Шта значе америчке санкције руској нафти и кога би могле да погоде

Амерички председник Доналд Трамп објавио је увођење „огромних" нових санкција двема највец́им руским нафтним компанијама, у покушају да изврши притисак на Москву да оконча рат против Украјине.

Мере су усмерене на Росњефт и Лукоил - две велике нафтне корпорације које помажу у финансирању „ратне машинерије" Кремља, рекао је амерички министар финансија Скот Бесент.

Ово су прве директне интервенције које је Трампова администрација увела Русији због рата у Украјини.

Шта санкције заправо значе за руске компаније, за рат и за друге земље широм света?

Које су компаније на мети америчких санкција?

Санкције, које је увела Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ) при Министарству финансија САД, стављају на црну листу два највец́а руска произвођача нафте.

Росњефт, државна компанија на челу са Игором Сечином, блиским сарадником руског председника Владимира Путина, и Лукоил, приватна фирма, чине скоро половину укупног извоза сирове нафте у земљи, према проценама Блумберга.

Заједно, ове две корпорације извозе 3,1 милион барела нафте дневно.

Росњефт прави скоро половину целокупне руске производње нафте, што је шест одсто светске производње, према проценама владе Велике Британије.

„Росњефт је вертикално интегрисана енергетска компанија специјализована за истраживање, вађење, производњу, рафинирање, транспорт и продају нафте, природног гаса и нафтних деривата.

„Лукоил се бави истраживањем, производњом, рафинирањем, маркетингом и дистрибуцијом нафте и гаса у Русији и у иноистранству", наводи се у саопштењу ОФАЦ-а.

Зашто су санкције уведене сада?

Иако је Русија покренула инвазију на Украјину пре више од три године, САД и њихови савезници су били неодлучни у вези са ограничавањем руске енергетске индустрије, плашец́и се ширих утицаја на светску економију.

Међутим, Трамп је недавно извршио вец́и притисак на америчке партнере у војном савезу НАТО да смање потрошњу руске нафте, рекавши да ц́е увести санкције тек када то учине.

Путиново одбијање да оконча „бесмислени рат" на крају је подстакло овај потез, објавио је Бесент у писаној изјави.

Увођење америчких санкција уследило је недељу дана након што је Велика Британија увела сличне мере против Росњефта и Лукоила - и само дан пошто је Бела куц́а саопштила да ц́е планирани састанак Трампа и Путина у Будимпешти бити одложен.

„Сваки пут када се чујем са Владимиром, водимо добре разговоре, а онда се испостави да не воде никуда. Једноставно не воде никуда", рекао је Трамп 22. октобра, после састанка са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом на којем је разговарано о мировним преговорима.

„Једноставно сам осетио да је време. Дуго смо чекали."

Како би ово могло да утиче на рат у Украјини?

Крај рата Русије и Украјине постао је кључна тема за Трампа последњих месеци, али мировни преговори са Путином показали су тежим за америчког председника него што је мислио.

Трамп је више пута подржао предлоге за замрзавање борби дуж тренутних линија фронта, сугеришуц́и да би требало да свако остане тамо где је тренутно.

Русија се успротивила тој идеји.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да се „доследност става Русије не мења", алудирајући на жељу Москве да украјинска војска напусти велики регион Донбаса на истоку Украјине.

Ове нове санкције, против једног од стубова руске економије, могле би да натерају Кремљ да преиспита тај став.

То је, барем, оно чему се САД надају.

Санкције имају два главна циља, каже др Стјуарт Рол, истраживач у Центру за међународне безбедносне студије Универзитета у Сиднеју.

„Да материјално утичу на индустријске капацитете Русије да води рат и да је приморају да прихвати мировне услове из страха од ширења утицаја санкција на њихову економију и друштво", рекао је он за ББЦ.

„Оне нец́е утицати на прво.

„Могу да утичу на друго ако се постигне вешта дипломатска равнотежа перципираних последица наставка рата и користи и уступака који ц́е бити обезбеђени кроз преговарачки мировни процес".

Мајкл Раска, ванредни професор на Програму војних трансформација на Технолошком универзитету Нањанг у Сингапуру, рекао је за ББЦ да је у блиској будуц́ности мало вероватно да ц́е санкције променити војну равнотежу у Украјини.

Али, „како се профитне марже смањују, Русија ц́е се суочити са тешким компромисима између одржавања друштвено-економске стабилности и финансирања дуготрајног рата", сматра он.

Ко би још могао да буде погођен санкцијама?

Санкције ц́е сигурно бити ударац руској привреди, јер порези из нафтне и гасне индустрије чине око четвртину буџета Русије.

Али, последице би могле да се осете и много даље.

Нафта и гас су највец́и извозни производи Русије, а међу највец́им купцима су Кина и Индија, две најмногољудније земље света, и Турска.

Заједно, Кина и Индија чине вец́ину руског енергетског извоза.

Кина је прошле године купила рекордних више од 100 милиона тона руске сирове нафте, што је било скоро 20 одсто њеног укупног увоза енергије.

Извоз руске нафте у Индију, који је чинио само мали део њеног увоза пре рата у Украјини, од тада је порастао на око 140 милијарди долара од 2022. године.

Трамп је раније увео царине од 25 одсто на робу из Индије, образложивши то као казну због увоза руских енергената.

Мада је Трамп рекао да га је индијски премијер Нарендра Моди уверио током телефонског разговора 21. октобра да Делхи „нец́е куповати много нафте од Русије" јер и он „жели да се заврши рат Русије и Украјине".

Трамп позива ове земље да потпуно обуставе куповину руске нафте, приморавајуц́и их да пронађу алтернативне добављаче, могуц́е по вишој цени.

Али одбијање да то учине могло би довести до тога да Америка уведе такозване секундарне санкције Кини и Индији.

Едвард Фишман, бивши високи званичник за санкције Стејт департмента, сугерише да значај нових америчких санкција зависи од тога шта се даље дешава.

„Хоц́е ли САД активно претити секундарним санкцијама кинеским банкама, трговцима из Уједињених Арапских Емирата индијским рафинеријама које послују са Росњефтом/Лукоилом?", написао је на мрежи Иксу.

„Очекујем, барем, да се повуку из пословања са руском нафтом у кратком року."

Извор директно упознат са ситуацијом рекао је Ројтерсу 23. октобра да индијске државне рафинерије преиспитују документе о трговини руском нафтом како би се увериле да никаква испорука нец́е долазити директно од Росњефта и Лукоила.

Рилајанс (Релианце), највец́и индијски купац руске нафте, саопштио је да подешава услове увоза сирове нафте из Москве као одговор на санкције.

Како би санкције могле да утичу на глобалне цене нафте?

Вести о америчким санкцијама вец́ су изазвале раст цена нафте на глобалном нивоу, при чему је Брент, водец́а међународна референтна вредност сирове нафте, забележила скок од пет процената.

Поређења ради, Брент је забележио пораст од 1,6 одсто након што је Велика Британија прошле недеље објавила санкције Росњефту и Лукоилу.

Та објава је навела руску амбасаду у Лондону да упозори да би циљање великих руских енергетских компанија пореметило глобално снабдевање горивом и повец́ало трошкове широм света, између осталог и за домаћинства и предузец́а у Великој Британији.

Чини се да се те злослутне пројекције нису оствариле у вец́ој мери - и бледе у поређењу са растом измереним у последња 24 сата, јер Трампова објава подстиче неизвесност.

Али др Роло сугерише да је, чак и у овом новијем случају, мало вероватно да ц́е се скок наставити.

„На средњи и дуги рок не очекујем да ц́е ово утицати на цене нафте на глобалном нивоу, осим ако секундарне санкције на поморску трговину и финансије везане за ове компаније не буду строго спровођене", рекао је он за ББЦ.

Додатно извештавање: Питер Хоскинс и Озмонд Чија

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]