Може ли ветар да се украде

И док се фарме ветра на мору шире по читавом свету у трци да се постигне нето нула климатских циљева, један забрињавајући феномен привлачи све више пажње: под одређеним условима, фарме ветра могу једне другима да „краду ветрове".

„Фарме ветра производе енергију, а та енергија се извлачи из ваздуха.

„Извлачење енергије из ваздуха долази са смањењем брзине ветра", каже Петер Бас, истраживачки научник у Вифлу, холандској компанији специјализованој за обновљиву енергију и временску прогнозу.

Ветар иза сваке трубине на свакој фарми ветра спорији је него испред ње, и, такође, иза фарме ветра у целости, него испред ње, објашњава он.

„То се назива ефектом бразде."

Једноставно речено, док турбине фарми ветра које се окрећу извлаче енергију из ветра, оне стварају бразду и успоравају ветар иза фарме ветра.

Ова бразда може да се протегне више од 100 километара иза великих, густих фарми ветра на мору, под одређеним временским условима.

(Мада се чешће бразде простиру само десетинама километара, према тврдњама истраживача.)

Ако се фарма ветра изгради уз ветар у односу на другу фарму ветра, она може да смањи производњу те фарме низ ветар за чак 10 одсто или више, показују студије.

Колоквијално је овај феномен познат као „крађа ветра".

„Израз 'крађа ветра' помало је обмањујући зато што не можете да украдете нешто што не можете да поседујете, а нико није власник ветра", каже Еирик Финсерас, норвешки правник специјализован за енергију ветра на мору.

Ипак, он истиче да феномен може да има велики број негативних последица по градитеље фарми ветра и, чак потенцијално, изазове прекограничне проблеме (више о овоме касније).

Штавише, постоји велики број текућих спорова између градитеља фарми ветра око наводне крађе ветра, изазивајући забринутост у земљама које се ослањају на појачавање енергије ветра са мора како би постигли климатске циљеве нето нуле.

Иако је проблем крађе ветра у начелу одавно познат, он постаје све акутнији због размера и брзине ширења према мору, као и величине и густине самих морских фарми ветра, кажу стручњаци.

У Северном мору, које доживљава бум искоришћавања ветра са мора, последице таквих бразди на производњу енергије на мору највероватније ће се повећати у наредним деценијама како море буде постајало претрпаније фармама ветра, према симулацијама које је извео Бас заједно са истраживачима са Технолошког универзитета Делфт и Краљевског холандског метеоролошког института.

Што је гушћа и већа фарма ветра, то је јачи ефекат бразде, каже Бас.

Нови истраживачки пројекат у Великој Британији, покренут овог пролећа, жели да донесе јаснију слику ефекта бразде како би помогао владама и градитељима да унапреде планирање и избегну спорове.

Пројект моделује бразде и њихов утицај на учинак фарми ветра 2030. године, када ће у британским водама постојати хиљаде више турбина него данас, каже вођа пројекта Пабло Оуро, научни сарадник за грађевинарство на Универзитету у Манчестеру.

„Примећивали смо ефекте бразде годинама и знали смо да се они дешавају", каже Оуро.

„Проблем је што да би постигли нето нулу, морамо да ангажујемо одређену количину капацитета ветра на мору.

„Дакле, 2030. године морамо да имамо три пута више капацитета него што их имамо данас, што значи да за мање од пет година, морамо да ангажујемо неколико хиљада турбина више", објашњава он.

„Неке од тих турбина ће радити веома близу оних које су већ у функцији, тако да настаје све већа гужва.

„И зато ови ефекти бразде сада почињу да имају веће последице", каже он.

Британска влада се обавезала да ће до 2030. године земља генерисати довољно енергије из обновљивих извора, као што је ветар, да би покрила властите потребе за електричном енергијом.

Документ о политици британске владе из 2025. године истиче потребу за бољим разумевањем последица ефекта бразде у овом контексту, описујући их као све веће проблеме који стварају неизвесност по фарме ветра на мору.

Тренутно је у току велики број спорова у Великој Британији између градитеља фарми ветра на мору око потенцијалних ефеката бразде, каже Оуро.

Према његовом мишљењу, ови спорови су делом изазвани неизвесношћу око тачног утицаја тих бразди.

На пример, актуелне британске смернице о томе колико би фарме ветра требало да буду удаљене једна од друге да би се избегао ефекат бразде можда не одсликавају праве раздаљине које бразде могу да достигну, каже он.

Зато што се фарме ветра на мору граде у гроздовима, тешко је проценити како би све оне могле да утичу на енергетски учинак једни других, објашњава он.

„Кад имате две фарме ветра, веома је просто проценити да фарма А има толико и толико интеракције са фармом ветра Б, и обрнуто.

„Али шта ако имате шест фарми ветра, како оне утичу једна на другу?

„То је оно што не знамо, али засигурно ће се дешавати" како све више и више фарми ветра буде било изграђено, каже Оуро.

„Други проблем је што турбине постају веома велике", напомиње он.

Турбине расту све више у висину и њихове елисе постају све веће како би захватиле више енергије из ветра.

Најновије турбине имају елисе са распоном од више од 100 метара, што је дужина фудбалског терена.

Од највећих турбина на мору, само једна уме да напаја енергијом око 18.000 до 20.000 просечних европских домаћинстава.

Али овај раст величине може да погорша ефекат бразде будући да већи пречник ротора може да направи дужу бразду, каже Оуро, додавши да би требало да се уради више истраживања како би се до краја разумео његов утицај.

Погледајте видео: Човек који је енергију ветра попео на нови ниво

Заузимање најбољих места?

Финсерас је предводио студију о браздама ветра и регулаторним рупама док је радио на докторском истраживању на Универзитету у Бергену, у Норвешкој.

Ова студија анализира како бразда планиране фарме ветра у Норвешкој може негативно да утиче на фарму која се налази низ ветар у Данској.

Финсерас упозорава да уколико се не реши проблем ефеката бразди, то би за последицу могло да има правне и политичке сукобе и отежа улагање у енергију ветра.

„Северно море, а поготово Балтичко море, у Европи макар, највероватније ће бити центар за градњу фарми ветра на мору у масивним размерама", каже Финсерас.

„Дакле, овај проблем ефекта бразде врло вероватно ће обележити енергетску транзицију у Северном мору, али и другде."

Из перспективе улагања, чак и релативно мали ефекти бразде могу да направе проблеме за градитеље фарми ветра на мору, каже Финсерас.

„Огромни су трошкови изградње фарми ветра на мору", објашњава он, због пуке величине тих фарми, као и читавог сложеног сродног рада, у шта спада и ангажовање пловила специјалне намене.

Да би оправдао улагање и остварио зараду, „веома је важно за градитеља да може да пројектује да фарма ветра производе дату количину електричне енергије за 25 или 30 година", што је уобичајени животни век једне фарме ветра, каже он.

Чак и релативно мало, неочекивано смањење тог енергетског учинка може да наруши читаву рачуницу улагања и учини фарму ветра финансијски неодрживом, каже Финсерас.

Ако оператери или земље покушају да избегну ове ефекте бразде осигуравши најбоља места за себе, то може да створи један други ризик, упозорава он: ефекти бразде могу да изазову феномен познат као „трка до воде", када државе журе са градњом да би извукле корист из за сада најбољих извора ветра.

Убрзана градња потом може да повећа ризик од игнорисања важних аспеката планирања фарми ветра, као што је заштита морског света, каже он.

Оуро, са Универзитета у Манчестеру, такође види све већи ризик од прекограничних проблема: „Сви спорови који су пријављени до данас у Великој Британији су између британских фарми ветра, али шта ако сутра дође до спора између британске фарме ветра и холандске, белгијске или француске фарме ветра?

„Дакле, што пре будемо могли да антиципирамо ову ситуацију и положимо темеље за: 'У реду, тако ћемо то решити,' тим боље. То смањује неизвесност и много је боље за индустрију."

Финсерас предлаже европским земљама да решавају проблем ветра сарадњом и консултовањем једних са другима кад се планирају фарме ветра, као и увођење јасне регулативе која помаже управљање ветром као заједничким ресурсом.

Суштински гледано, ветар би могао да се третира и као други заједнички морски ресурси, за које већ постоји регулатива, као што су нафтне наслаге које прелазе државне границе, или рибе, сугерише он.

„Није да државе нису регулисале сличне проблеме и раније", каже он.

Да би се изборило са оваквим незгодиним питањима, од користи је да европске земље уплетене у то имају генерално добре политичке односе међу собом, каже Финсерас.

„Морамо да декарбонизујемо енергетски сектор и морамо то да урадимо веома брзо, то је амбиција Европске уније кад је у питању политика ветра са мора", каже он.

„Дакле, нико не доводи у питање да се све ово дешава веома брзо.

„Али не треба да будемо спречени да проналазимо добра решења само зато што се ствари дешавају брзо."

На крају крајева, каже он, није ни у чијем интересу да се свађамо око ветра.

„Постоји подстицај за сарадњу у проналажењу правичних решења између држава, упркос чињеници да се ширење енергије ветра дешава у пуној брзини."

И није само Европа та која жури да боље разуме ефекте бразде.

Кина, на пример, рапидно шири властите фарме ветра на мору, а истраживачи су указали на све већи утицај ефекта бразде на кинеске фарме ветра на мору.

Откако је пројекат најављен у марту, Оуро је био затрпан мејловима од људи заинтересованих за њега, што, према његовом мишљењу, само показује колико је ургентно ово питање.

„Морамо да разумемо ово, морамо да напредујемо више у моделовању, да сви буду самоуверени, зато што нам је потребна оволика количина ветра са мора да бисмо стигли до нето нуле.

„Морамо то да постигнемо."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]