Деца оболела од рака преварена за милионе сакупљене за њихово лечење, открио ББЦ

слика три детета
    • Аутор, Сими Џолаосо
    • Аутор, Џек Гудмен
    • Аутор, Сара Бакли
    • Функција, ББЦ Око
  • Време читања: 12 мин

Упозорење: Узнемирујући садржај

Мали дечак гледа у камеру.

Блед је и нема косу.

„Имам седам година и имам рак“, каже.

„Молим вас, спасите ми живот и помозите ми.“

Халил - на слици изнад која је замрзнута на снимку - није желео то да снима, каже његова мајка Алџин.

Од ње је затражено да му обрије главу, а потом га је филмска екипа повезала на лажну инфузију и тражила од породице да се претвара да му је рођендан.

Дали су му сценарио да га научи напамет и изрецитује на енглеском.

И није му се допало, каже Алџин, кад је исецкан лук стављен поред њега и ментол стављен под његове очи, да би плакао.

Алџин је пристала на то зато што, иако је окружење било намештено, Халик је стварно имао рак.

Речено јој је да ће тај видео помоћи да се сакупи новац за његово боље лечење.

И заиста је видео успео да сакупи новац - 27.000 долара, према кампањи у Халилово име коју смо нашли.

Али Алџин је било речено да кампања ње успела и она тврди да није добила ништа од тог новца, осим 700 долара хонорара за снимање за тај један дан.

Годину дана касније, Халил је умро.

Халил, мали дечак са Филипина, носи мајицу са зеленим и плавим пругама, има обријену главу и мали микрофон причвршћен за мајицу. Иза њега је бели болнички зид. Гледа у камеру док говори.

Аутор фотографије, Chance Letivka

Широм света, онлајн преварантске кампање искоришћавале су очајне родитеље болесне или деце на самрт, открио је ББЦ Светски сервис.

Људи дају новац тим кампањама, које тврде да прикупљају средства за лечење које наводно деци спасавају животе.

Нашли смо 15 породица које тврде да нису добиле скоро ништа од прикупљеног новца и често нису имале појма да су кампање уопште покренуте, упркос мучним и дугим снимањима.

Девет породица са којима смо разговарали, чије кампање делују као да су део исте преварантске мреже, тврде да никад нису добиле ништа од четири милиона долара прикупљених у њихово име.

Узбуњивач из ове мреже рекао нам је да су тражили „прелепу децу“, која су „морала да буду узраста између три и девет година... и без косе“.

Идентификовали смо кључног играча у превари као Израелца који живи у Канади по имену Ерез Хадари.

Наша истрага започела је у октобру 2023. године, кад нам је пажњу привукла узнемирујућа реклама на Јутјубу.

„Не желим да умрем“, јецала је девојчица по имену Александра.

„Моје лечење много кошта.“

Скоро 700.000 долара прикупљено је у кампањи за њу.

Видели смо на Јутјубу још снимака болесне деце из читавог света, све необично сличне - беспрекорно продуциране и који су наизглед сакупили велике количине новца.

Сви су дочаравали осећај хитности, користећи емотивни језик.

Одлучили смо да то мало подробније истражимо.

Кампање са највећим међународним дометом биле су оне под именом организације Чанс Летиква (у преводу, Шанса за наду), регистроване у Израелу и САД.

Било је тешко идентификовање деце која се у тим кампањама појављују.

Користили смо геолокацију, друштвене мреже и софтвер за препознавања лица да бисмо пронашли њихове породице, које живе на великим удаљеностима, од Колумбије до Филипина.

Страница кампање за прикупљање донација за Ану - она плаче, са назалном цевчицом, а натпис на врху странице гласи: „Два месеца живота“ уз емотикон срца.

Аутор фотографије, Chance Letikva

Потпис испод фотографије, Кампања Чанс Летиква (Шанса за наду) за Ану у Колумбији, лажно тврдећи да јој је остало два месеца живота

Иако је било тешко знати засигурно да ли су збирови средстава сакупљених у овим кампањама тачни, донирали смо мале количине новца двема и видели да су се збирови повећали тачно за те суме.

Разговарали смо и са неким ко каже да је дао 180 долара Александриној кампањи и да је потом била затрпана захтевима за још, свима написаним као да их шаљу Александра или њен отац.

На Филипинима нам је Алџин Табаса испричала да се њен син Халил разболео непосредно после његовог седмог рођендана.

„Кад смо сазнали да је рак, осећала сам се као да ми се читав свет срушио“, каже она.

Алџин каже да је лечење у њиховој локалној болници у граду Себуу било споро и да је послала поруку сваком кога је могла да се сети, тражећи од људи помоћ.

Једна особа ју је повезала са локалним бизнисменом по имену Рои Инсијерто који је тражио видео снимак Халила, што је, кад се данас осврне, Алџин схвата практично била аудиција.

Један други човек потом је допутовао из Канаде у децембру 2022. године, представивши се као „Ерез“.

Он јој је исплатио хонорар за снимање унапред, каже она, обећавши јој још 1.500 долара месечно ако филм буде генерисао много донација.

Ерез је снимио Халилов филм у локалној болници, тражећи нове дублове за дубловима - снимање је потрајало 12 сати, каже Алџин.

Графика објашњава како је видео кампања за Халила била инсценирана:
његову мајку и сестру како аплаудирају док конфете падају, уз балоне у позадини, Халила како плаче, Халила како изговара реченице из сценарија, са цевчицом у носу

Месецима касније, породица каже да још није чула ништа о томе како је видео прошао.

Алџин је послала поруку Ерезу, који јој је рекао да видео „није био успешан“.

„И тако, према ономе што сам схватила, видео напросто није зарадио никакав новац“, каже она.

Али ми смо јој открили да је кампања наводно прикупила 27.000 долара закључно са новембром 2024. године, и још је активна онлајн.

„Да сам знала колико смо новца сакупили, не могу да не помислим да би Халид можда још био са нама“, каже Алџин.

„Не могу да схватим како су могли то да нам ураде.“

Упитан за његову улогу у снимању, Рои Инсијерто негира да је говорио породицама да обрију главе деци за снимање и рекао је да није добио никакву исплату за ангажовање породица.

Додао је да „није имао контролу“ над оним што се дешавало са сакупљеним средствима и да није имао контакта са породицама после тог једног дана снимања.

Кад смо му открили да они нису добили никакав новац из кампање, рекао је да је „збуњен“ и да му је „веома жао тих породица“.

Нико по имену Ерез се не појављује на регистрационим документима за Чанс Летикву.

Али две њихове кампање које смо истражили промовисала је друга организација Зидови наде (Wаллс оф Хопе), регистрована у Израелу и Канади.

Документи наводе као директора организације у Канади извесног Ереза Хадарија.

Његове фотографије онлајн приказују га на јеврејским религиозним догађајима на Филипинима, у Њујорку и у Мајамију.

Показали смо их Алџин и она нам је рекла да је то исти човек са којим се сусрела.

Питали смо Хадарија за његово учешће у кампањи на Филипинима.

Није нам одговорио.

Посетили смо и друге породице чије је кампање или организовао Хадари или су повезане с њим - једну у забитој домородачкој заједници у Колумбији, а другу у Украјини.

Као и Халиловом случају, локални фиксери су се јавили да понуде помоћ.

Деца су снимљена и била приморавана да лију лажне сузе за номинални хонорар, али никад нису добила било какав додатни новац након тога.

У Сукреу, у северозападној Колумбији, Серхо Каре каже да је испрва одбио ту помоћ.

Обратио му се неко по имену Изабел, за коју каже да је понудила финансијску помоћ након што је његова осмогодишња ћерка Ана добила дијагнозу малигног можданог тумора.

Али Изабел га је потражила у болници у којој је Ана лечена, каже он, у друштву човека који је тврдио да ради за једну међународну невладину организацију.

Опис човека који је Каре дао одговарао је опису Ереза Хадарија, а потом га је он препознао кад смо му показали његову фотографију.

„Улио ми је наду... Нисам имао никакав новац за будућност.“

Одломак из сценарија који је дат Ани да га научи - приказује сценске упуте које њој и њеном оцу говоре шта да носе и како да се понашају. Њеном оцу су додељене реплике у којима јој говори да ће јој бити боље.

Захтеви од породице нису се зауставили само на снимању.

Изабел није престајала да зове, каже Серђо, захтевајући још Аниних фотографија из болнице.

Кад Серђо више није одговарао, Изабел је почела да шаље поруке Ани лично – гласовне поруке које смо успели да чујемо.

Ана је рекла Изабел да нема више фотографија да јој пошаље.

Изабел јој је одговорила: „То је веома лоше, Ана, заиста веома лоше.“

У јануару ове године Ана, која је данас потпуно излечена, покушала је да сазна шта се десило с обећаним новцем.

„Та фондација је нестала“, рекла јој је Изабел у гласовној поруци.

„Твој видео никад није постављен. Никад. Ништа није урађено с њим, чујеш ли ме?“.

Али ми смо могли да видимо да видео јесте био постављен на интернету и да је до априла 2024. године сакупио скоро 250.000 долара.

Анин отац се осмехује док он и Ана јашу белог коња. Ана носи тегет тренерку и црну Адидас мајицу, а њен отац тамну кошуљу и жуте панталоне.
Потпис испод фотографије, Ана и њен отац живе у удаљеној аутохтоној заједници у Колумбији

У октобру смо успели да убедимо Изабел Хернандез да разговара са нама преко видео линка.

Пријатељица из Израела, објаснила је она, упознала ју је са неким ко је нудио посао за „фондацију“ која жели да помогне деци са раком.

Одбила је да именује за кога је радила.

Речено јој је само да је једна од кампања у чијој је организацији помогла била објављена, каже она, и да није била успешна.

Показали смо Изабел да су две кампање заправо биле објављене, а једна од њих је наводно сакупила 700.000 долара.

„Морам да се извиним породицама“, рекла је она.

„Да сам знала шта се дешава, не бих могла да радим овако нешто.“

У Украјини смо открили да је особа која се обратила мајци болесног детета заправо била запослена на месту на ком је снимљен видео за кампању.

Татјана Калијавка је организовала снимање са петогодишњом Викторијом, која има тумор на мозгу, у клиници Ангелхолм у Черновцима.

Једна објава на Фејсбуку повезана са кампањом Чанс Летикве приказује Викторију и њену мајку Олену Фирсову како седе на кревету.

„Видим ваше напоре да спасите моју ћерку и то нас је све дубоко дирнуло. То је трка са временом да се сакупи количина новца неопходна за Викторијино лечење“, гласи потпис слике.

Олена каже да никад није написала нити чак изговорила те речи и да није имала појма да је кампања покренута на интернету.

Изгледа да је кампања сакупила више од 280.000 евра.

Татјана, речено нам је, била је задужена за рекламу и комуникацију у Ангелхолму.

Клиника је недавно рекла за ББЦ да не дозвољава снимање у објекту.

„Клиника никад није учествовала у било каквим иницијативама за сакупљање средстава нити их је подржала, у организацији било које организације“, рекли су.

Ангелхолм каже да је прекинуо радни однос са Татјана Калијавком.

Олена има офарбану црвену косу, везану позади, и носи сиву мајицу. Грли Викторију, која носи тиркизну јакну и има кратко ошишану косу. Налазе се напољу, а иза њих је стамбена зграда.
Потпис испод фотографије, Олена са ћерком Викторијом, којој је недавно дијагностикован још један тумор на мозгу.

Олена нам је показала уговор који је била замољена да потпише.

Поред хонорара за породицу од 1.200 долара за један дан снимања, у њему се наводи да ће они добити 8.000 долара једном кад се постигну циљеви сакупљања средстава.

Сума за циљ је, међутим, остала празна у уговору.

На уговору је наведена адреса у Њујорку за Чанс Летикву.

На интернет страници организације, наведена је друга адреса - у Беит Шемешу, месту на око сат времена од Јерусалима.

Отпутовали смо на обе адресе, али нисмо јој нашли ни трага ни гласа.

А открили смо да изгледа да је Чанс Летиква једна од многих таквих организација.

Човек који је снимао Викторијину кампању рекао је нашој продуценткињи, која се представила као пријатељица једног болесног детета, да ради за друге сличне организације.

„Сваки пут је нека друга“, рекао јој је човек који се представио као „Олег“.

„Мрзим што морам тако да кажем, али они раде као на покретној траци.“

„Десетак сличних компанија“ тражило је „материјал“, рекао је он, именовавши две - Света Тереза и Мали анђели, обе регистроване у САД.

Кад смо завирили у њихове регистрационе документе, још једном смо наишли на име Ереза Хадарија.

Оно што није јасно је где завршава новац сакупљен за децу.

Више од годину дана након Викторијиног снимања, њена мајка Олена је позвала Олега, који се чини да се представља као Алекс Коен на интернету, да би то сазнала.

Недуго затим, неко из Чанс Летикве ју је звао да јој каже да су донације покриле трошкове оглашавања, каже она.

То је Хадари рекао и Алџин, Халиловој мајци, кад га је суочила са тим преко телефона.

„Постоје трошкови оглашавања.

„Значи, компанија је практично изгубила новац“, рекао јој је Хадари, не пруживши никакве доказе који би ти поткрепили.

Стручњаци за добротворни рад рекли су нам да оглашавање не сме да износи више од 20 одсто од укупне суме коју сакупе добротворне кампање.

Неко ко је био претходно ангажован да регрутује децу за кампање Чанс Летикве објаснио је како се бирају деца која се у њима користе.

Та особа била је замољена да посећује онколошке клинике, рекла је, говорећи са нама под условом да остане анонимна.

„Увек су тражили прелепу децу беле коже.

„Дете је морало да има између три и девет година.

„Морало је да уме лепо да говори. И морало је да нема косу“, речено нам је.

„Тражили су ми фотографије, да виде да ли је дете одговарајуће, а ја бих их слао Ерезу.“

Узбуњивач нам је рекао да би Хадари онда слао фотографије даље неком другом у Израелу, чије име није било саопштено.

Што се тиче самог Хадарија, покушали смо да га контактирамо на две адресе у Канади, али нисмо могли да га нађемо.

Одговорио је на једну текстуалну поруку коју смо му послали, питајући га за новац који је очигледно сакупио, рекавши нам да организација „никад није била активна“, не навевши конкретно која.

Није одговорио на даље гласовне поруке и писмо у којем су била наведена сва наша питања и наводе.

Ерез Хадари је приказан како седи у авиону – изгледа као да је у првој или бизнис класи – обучен у плаву мајицу и сиве панталоне, и осмехује се држећи слушалице.

Аутор фотографије, Erez Hadari

Потпис испод фотографије, Ерез Хадари је послао ову фотографију себе Халиловој мајци, Аљин.

Кампање које је Чанс Летиква покренула за два детета која су умрла - Халила и мексичког дечака по имену Хектор - чини се да и даље примају новац.

Амерички огранак Чанс Летикве изгледа да је повезан са једном новом организацијом по имену Свети Рафаел, која је покренула још кампања - од којих су најмање две снимљене у клиници Ангелхолм у Украјини, будући да могу да се виде препознатљиве дрвене облоге на клиници и униформе запослених.

Олена, Викторијина мајка, каже да је њена ћерка добила дијагнозу још једног можданог тумора.

Она каже да је згађена резултатима наше истраге.

„Кад ваше дете виси на ивици живота, а неко тамо напољу зарађује живот на томе, то је прљаво. То је крвави новац.“

ББЦ је контактирао Татјану Калијавку и Алекса Коена, и организације Чанс Летиква, Зидови наде, Свети Рафаел, Мали анђели и Света Тереза, замоливши их да одговоре на оптужбе изнете против њих.

Нико није одговорио.

Израелска управа за корпорације, која надзире непрофитне организације у земљи, рекла нам је да ако има доказе да оснивачи користе ентитете као „параван за илегалне активности“, онда би регистрација унутар Израела могла бити повучена а оснивачу забрањено да ради у том сектору.

Британски регулатор, Комисија за добротворни рад, саветује оне који желе да донирају добротворним организацијама да прво провере да ли су та удружења регистрована и да треба да контактирају надлежног регулатора за сакупљање средстава уколико се јаве било какве сумње.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]