Wиндоwс 95: Систем који је променио коришћење рачунара

Када се Бранислав Букоровић 1985. први пут нашао пред рачунаром, тастаура је била главно оруђе, а непрегледни редови знакова, слова и бројева његова свакодневица у намери да покрене неку од компјутерских апликација.

Чинио је то у оперативном систему МС-ДОС, издавајући текстуалне наредбе машини, што је било уобичајено све до 24. августа 1995.

Тада је амерички технолошки гигант Мајкрософт у продају пустио Windows95.

„Тада сам први пут видео да један систем котролише цео рачунар, није више било куцкања, већ само упалиш компјутер и миш одједном постаје главни, што ми је био највећи шок.

„Благо речено револуција, Windows 95 је све променио и за мене је то највећи технолошки заокрет и скок до појаве паметних телефона", прича за ББЦ на српском 65-годишњи пензионер Букоровић, који је три и по деценије радио на Електротехничком факултету у Београду.

Wиндоwс95 унео је низ иновација: био је један од првих оперативних система који је уједно имао и графички кориснички интерфејс - уведено је дугме „Старт" и позадина са иконицама које се отварају кликом курсора, што је и данас у употреби, а интернет и претраживачи постали су доступнији.

Мајкрософтов софтвер је „широким масама кућних и пословних корисника олакшао коришћење рачунара“ и био је први оперативни систем који је „омогућавао рад у потпуно графичком окружењу", каже Милош Ивановић, професор Природно-математичког факултета у Крагујевцу, за ББЦ на српском.

Све те основне рачунарске елементе је ујединио и „учинио је да корисник мање брине о њима“, додаје стручњак за компјутерске комуникације.

„По многима, он је софтвер који је дефинисао лични рачунар 1990-их година", додаје Ивановић.

Осим технолошког бума, донео је и комерцијалну револуцију, само у промоцију система Windows95 Мајкрософт је уложио 300 милиона долара, а у њој су учествовали славни Ролингстонси и звезде популарне телевизијске серије Пријатељи.

Само „годину или две“ после пуштања у продају, постао је „најупотребљиванији оперативни систем" до тада направљен, пише на сајту Мајкрософта.

'Револуција'

Први сусрет са иновативним оперативним системом на Електротехничком факултету Бранислав Букоровић памти као „шок".

„Требало ми је времена да се навикнем. Првог месеца је била мука жива, али ми је онда рад на рачунару постао много лакши и бржи", присећа се.

„Али није требало неко велико знање, ако први пут почињеш да радиш на компјутеру и могао си за пола сата некоме да објасниш како да једним кликом 'мишем' нешто сачува, обрише или штампа“, додаје.

Потпуно нов графички изглед екрана, са којим се сусрео, био је главна промена, али није био једина.

Појавио се „Старт" мени, позадина и таскбар, а прикључивање хардверских компонената, попут курсора, звучника, слушалица и других било је знатно олакшано, јер би систем аутоматски препознао када бисте их повезали и инсталирао неопходан софтвер за употребу.

Иновација је названа Plug-and-play (укључи и користи), што је заживело до данашњих рачунара, каже професор Ивановић.

Упркос чињеници да га је због почетних несавршености у шали називао Plug-and-pray (укључи и помоли се), додаје.

„То данас ради скоро па савршено и нико не обраћа пажњу, а уређаји углавном раде чим се прикључе.

„Друго, парадигма десктопа, икона, таскбара и Старт менија дан данас живи", објашњава стручњак из Крагујевца.

Али, систем је имао 32-битну архитектуру уместо дотадашње 16-битне, због чега је за његово покретање био потребан процесор са такође 32 бита, као и напредније компоненте, попут графичких картица или хард дискова.

Због тога је Бранислав Букоровић у почетку нови систем користио само на послу, јер је његов лични компјутер преко ноћи застарео.

„Морао си да купиш нову графичку картицу, нови монитор, доброг миша, матичну плочу, процесор...

„Тек кад све то средиш, Windows 95 је могао да ти ради", сећа се три деценије касније.

Погледајте видео: Галаксија, рачунар који су Југословени сами склапали

'Културни феномен' и рачунарски бум

После 18 месеци одлагања, Wиндоwс 95 се у поноћ 24. августа 1995. нашао у слободној продаји уз битове чувеног хита Start Me Up из 1981. групе Ролингстонс.

Легендарни бенд ју је извео и на промоцији, за уступање права на песму зарадили су осам милиона долара, а глумци Метју Пери и Џенифер Анистон, звезде серије Пријатељи, снимали су рекламне скечеве којима је промовисан Windows95, известио је ББЦ.

Оперативни систем је тако постао „културни феномен", сећа се професор Ивановић.

„Лансиран је као некакав блокбастер, а не софтвер“, додаје.

Вредело је.

Редови испред продавница пред почетак продаје у поноћ били су дуги, а већ прве године продато је 40 милиона примерака.

Успех је „консолидовао монополску позицију" Мајкрософта на тржишту и учинио га „масовно присутним у домаћинствима, не само у канцеларијама", каже Ивановић.

„Директно је финансирао и омогућио даља истраживања и развој који су довели до Windows NT линије, која ће касније постати срж Windows XP-a и модерних Windows верзија, као и до даљег успеха Оффице пакета.

„Ово је довело до тога да Microsoft постане најмоћнија софтверска компанија на свету до краја 1990-их година", објашњава стручњак за оперативне системе.

И Бил Гејтс, оснивач и директор компаније, профитирао је захваљујући комерцијалном успеху новог софтвера.

У јулу 1995. његово богатство било је процењено на 12,9 милијарди долара, а већ у октобру исте године на 14,8 милијарди.

Био је најбогатији Американац те године, известио је Лос Анђелес Тајмс.

У марту 2020. продао је већину акција Мајкрософта и задржао удео од 1,3 одсто, а данас располаже са око 115 милијарди долара, што га чини 13. најбогатијим човеком на планети, подаци су магазина Форбс.

Прозор у свет интернета

Иако се интернет још крајем 1960-их користио за размену података између држава, тек од 1. јануара 1983. добија облик и намену какву има данас, па се тај датум сматра „рођенданом интернета".

Нова прекретница је 24. август 1995, када су крајњи корисници први пут добили оперативни систем са интегрисаним интернетом.

„Интернет је преживео 20 година без контроле, али је сада на раскршћу и можда више никада неће бити исти", изговорила је ББЦ репортерка пре 30 година.

Више ништа није било исто ни за кориснике.

„Раније сте морали да имате посебан сет алата који се додатно инсталирао и захтевао доста техничког знања", објашњава професор Ивановић.

„Права револуција" била је појава Интернет Експлорера, претраживача који је касније додат у Windows 95, додаје.

„Интернет је постао део самог оперативног система и ово је био огроман корак ка његовом општем прихватању", каже он.

Браниславу Букоровићу је тако интернет постао „далеко приступачнији", иако га је користио и раније.

„Ниси више морао да покрећеш процес кроз ДОС, већ си га одмах имао на позадини и кликом си га отварао, а да не причам о претраживачима, који су постали много интуитивнији и лакши за употребу", објашњава инжењер у пензији.

Али, није све ишло тако глатко.

Интернет Експлорер „није био савршен", а Мајкрософт није био пионир када се ради о претраживачима, напомиње Ивановић.

„Овај потез био стратегија изнуђена популарношћу тадашњег претраживача Netscape, из кога је касније настао Мозилла Фирефоx", каже.

Интернет Експлорер је у почетку био једини претраживач који је могао да се користи у систему Windows95 и доминирао је тржиштем са 95 одсто заступљености, о чему је писао ББЦ.

Таква позиција је „задавала муке тадашњим програмерима", а „свима је било лакше" када је Мајкрософт одлучио да оконча његов развој и од 2015. почне да га замењује МС Едге-ом, објашњава Ивановић.

Америчка компанија је 2022. званично угасила Интернет Експлорер.

Погледајте видео: Шта се деси кад се искључи интернет

Windows 95 је касније поступно смењен модернијим верзијама Windows 98 и Windows 2000 и XP.

Ипак, у време настанка представљао је својеврсни мост у будућност, објавио је на блогу Рико Маријани, бивши инжењер Мајкрософта за 25. рођендан Windows 95, називајући га „најважнијим оперативним системом у историји".

„Индустрији није био потребан савршен драгуљ, већ сплав која ће потрајати неколико година и превести их сигурно на другу страну.

„Био је то изузетно тежак изазов на ограниченим системима с толико закрпа, али управо се то догодило.

„Чудо звано Wиндоwс 95 омогућило је читаву еру деск рачунара и даље живимо у тој ери", написао је Маријани.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]