Оштећен или уништен - колику штету је претрпео ирански нуклеарни програм

Локација Фордов је вероватно најшпијунираније место на планети.

Западне обавештајне службе су први пут јавно објавиле 2009. године да се тамо налази тајни нуклеарни објекат, а сада ц́е рад на откривању штете коју су нанели амерички напади бити кључан за одређивање даљег тока сукоба.

Процурела процена Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА) сугерише да основне компоненте иранског нуклеарног програма нису уништене и да су напади уназадили напоре Ирана за само неколико месеци, не за године.

То је само почетна процена и означена је као „ниско поверење" – зато што стручњаци тек покушавају да схвате шта се догодило на месту које је намерно скривано од радозналих очију.

ДИА је агенција Пентагона која је специјализована за подршку операцијама војне обавештајне службе.

Она прикупља велике количине техничких обавештајних података, али се разликује од других агенција, попут ЦИА.

„Коначна штета у бици ц́е потрајати неко време", рекао је начелник Здруженог штаба Ден Кејн непосредно после напада.

Али шта значи уништити или оштетити програм и како то сазнати?

Сателитски снимци рупа и прашине мало откривају шта се заиста догодило под земљом и не указују на масовно слегање тла или обрушавање планине.

Иако су САД користиле више бомби, то наводи на закључак да су Иранци користили довољно армираног бетона да их спрече да дођу до главне хале и униште машине унутра. Ове бомбе су први пут оперативно коришц́ене, што додатно повец́ава неизвесност.

Упркос томе, центрифуге, које се окрец́у великом брзином да би обогатиле уранијум, веома су осетљиве, што значи да је експлозија вероватно срушила многе од њих тако што их је избацила из своје осе.

Јаснија слика о штети захтевац́е друге облике обавештајних података – од сеизмичких детектора који могу да анализирају дубину и магнитуду подземних експлозија (који се такође користе за разумевање земљотреса), сензора за тражење зрачења (које међународни инспектори кажу да нису видели) и сензора попут ЛИДАР-а (детектор светлости и одређивање домета) који могу да обезбеде 3Д мапе користец́и ласерске импулсе из авиона или дронова како би се покушало да се завири у унутрашњост планине.

Информатори и пресретнуте комуникације такође ц́е бити од виталног значаја јер могу открити разговоре Иранаца о штети и последицама удара.

Све то ц́е се стално ажурирати како би се коначна процена пружила са вец́им степеном поузданости.

Чак и ако су локације, попут Фордова, претрпеле озбиљну штету и постале неупотребљиве за сада, како тврде амерички званичници, то не значи да је у питању крај целокупног иранског програма.

Иран би га могао реконструисати на новим локацијама.

Колона камиона је виђена у Фордову непосредно пре напада и кључно питање је шта су премештали и где је то отишло.

Све индикације указују на то да је Техеран преместио залихе високо обогац́еног уранијума на другу локацију.

Још једна планина позната као „пијук" привукла је међународну пажњу, а Иран је можда такође преместио неке од центрифуга, мада готово сигурно не довољно да би напредовао брзином којом је могао пре напада.

Чак и када имате довољно високо обогац́еног уранијума, потребне су додатне фазе у прављењу бомбе кроз наоружавање и развој система за испоруку.

То захтева ниво изузетно високог специјалистичког научног знања.

Једна од најзначајнијих акција Израела на почетку сукоба била је убијање научника укључених у програм у нади да ц́е то продужити време за добијање бомбе.

Напад ц́е сигурно уназадити ирански програм. Али за колико? Било који одговор зависи од тога шта остаје након напада и нужно ц́е бити процена, а не коначна цифра.

Све ово значи да ц́е рад обавештајних агенција у покушају да разумеју ирански нуклеарни програм постати још интензивнији у наредним месецима.

Ако знаци указују на то да Техеран тајно реконструише програм или покушава да направи бомбу, онда је могуће да ће до новог сукоба поново доћи.