Израел и политика: Зашто се одржавају најмасовнији протести у историји државе

Стотине хиљада Израелаца изашло је на улице широм земље протеклог викенда у, како се описује, највећим протестима у историји Израела.

Протести су организовани због планова израелске владе да ограничи овлашћења Врховног суда, за које критичари кажу да подривају независност правосуђа и угрожавају демократију.

Бранећи планове владе, премијер Бенјамин Нетанјаху је указао да ће реформе успоставити равнотежу између грана власти.

Ово питање је изазвало дубоке поделе у израелском друштву и како је то описао опозициони лидер Јаир Лапид, ово је „највећа криза" са којом се Израел суочио од оснивања.

Организатори су у суботу саопштили да је до 500.000 демонстраната изашло на улице градова широм земље у, како је дневни лист Хаарец описао „највећим протестима у историји земље".

Само у Тел Авиву је наводно у суботу протестовало око 200.000 људи, а у северном граду Хаифи је наводно било 50.000 демонстраната.

'Камен темељац'

Како објашњава Јоланда Кнел, ББЦ дописница из Јерусалима, „промене у правосудном систему су камен темељац политике нове израелске националистичко-верске коалиције коју предводи Нетанјаху" која је формирана у децембру.

„Циљ реформи је да се влади омогући пресудни утицај на избор судија и ограничи могућност Врховног суда да пресуди против извршне власти или поништи законе", додаје она.

Према предлозима, политичари би имали доминантну улогу у избору судија и омогућили парламенту - Кнесету, да поништи пресуде Врховног суда простом већином и у потпуности уклони неке законе из судске ревизије.

Критичари кажу да ово угрожава политички систем контроле и равнотеже, јер Израел нема устав, већ само парламент који контролише владајућа коалиција.

У средишту ове борбе је Бенјамин Нетанјаху, који је доминирао израелском политиком у последње две деценије.

Упркос суђењу по оптужбама за мито, превару и корупцију, што он негира, поново је изабран на премијрску функцију у новембру 2022. после 18 месеци деловања у опозицији.

Ово је његов шести премијерски мандат и сада има већину у Кнесету (парламенту) на челу коалиционе владе крајње десних и верских партија.

Од када је влада представила планове за реформу правосуђа у јануару, десетине хиљада људи учествовало је у недељним масовним демонстрацијама против новог закона о коме се тренутно расправља у Кнесету.

Анкете показују да је владин план непопуларан и да је већина Израелаца за компромис.

Председник државе Исак Херцог, који углавном има протоколарну улогу, залаже се за дијалог владе и опозиције, упозоравајући да је земља на ивици „уставног и друштвеног колапса".

Неки од страних израелских савезника такође су изразили забринутост због планираних реформи.

„Успорите мало, можда ипак окупите људе, покушајте да изградите консензус", рекао је почетком марта амерички амбасадор у Израелу Том Нејдс.

Израелска влада, која је демонстранте назвала анархистима, чврсто је против протеста, тврдећи да их подстичу политички противници.

Дубоке поделе

Ово питање изазива дубоке поделе у израелском друштву, па су чак и резервисти, окосница израелске војске, запретили да ће одбити војну службу као израз противљења.

Прошле недеље, десетине резервних пилота борбених авиона у елитној ескадрили израелских ваздухопловних снага рекло је да се неће јавити на обуку, што је до сада незабележен потез у овој земљи.

Касније су донекле променили став и пристали на разговор са њиховим командантима.

„То је потпуно необично", рекао је један резервни официр за ББЦ.

„Ми тежимо да останемо непристрасни по овим питањима, али то није обична политичка расправа. То је драматична промена.

„Забринути смо да ће кључни принципи наше демократије бити потпуно уништени."

Запослени у ИТ сектору, адвокати и банкари такође су изразили забринутост због потенцијалног утицаја реформи.

Нетанјаху очекује да ће нацрти закона бити усвојени пре него што се 4. априла заврши текуће заседање Кнесета.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]