Историјски подухват: Како су изгледали људи чије су лобање узидане у Ћеле-кулу

Историја је добила лице, а људи могућност да се загледају у њу.

Први пут после више од два века, српски учесници битке на Чегру против Турака сада нас гледају право у очи.

Њихова лица, изникла из костију са Ћеле-куле у Нишу, граду на југу Србије, враћена су у живот дигиталном магијом савремених форензичара.

Током анализе сачуваних лобања, Друштво за академски развој открио је да су у бој ишли мушкарци старости од 11 до више од 50 година.

То указује да је у боју са Турцима учестовало целокупно становништво тог подручја, рекла је Наташа Шаркић, која је предводила тим стручњака Друштва за академски развој у овом пројекту.

Међу остацима је пронађена и вилица малог детета.

Реконструкција је обухватила виртуелно додавање меких ткива, а црте лица, коса и бркови бирани су на основу постојећих портрета и моде 19. века на простору централне и јужне Србије, с обзиром да ДНК анализа није била могућа.

Иако су представљена само четири лица, до сада је апсолутно реконструисано око 20, рекли су стручњаци који су учествовали у пројекту.

Анализа лобања била је ограничена јер нису све добро очуване, па и поузданост методе није потпуна, рекла је Шаркић.

„За 45 од 58 лобања је било могуће утврдити пол.

„Није била могућа ни ДНК анализа, па није утврђена боја очију и косе", рекла је Шаркић на представљању пројекта.

Ипак, додала је, за 78 одсто лобања утврђено је да су били мушкарци.

„Занимљиви резултати добијени су и када је реч о начину на који су главе одвајане.

„Само две лобање носе јасне трагове одсецања, док се на осталима не виде никакви резови или оштећења", рекла је Шаркић.

„До једне тачке имамо прецизне информације и можемо да знамо како је изгледало лице на основу структуре.

„Оно што не можемо да знамо је да ли је неко био проћелав или имао косу. Не можемо да знамо како су изгледале уши, боја косе, очију, тен", рекла је Шаркић.

То би могло да се зна да је коришћена ДНК анализа, додала је.

„Оно што смо могли да видимо јесте да су мушкарци носили краћу косу и нису имали браде, већ само бркове", рекла је Наташа Шаркић.

Шта је Ћеле-кула?

Надомак Ниша, код села Каменица, 31. маја 1809. године, вођена је једна од пресудних битака против Турака током Првог српског устанка.

Пошто устаници нису могли да победе бројчано јаче турске снаге, српски војвода Стеван Синђелић пуцао је из пиштоља у подземни магацин барута.

Настрадали су сви српски војници и много Турака, према историјским подацима.

Да би застрашили Србе и осветили им се, Турци су направили кулу од глава изгинулих војника, наводи се на сајту Народног музеја Ниш.

Ћеле-кула је четвороугаона грађевина висока четири метра.

Главе су окренуте напоље и биле су узидане песком и кречом.

Првобитно су биле сазидане 952 лобање у 14 редова са сваке стране, а данас је сачувано 58.

Остаци куле се и данас налазе у Нишу, трећем највећем граду у Србији.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]