Може ли храна да утиче на климатске промене

Трошење хране која производи малу количину угљеника помаже у смањењу емисија, али неке намирнице заправо чак могу и да упију угљеник из атмосфере, оставивши иза себе бољу климу.

Сви знамо да производња већине хране ствара емисију гасова ефекта стаклене баште, изазивајући климатске промене.

Ове емисије долазе из стотине различитих извора, међу њима су горива за тракторе, вештачко ђубриво и бактерије у крављим цревима.

Производња хране чини четвртину емисија гасова ефекта стаклене баште које производе људи.

Међутим, постоји храна која уклања више гасова ефекта стаклене баште него што емитује, често се називајући „угљенички негативном".

Она за собом оставља бољу климу него ону коју је затекла.

Већа производња и потрошња ове хране могла би да помогне у смањењу утицаја угљеника онога што једемо, а у неким случајевима и да обнови екосистем током тог процеса.

Док биљке расту, оне узимају угљен-диоксид (ЦО2) из ваздуха, али кад ми (или животиње) метаболизујемо ове биљке, тај ЦО2 се обично испушта директно у ваздух.

Због текућих емисија морамо трајно да уклонимо угљеник из атмосфере, похранивши га дубоко у море, стене, тло или дрвеће.

Има мало прехрамбених производа и производних пракси које то раде.

Штавише, већ је могуће да читаву властиту исхрану претворите у угљенички негативну, мада би у данашњем свету то захтевало значајне промене у начину исхране код већине људи.

Морска трава

Док морска трава и друге микроалге расту, оне упијају ЦО2.

Делови морске траве се одвајају и спуштају на дубоко морско дно где се део тог угљеника похрањује.

Та уклањања су релативно мала по килограму морске траве.

Да би храна заснована на морској трави била угљенички негативна, ланац снабдевања мора да буде веома угљенички ефикасан, уз минимални транспорт, паковање и обраду.

Локално набављена морска трава стога има потенцијал да буде угљенички негативна (мада ово представља мањи број случајева данас).

Међутим, куповина морске траве може да пружи подстрек обнављању огромних области шума морске траве које су уништене.

То је еколошка корист која одлази даље од ублажавања климатских промена.

Бактеријски производи

Бактерије које разграђују метан могу да се нађу у неколико различитих животних средина које га троше да би дошле до енергије.

То је веома корисно зато што је метан снажан гас ефекта стаклене баште.

Његов сваки килограм изазива 30 пута више загревања од ЦО2 у стогодишњем периоду.

Ако једемо ове бактерије, ми их метаболизујемо, испуштајући ЦО2.

Стога би једење производа који садрже ове бактерије претворило снажан гас ефекта стаклене баште (метан) у много мање јак гас (ЦО2).

Бактерије такође захтевају друге хранљиве материје, као што су азот и фосфор.

Али истраживање показује да оне могу да користе прерађене токове отпадних вода богатих хранљивим материјама, као што су прехрамбени отпад или животињско ђубриво, као извор хране.

Производи ових бактерија, као што су протеински прашак или замене за месо, склони су да буду изузетно угљенички негативни, мада их данас нема у продавницама.

Међутим, 2023. године, Финска соларна храна избацила је сладолед у Сингапуру који садржи протеин направљен од различитих врста бактерија, показавши да би тржиште за бактеријске прехрамбене производе могло да постоји.

Боровница и целер

На мокрим тресетиштима, органски угљеник може да се акумулира брже него што се распада и неколико је производа који могу да се узгајају на таквим површинима.

Међу њима су боровница, брусница и целер.

Храна узгајана на овај начин има потенцијал да буде угљенички негативна, ако и њени ланци снабдевања постану веома угљенички ефикасни.

То обично није случај за свеже боровнице, које се често пакују у пластику и шаљу авионима по свету, из земаља као што је Перу, због чега постају храна са изузетно високим угљеничким отиском.

И док угљенички негативни производи са тресетишта постоје, они су веома ретки и тешко их је пронаћи у продавницама у овом тренутку, али то је још једна област на коју ваља обратити пажњу.

Орашасти плодови, маслинке и цитруси

Садња дрвећа на пољопривредном земљиштву складишти угљеник.

У протеклих 20 година глобална област под дрвећем са орашастим плодовима се удвостручила, а већи део ове експанзије десио се на обрадивом земљишту.

Чак и кад се урачуна читав ланац снабдевања, типичан орашасти производ који данас купите у продавницама, уклони око 1,3 килограма ЦО2.

Та уклањања трају све док дрвећа не достигну зрелост, обично око њиихове 20. године.

Ако се она искористе за прављење дуготрајних дрвених производа на крају њиховог животног века, овај угљеник може остати похрањен и много дуже.

Регенеративно узгојена храна

Многе регенеративне праксе, као што су обрада земљишта или сађење живице, могу да повећају количину похрањеног угљеника у земљи или вегетацији.

На пример, британска фирма за регенеративно обрађивање земље Вајлдфармд саопштава да уклања око 1,5 килограма ЦО2 на сваки килограм пшенице који узгоје произвођачи са којима сарађује.

Неке компаније са угљенички ефикасним ланцима снабдевања већ тврде да претварају властите производе у угљенички негативне.

Пивара Џипси Хил у Лондону, на пример, тврди да производи угљенички негативно пиво и урадила је масовну процену животног циклуса која то поткрепљује.

Међутим, за храну са великом емисијом, као што је говедина, истраживање је показало да је мало вероватно да регенеративна пракса може да постигне угљеничку негативност.

Неке регенеративне праксе могу да повећају емисије негде другде у прехрамбеном систему.

Аргентинска фарма, на којој стока пасе грмље мањим интензитетом, каже да њена говедина уклања 0,3 килограма ЦО2 по килограму.

Да би то постигла, потребно је 500 квадратних метара пашњака и обрадивог земљишта по килограму говедине.

Кад би свака фарма говедине користила толико земљишта, морали бисмо да претворимо још три милијарде хектара земљишта (област величине Африке) у обрадиво земљиште да бисмо намирили актуелну потражњу за говедином.

Потреба за угљеничким етикетама

Веома је тешко данас угљенички негативну храну, али почело је да се решава.

Масивни надзор угљеника и шеме етикетирања, које покривају потпуни животни циклус производа, примењују се широм света.

На Новом Зеланду, фарме сада морају да мере властите емисије гасова ефекта стаклене баште, а у Француској, влада планира националну примену угљеничког бележења.

Једном кад ови програми почну до краја да се примењују и подржи их закон, биће много лакше свакоме да препозна угљенички негативну храну.

Храна која штеди земљу

Упркос свом потенцијалу угљенички негативних прехрамбених производа, они ће можда увек чинити само делић наше исхране.

Нема довољно производа са угљенички негативним потенцијалом, а регенеративне праксе вероватно не могу да елиминишу храну са великом емисијом.

Потребне су нам и друге стратегије за угљеничку негативност.

Ако будемо престали да обрађујемо земљу, она ће се вероватно вратити на пређашње стање шумског предела или природне травнате површине.

Ако можете да произведете исту количину хране са мање земљишта, земља која буде била ослобођена највероватније ће упијати угљеник.

Један од начина да се поштеди земља је да се појачају приноси на њој: произвести више на истој површини.

Али повећање приноса је углавном само неколико процената годишње у најбољем случају, а ни приближно довољно да би се уштедело довољно земље да производ постане угљенички негативан.

За то је потребно нешто много јаче.

Неки производи користе толико много земљишта у поређењу са њиховим заменама, да би њихова земља заправо могла да створи негативне емисије.

Поштеђивањем тог земљишта, ви ослобађате земљу за поновни настанак вегетације, која ће потом упијати угљеник из ваздуха.

У просеку, на пример, говедина користи 100 квадратних метара земљишта на 100 грама протеина, док храна биљног порекла, као што су пасуљ или тофу, користе око пет квадратних метара за исту количину протеина.

Погледајте видео о тиму из Србије који открива како краве могу мање да загревају планету

Анализа која је користила водећи климатски модел показала је да кад бисмо сви престали да конзумирамо животиње и трајно се пребацили на храну биљног порекла, могли бисмо да повратимо 3,1 милијарду хектара обрадиве земље као што су шуме и природни травнати пашњаци.

То је област величине САД, Кине, ЕУ и Аустралије заједно.

Кад бисте погледали нашу планету из свемира, она би била трансформисана.

Било би уклоњено осам милијарди тона ЦО2 сваке године у наредних стотинак година, док вегетација поново расте, а угљеник у земљи се ре-акумулира.

Ова огромна количина уклоњеног угљеника елиминисала би сву емисију хране и учинила нашу исхрану угљенички негативном.

У просеку у читавом свету, наша просечна емисија у вези са храном би са око 2.000 килограма еквивалентног ЦО2 годишње прешла на -160 килограма еквивалентног ЦО2 годишње.

Угљеничко бележење и нове технологије важни су за наше пребацивање на угљеничку негативност.

Али прелазак са производа који користе много земљишта (обично месо и млечни производи) на оне којима је потребно мање земље (углавном храна биљног порекла) вероватно је најефикаснији начин за претварање наше исхране у угљенички негативну.

* Џозеф Пут је директор Програма Оксфорд Мартин о одрживости хране и проучава еколошки утицај светске пољопривреде и како га умањити

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]