Дан Републике у Француској: Пад Бастиље и још једна прича која се крије иза 14. јула

Четрнаести јул се у Француској слави као Дан Републике, у знак сећања на догађај који је утицао на целу Европу.

„Пад Бастиље је прекретница у француској и европској историји, настало је грађанско друштво, а укинути су сталежи", каже Слободан Зечевић, научни саветник Института за европске студије, за ББЦ на српском.

Дан Бастиље у 300 речи

Средњовековна тврђава Бастиља је у 18. веку коришћена као затвор за противнике краљевске власти.

У њој су затварани и политички затвореници и племићи, као и они који су чекали суђења.

Они који би у тамници били по директном налогу монарха, нису имали право жалбе, пише Британика.

Вишегодишње незадовољство које је деценијама тињало међу припадницима нижих класа, кулминирало је јуришем на Бастиљу.

Четрнаестог јула 1789. је „светина, у непланираном и потпуно неорганизованом нападу, заузела Бастиљу, тврђаву која се у Паризу сматрала најупечатљивијим симболом краљевске моћи", наводи се на сајту Историјска читанка цитат из књиге историчара Метјуа С. Андерсона „Европа у осамнаестом веку".

Иако тај догађај практично није много донео - унутра је било свега седам затвореника, а стражара је било релативно мало, психолошке последице су биле несагледиве, додаје аутор.

Касније ће ову тврђаву камен по камен разрушити.

Заузимање Бастиље наговестило је почетак Француске револуције.

Истовремено, дошло је и до великог крвопролића.

Гувернеру Париза одрубљена је глава и због тога се, између осталог, касније и полемисало да ли је то прави датум за национални празник.

„Ова тврђава се више предала него што је освојена", али је убрзо дошло до значајнијих промена - краха феудалног режима, забележио је Слободан Јовановић, историчар и правник.

На скупштини 4. августа племићи су се одрекли привилегија, „за шест часова било је свршено са повластицама у Француској", пише Јовановић.

„Збрисане су повластице племства и свештенства, еснафа, судијског реда и појединих провинција.

„Није остало ни трага од изузетних права - сви Французи су одједном постали једнаки", пише у делу „Вођи француске револуције".

Погледајте видео о Наполеону Бонапарти

Дан пада Бастиље у 500 речи

Слободан Зечевић је дипломирао на Правном факултету на Сорбони и каже да су студије историје државе и права почињале од Француске револуције.

„Французи то сматрају основом.

„И ту и јесу садржани неки фундаментални принципи савремених држава - подела власти, републиканско уређење, грађанска једнакост, једнакост грађана пред законом и многе друге", прича он.

Било је и многих друштвених последица бурних догађаја с краја 18. века, додаје.

„Ресторани су настали као последица Француске револуције.

„Кувари су до тада радили на двору и код аристократа, а када су аристократе остале без глава, они остају без посла и отварају ресторане за грађане", каже Зечевић.

Како је тај догађај утицао на Србију?

„Ми смо доста били инспирисани Француском револуцијом.

„То је и овде почетак револуције - почела је борба за ослобођење од Турака и Карађорђе је правио прве институције од 1804", подсећа Зечевић.

Бројни потоњи закони у Србији, па чак и Сретењски устав, писани су под утицајем идеја Француске револуције.

Истина о Дану Републике - како су се помешали мир и револуција

Хју Скофилд, ББЦ новинар

Још један догађај вредан националног сећања одиграо се 14. јула у Француској, али наредне, 1790. године у време кад је „Париз био град наде", писао је ББЦ њуз 2013.

Краљ Луј Шеснаести још је био на престолу, али је конститутивна скупштина ограничила његове моћи.

Привилегије аристократији су укинуте.

Била је то, како су је историчари назвали, „оптимистична фаза" револуције.

А да би је обележиле, власти су организовале несвакидашњи догађај на отвореном на Марсовим пољима - где је сада Ајфелов торањ.

Подигнут је тријумфални лук висок 24 метра и редови дрвених клупа за чак 400.000 људи.

У центру је постављен „Олтар Отаџбине", на ком је писало „Народ, Закон, Краљ".

Недељама се Париз припремао за ову фешту.

На прву годишњицу пада Бастиље пљуштала је киша, али поворка новоосноване Националне гарде из целе Француске парадирала је кроз град, на челу са маркизом Ла Фајетом.

Свирала је војна музика, краљу су полагали заклетве на верност, а и он се заклео да ће поштовати уредбе Народне скупштине.

Врхунац славља био је тренутак када је Марија Антоанета подигла и окупљенима показала француског престолонаследника.

Маса се орила.

По речима историчара Жоржа Анрија Сутуа, у том тренутку је „још било могуће замислити да може да се успостави нови режим - онај који не вређа верске осећаје већине и има краљеву подршку".

Није потрајало, наравно.

За годину дана револуција је кренула ка крвавом завршетку.

За сенатора Анрија Мартина, аутора Закона о Националном празнику, „14. јул 1790. најлепши је дан у историји Француске, вероватно и у историји човечанства."

„Тог дана је коначно постигнуто национално јединство".

Донет 1880. године, Закон о 14. јулу је намерно био двосмислен.

Није речено која година се прославља.

И данас, наравно, сви помисле на пад Бастиље.

Али треба се сетити и оног другог датума - кад је Француска изгледала као да је на ивици мирније и постепене промене.

То је, такође, део приче.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]