

После 25, они обично заврше као отпад.

Али то не важи и за танкере флоте из сенке.

У децембру 2024. руске власти имале су проблема да задрже и до 5.000 тона нафте коју су у Керчком мореузу излила два 50 година стара танкера, оштећена у жестокој олуји.

Виши руски научник назвао је ово изливање најгором „еколошком катастрофом у земљи“ у 21. веку.

„Ово је први пут да се нафта која се користи као гориво излила у толикој количини“, рекао је за руски дневни лист шеф Руске академије наука Виктор Данилов-Даниљан.

Параван компаније у јурисдикцијама као што су Дубаи, од којих неке финансирају руске нафтне компаније, према Фајненшел тајмсу, купују бродове на крају њиховог радног века, дестабилизујући тржиште и обесхрабрујући улагање у нове танкере.

Процес брзе куповине и продаје анонимних или новооснованих компанија потом се користи да се даље прикрије одговорност.

А ти танкери се једнако лоше одржавају као што су регулисани – склони механичким кваровима и изливањима – док покварени или искључени транспондери такође повећавају ризик од судара са другим бродовима у уским водама.

Ипак, овај високоризични, тајни посао је изузетно уносан.

Петнаестогодишњи танкер Суезмакс коштао је око 40 милиона долара, према Ексклузив шипброкерсу, док, како тврди С&П, месец дана дуго путовање које носи руску нафту из Црног мора у Индију може његовом власнику да донесе више од пет милиона долара.

Власници тих бродова обичну зараду ставе у џеп, док потенцијалне губитке пребацују на остатак света, будући да ће без осигурања неко други морати да плати штету у случају несреће или изливања нафте.

А чак и када буду биле укинуте санкције, ова тамна армада ће наставити да плови - и то у новим облицима.

Обриси „Флоте из сенке 2.0“ већ почињу да се назиру, пише индустријски часопис Лојдс лист, наводећи као пример кинески теретни брод Хенг Јанг 9, изнова примећен на маршрутама између делова Украјине под руском окупацијом и Истанбула, у Турској.

Погледајте видео о експлозији гасовода Северни ток и утицај на животну средину

Додатно извештавање: Олга Савчук, ББЦ Светски сервис

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]