'Не сликај, не снимај': Хапшење новинара буди бојазан у Турској

Било је рано ујутро 23. марта кад је полиција дошла на врата Јасину Акгулу у Истанбулу – док су му деца још била у кревету.

Само неколико сати раније, турски фото-репортер се вратио кући са извештавања о масовним анти-владиним протестима.

Сада је био човек тражен од полиције.

„Отишао сам до врата и видео испред много полицајаца", каже он.

„Рекли су да имају наређење за мене, али ми нису откривали детаље. Мој син је био будан, а нисам могао да му кажем шта се дешава, јер ни сам нисам знао."

Акгул (35) је видео „много акције" за више од деценије откако је фото-репортер за новинску агенцију АФП – од ратом разорене Сирије до Ирака под контролом Исламске државе.

На кућном терену, полиција га је претукла неколико пута док је фотографисао, каже он – чак и на Дан светског мира – и био је притваран „небројено пута".

Али је ово је био први пут да је ухапшен код куће.

„Језа је завладала у кући", каже нам он.

„У склопу посла, на протестима, виђао сам много насиља, и сузаваца, али кад ми је полиција дошла на врата, више сам се уплашио."

Акгул је био један од седморице новинара ухапшених у рацијама у зору.

Сви су извештавали са протеста које је покренуло хапшење опозиционог градоначелника Екрема Имамоглуа – главног политичког ривала дугогодишњег владара Турске Реџепа Тајипа Ердогана.

Демонстранти кажу да је хапшење градоначелника по оптужбама за корупцију, које он негира, политички мотивисано – покушај да се сатру наде да ће он постати наредни председник земље.

Власти су забраниле протесте, али нису могле да их зауставе.

Акгул се суочава са оптужбама да је „учествовао у илегалним протестима и маршевима".

Он каже да је циљ јасан – спречити друге да сликају фотографије највећих немира у Турској после више од деценије.

Он се нашао у самом жаришту догађаја – са гас маском на лицу – кад је направио неке од најлегендарнијих слика из те ноћи.

На његовим фотографијама се види човек обучен као дервиш док га полиција за разбијање демонстрација прска сузавцем – упечатљиви призори борбе за душу Турске који су обишли свет, пре него што су га сместили иза решетака.

„Ово је порука за све новинаре", каже он.

„Не сликајте, не говорите, не снимајте. Желе да заплаше друге новинаре да ако се врате на терен, могла би да се им догоди иста ствар."

Чињеница да ради за међународну новинску агенцију, АФП, чини ту поруку још гласнијом, сматра он.

Она је примљена и правилно схваћена.

„Након што смо били ухапшени, многи новинари слободњаци нису могли да снимају наредног дана. Сви су се плашили", рекао нам је он, седећи на каучу код куће са женом Хазал крај себе.

Њихова трогодишња ћерка Ипек лежала је на каучу, држећи оца за руку.

Њихов син Умут, који има осам година, слушао је пажљиво шта се прича, носећи шешир и наочаре у стилу Харија Потера.

Акгул верује да су ухапшени били пажљиво одабрани – међу њима су се налазили искусни фото-репортери.

„Покушавају да се нас уклоне са прве линије фронта", каже он.

Мноштво његових пријатеља – колега новинара – већ су се и сами склонили, напустивши Турску, зато што су се суочавали са оптужбама или су се плашили да ће им се то десити.

За сада, његова породица је међу многима које се овде плаше да би могли да их раздвоје судови.

Влада тврди да је правосуђе независно.

Групе за заштиту људских права тврде да су судије под политичком контролом, а да се турска демократија из године у годину нарушава.

Председник Ердоган – који има бројне лојалне присталице – и даље чврсто држи у шаци полуге моћи.

Он каже да су протести „улични тероризам" и оптужује опозицију да предводи „покрет насиља".

Он је предвидео да ће демонстрација спласнути.

Можда. Можда и неће.

И док је Јасин Акгул био пуштан из затвора ујутро 27. марта, новинар ББЦ-ја Марк Лоуен био је депортован из Истанбула, после 17 часова проведених у притвору.

Добио је папире у којима се тврди да је „претња по јавни ред и мир".

Власти су касније рекле – након што је ББЦ известио о овој причи – да је он био депортован зато што није имао акредитацију.

И нису само новинари ти који су угрожени.

Један од градоначелникових адвоката је и сам био притворен накратко „по фиктивним основама", према објави на друштвеним мрежама коју је Екрем Имамоглу послао из властите ћелије у максимално обезбеђеном затвору.

Његов правни тим пружа отпор, али и они осећају језу.

„Право на одбрану је, мислим, свето. Саставни је део фер суђења да се ваши адвокати осећају пријатно и безбедно", каже Еџе Гунер, који је и адвокаткиња и градоначелникова саветница.

„Била би лаж рећи да нико није забринут, да будем сасвим искрена", каже она, „али ми и даље сматрамо да имамо дужност према нашој земљи да говоримо истину, да сачувамо демократију и владавину права."

У ком је стању тренутно турска демократија?

Неки страхују да је на издисају.

У последње две недеље – откако су протести започели 19. марта – приведено је око 2.000 људи, према турском Министарству спољних послова.

Многи од њих су студенти и припадница Ердоганове генерације – они који знају само за 22-годишњу владавину турског дугогодишњег вође.

Њихово хапшење шаље једну сасвим другу поруку.

„То је огромно упозорење младима, јасно и гласно упозорење – не мешајте се", каже Ема Синклер-Веб, директорка Хјуман рајтс воча за Турску.

Она каже да се влада такође „острвила у свим правцима против снага које доживљава као опозицију" из сваког сфере живота, не само из градоначелникове Републиканске народне странке (ЦХП), која је овдашња највећа опозициона странка.

„Јавна тела су на удару", каже она.

„Ако се огласе и позову се на свој глас ауторитета, моментално следи покушај њиховог гушења."

Она очекује да ће се у наредним месецима наставити покушаји зауздавања протеста и напори да се „учине невидљивим".

То неће бити тешко имајући у виду владину строгу контролу над овдашњим медијима.

Огромне демонстрације одржане до сада нису отварале вести на државној телевизији и про-владиним медијима, а када јесу били приказивани демонстранти су називани терористима.

Најскорији митинг – од прошлог викенда – привукао је најмање неколико стотина хиљада људи.

Опозиција тврди да је било присутно више од два милиона људи.

Неке породице су довеле више генерација својих чланова да чују позиве на промене под топлим сунцем.

Видели смо уобичајено велико присуство полиције, али овај пут није било сузаваца нити гумених метака.

Овај митинг није био забрањен.

У маси смо срели Алпа (32), који је рекао да је дошао да брани демократију док још увек има времена.

Нисмо га питали за презиме – многи демонстранти не воле да га дају.

Он је рекао да га брине могућност хапшења.

„Полиција окупља студенте, жене и радне људе попут нас", рекао је он.

„И зато смо сви у опасности сада. Али морамо да устанемо. То је наш једини избор. Ако не урадимо ништа, ако будемо само гледали, битка ће већ унапред бити изгубљена."

Опозиција обећава да ће наставити са протестима и кампањом на улицама.

Она захтева да се председнички избори одрже пре 2028. године.

Опозиционе анкете показују да би председник Ердоган изгубио од Имамоглуа – кад би био пуштен из затвора и кад би му било омогућено да се кандидује.

Сам председник не би смео да може да се кандидује – пошто је већ у другом мандату – али постоје спекулације да ће покушати да промени устав.

Опозиција инсистира да ће од сада па надаље одржавати недељне протесте.

Ако буде тако, изгледа готово извесно да ће се хапшења наставити.

Није најјасније да ли ће случај Јасина Акгула наћи на суду, али оптужбе против њега су и даље на снази.

Упркос опасности, он се нада ће наставити да прича овдашњу причу.

„Неко мора да ради овај посао", каже он, „а ја мислим да сам један од тих људи".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]