Израел и избори: Велики повратак Бенјамина Нетанјахуа

Кад је Бенјамин Нетанјаху смењен у јуну 2021. после 12 непрекинутих година на месту премијера, посматрачи су то назвали крајем једне ере, док су критичари говорили о рађању новог доба.

Нетанјаху је пркосно обећао: „Вратићемо се!"

Као што се испоставило, његов одлазак био је релативна пауза - Нетанјаху је успео да преокрене нови политички крајолик наглавачке убедљивом изборном победом једва годину дана касније.

Уз доста ироније, седамдесеттрогодишњи шеф десничарске партије Ликуд свргнуо је с власти противника с левог центра Јаира Лапида, који је претходно кумовао његовом паду.

Његов драматични повратак учврстиће уверење међу његовим присталицама да је „Краљ Биби" политички непобедив.

Лидер са најдужим стажом на власти у Израелу, Нетанјаху је победио на пет избора и освојио шест мандата - више него било који други премијер у седамдесетчетворогодишњој историји земље.

Нетанјахуов неприкосновени успех дугује много имиџу који је градио као човек који најбоље може да сачува Израел од непријатељских сила са Блиског истока.

Он заузима тврд став према Палестинцима, стављајући безбедносна питања у сам врх било каквих мировних преговора, и одавно упозорава на егзистенцијалне опасности по Израел од Ирана.

Али над његовим политичким достигнућима виси облак актуелног кривичног суђења за наводно подмићивање, превару и изневеравање поверења - што су оптужбе које он енергично одбија.

А као човека ког Тајмс оф Израел описује као „ултра-поларизујућег", његови противници доживљавају га као опасност по саму израелску демократију.

Братовљево наслеђе

Бенјамин Нетанјаху рођен је у Тел Авиву 1949.

Године 1963, његова породица преселила се у САД, кад је његовом оцу Бензиону, истакнутом историчару и ционистичком активисти, понуђен академски положај.

Са 18 година се вратио у Израел, где је провео пет истакнутих година у војсци, служећи као капетан елитне командоске јединице Сајерет Маткал.

Био је рањен приликом упада у белгијски авион који су отели палестински екстремисти кад је слетео у Израел 1972, а борио се и у Блискоисточном рату 1973.

Нетанјахуов брат Јонатан је 1976. погинуо предводећи операцију ослобађања талаца из отетог авиона у Ентебеу, у Уганди.

Његова смрт оставила је дубоког трага на породицу Нетанјаху, а његово име постало је легендарно у Израелу.

Нетанјаху је основао анти-терористички институт у знак сећања на брата, а 1982. је постао заменик шефа израелске мисије у Вашингтону.

Нетанјахуова јавна каријера практично је лансирана преко ноћи.

Као врстан говорник на енглеском језика са истакнутим америчким нагласком, постао је познато лице на телевизији у САД и на убедљив начин је заступао Израел.

Именован је за сталног представника Израела у Уједињеним нацијама у Њујорку 1984.

Долазак на власт

Тек је 1988. године, кад се вратио у Израел, почео да учествује у домаћој политици, освојивши посланичко место за странку Ликуд у Кнесету (парламент) и поставши заменик министра спољних послова.

Касније је изабран за председника странке, а 1996. први директно изабрани премијер Израела на превременим изборима после убиства Јицака Рабина.

Нетанјаху је и најмлађи лидер Израела и први који је рођен пошто је држава основана 1948.

Иако је жестоко критиковао мировни споразум у Ослу из 1993. између Израела и Палестине, Нетанјаху је потписао споразум којим је предато више од 80 одсто Хеброна Палестинској самоуправи и пристао на додатна повлачења са окупиране Западне обале, на велико противљење деснице.

Изгубио је положај 1999, пошто је расписао изборе 17 месеци пре времена, поражен од лабуристичког лидера Ехуда Барака, бившег Нетанјахуовог команданта.

Политички повратак

Нетанјаху је дао оставку на место лидера Ликуда, а наследио га је Аријел Шарон.

Након што је Шарон изабран за премијера 2001, Нетанјаху се вратио у владу, прво као министар спољних послова, а потом и као министар финансија.

Поднео је 2005. оставку из протеста због повлачења Израела из окупираног појаса Газе.

Нова прилика указала му се 2005, кад се Шарон - непосредно пре тешког можданог удара после ког је остао у коми - одвојио од Ликуда и основао нову странку центра Кадима.

Живот и прикљученија

Нетанјаху је поново преузео вођство над Ликудом и био изабран за премијера по други пут у марту 2009.

Пристао је на неприкосновених 10 месеци замрзавања изградње насеља на Западној обали, омогућивши мировне преговоре са Палестинцима, који су пропали крајем 2010.

Иако је 2009. јавно саопштио да условно прихвата постојање палестинске државе крај Израела, касније је пооштрио тај став.

„Палестинска држава неће настати, не онаква о каквој причају људи. То се неће десити," изјавио је једној израелској радио станици 2019.

Сукоб у Гази

Палестински напади и израелска војна акција изнова су уводили Израел у сукобе у појасу Газе и око њега, пре и после Нетанјахуовог повратка на положај 2009.

Четврти такав сукоб за само 12 година избио је у мају 2021, привремено зауставивши напоре странака које се противе Нетанјахуу да га свргну са власти после низа неубедљивих изборних резултата.

Иако је током сукоба Израел имао подршку Сједињених Америчких Држава, њеног најближег савезника, односи између Нетанјахуа и председника Барака Обаме били су затегнути.

Најнижу тачку достигли су кад се Нетанјаху обратио америчком Конгресу у марту 2015, упозоривши на „лош споразум" који може да проистекне из америчких преговора са Ираном око нуклеарног програма Техерана.

Обамина администрација осудила је ту посету као наметљиву и штетну.

Везе са Трампом

Почетак председничког мандата Доналда Трампа 2017. довео је до бољег усаглашавања политике влада САД и Израела, и у року од годину дана Трамп је најавио признавање Јерусалима као главног града Израела.

Овај потез изазвао је бурне реакције широм арапског света - који подржава право Палестине на источну половину Јерусалима коју је Израел окупирао још у Блискоисточном рату из 1967. године - али је пружио прилику Нетанјахуу за огроман политички и дипломатски удар.

У јануару 2020, Нетанјаху је похвалио Трампов нацрт за мир између Израела и Палестинаца као „прилику века", иако су га Палестинци одбацили као једнострани и оставили на нивоу предлога.

Нетанјаху се слагао са Трампом и око Ирана, поздравивши председниково повлачење 2018. из нуклеарног споразума са овом земљом и поновно увођење економских санкција.

Међутим, Трамп је изрекао оштре критике на рачун израелског лидера, оптуживши га за нелојалност, пошто је овај честитао Џозефу Бајдену на победи на председничким изборима у новембру 2020.

Спектакл од суђења

После 2016. године, Нетанјаху је био ометан истрагом за корупцију, која је кулминирала подизањем оптужнице против њега за подмићивање, превару и изневеравање поверења у вези са три засебна случаја у новембру 2019. године.

Нетанјаху је оптужен да је прихватао поклоне од богатих бизнисмена и чинио услуге да би покушао да придобије позитивније оцене у штампи.

Он негира да је урадио било шта противзаконито и тврди да је жртва политички мотивисаног „лова на вештице" који су организовали његови противници.

Суђење је почело у мају 2020. године и тако је он постао први премијер на дужности коме се то десило.

Спектакл, међутим, није наудио његовој способности да буде изабран на изборима.

„Освојили смо огроман глас поверења народа Израела", поручио је усхићеним присталицама у среду пошто су прелиминарни резултати показали да се налази на путу ка победи.

За његову политичку базу, Нетанјахуов повратак обележава почетак још једног, новог доба.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]