'Украјина пристала на мировни споразум': Амерички званичник за ББЦ

Да ли се мировни споразум Русије и Украјине после готово четири године коначно назире?

Украјина је „пристала на мировни споразум", али „неки мањи детаљи још треба да се разраде“, рекао је амерички званичник за ББЦ.

Рустем Умеров, шеф Савета за безбедност Украјине, рекао је да се његов тим „радује“ организовању посете председника Владимира Зеленског САД-у „чим пре у ​​новембру".

„Тиме би се направили завршни кораци и постигао договор“ са Доналдом Трампом, америчким председником.

Делегације САД и Украјине постигле су „заједнички договор о основним условима“ мировног плана, позивајуц́и се на њихов састанак у Женеви 23. новембра, написао је на друштвеним мрежама.

Кијев није коментарисао ове тврдње, нити је Бела куц́а потврдила могуц́ност било каквих разговора Зеленског и америчког председника Доналда Трампа.

Из Америке је, у међувремену, потврђено за ББЦ, да ће се њихови званичници састати са руским представницима у Абу Дабију, како би се детаљније разговарало о плану.

Кремљ још није добио „привремену“ верзију измењеног плана, изјавио је Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије.

Он је додао да је став Москве да предлог треба да одражава „дух и слово“ разговора на Аљасци између Трампа и председника Владимира Путина.

Лидери у Кијеву и Европи критиковали су почетни нацрт мировног плана, наводећи да је превише повољан за Русију.

Контрапредлози, које су наводно саставиле Велика Британија, Француска и Немачка искључују свако признавање региона под руском контролом, повећавају дозвољен број украјинских војника и остављају могућност да се Кијев придружи НАТО-у.

Украјински председник Зеленски је поздравио предложене измене контроверзног америчког мировног плана од 28 тачака.

„Сада је листа неопходних корака за окончање рата изводљивија.

„Многи исправни елементи су укључени у овај оквир", рекао је он.

Званичник Кремља одбацио је амандмане називајући их „потпуно неконструктивним“.

Виртуелни састанак „коалиције вољних“ европских савезника Украјине предвиђен је за 25. новембар, како би се разговарало о развоју ситуације, рекао је Кир Стармер, британски премијер.

Док дипломате покушавају да пронађу адекватно решење, Русија и Украјина настављају са међусобним ваздушним нападима.

Према речима председника Зеленског, на земљу је у ноћи између 24. и 25. новембра лансирано 22 ракете и више од 460 дронова.

Најмање шесторо је погинуло у руским нападима на Кијев, тврде званичници украјинског главног града.

Дошло је до пожара у стамбеној згради у Дњепровском округу због чега су становници евакуисани, службе за ванредне ситуације су евакуисале 18 људи, међу којима је и троје деце.

Пожар је локализован, а потрага за несталима се наставља, изјавио је Тимур Ткаченко, шеф војне администрације Кијева.

Министарство енергетике Украјине потврдило је да је дошло до „масовног, комбинованог непријатељског напада“ на објекте енергетске инфраструктуре земље.

НАТО је подигао четири авиона изнад Румуније.

Трећи пут у четири дана су његови авиони послати да пресретну дронове у пограничном региону Украјине, а изнад Молдавије је откривено и шест руских беспилотних летелица.

Огласило се и руско министарство одбране, тврдећи да је пресрело 249 украјинских дронова током ноц́и, изнад Црног мора и Курска.

У украјинском нападу на руску област Ростов, страдало је најмање троје, 10 је повређено - тврде тамошње власти.

Једна од жртава је из града Таганрог, а тамошња градоначелница Светлана Камбулова обећава „неопходне мере одговора“.

Ноц́но бомбардовање Украјине „један је од најдуготрајнијих и најмасовнијих напада кијевског режима“, изјавио је Венијамин Кондратјев, гувернер јужног Краснодорске области.

Предложени мировни план, који су саставили амерички и руски званичници, изазвао је велико негодовање у Украјини, али и међу њеним европским савезницима, за које је био превише повољан по Кремљ.

Каролин Ливит, портпаролка Беле куће, одбацила је тврдње да се Трампова администрација „не ангажује подједнако на обе стране у овом рату“.

По завршетку разговора у Женеви између САД и Украјине, Трамп је изјавио да се „нешто добро можда дешава“ „Не верујте док не видите“.

Поздрављајуц́и најновије предложене измене, Зеленски је рекао да је „главни проблем“ Путинов захтев за правно признање територије коју је Русија заузела.

Русија је захтевала потпуно повлачење Украјине из целог источног Донбаса, који чине Доњецк и Луганск.

Москва је 2014. анектирала Крим, полуострво на југу Украјине, а контролише и велике делове Херсонске области и Запорожја.

Коначни мировни план требало би да онемогуц́и Москви поновну инвазију и да Русија „дефинитивно не би требало“ да се поново придружи групи Г8, изјавила је Кала Калас, шефица спољне политике Европске уније.

„Како можете да помислите на то?", изјавила је у емисији „Тудај“ на ББЦ Радију 4.

Десетине хиљада војника и хиљаде цивила су убијене или повређене, а милиони људи су напустили домове откако је почела руска инвазија на Украјину у фебруару 2022.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]