Без рукавица: Америка хоће Гренланд и то не крије, оштра изјава потпредседника САД

Амерички председник Доналд Трамп и његови сарадници „активно“ разговарају о потенцијалној понуди за куповину данске територије Гренланда.

„О томе тренутно активно разговарају председник и његов тим за националну безбедност“, рекла је новинарима 7. јануара портпаролка Беле куц́е Керолајн Левит.

И Гренланд и Данска су више пута наглашавали да острво, које има одређену аутономију није на продају.

На питање зашто је Трампова администрација раније рекла да не искључује употребу војне силе за стицање Гренланда, Левит је одговорила да су све могућности на столу, али да је Трампова „прва опција увек дипломатија“.

Претходно је из Беле куће речено да Трамп разматра „низ опција“ за преизимање Гренланда, између осталог и коришћењем војне силе.

Преузимање Гренланда, који има делимичну аутономију од Данске, чланице НАТО-а, јесте „приоритет националне безбедности“, речено је дан раније из Беле куће за ББЦ.

Ова изјава уследила је неколико сати пошто су европски лидери објавили заједничко саопштење подршке Данску у супростављању Трамповим амбицијама да преизме велико арктичко острво.

Трамп је током викенда поновио да је Гренланд потребан Америци из безбедносних разлога, што је навело данску премијерку Мете Фредериксен да упозори да би сваки напад САД значио крај НАТО-а.

Амерички државни секретар Марко Рубио рекао је да ц́е следец́е недеље разговарати са Данском о питању Гренланда.

Погледајте видео: Зашто Трамп толико жели Гренланд

Трамп је раније понудио куповину острва 2019. године, током његовог првог председничког мандата, али му је одговорено да Гренланд није на продају.

„Идеја да САД преузму Гренланд није нова“, рекла је портпаролка Беле куче.

„Председник је био веома отворен и јасан са целим светом да сматра да је у најбољем интересу Сједињених Држава одврац́ање руске и кинеске агресије у арктичком региону, и зато његов тим тренутно разматра како би потенцијална куповина изгледала“, додала је Левит.

Раније истог дана, француски министар спољних послова Жан-Ноел Баро рекао је да је у телефонском разговору са њим Рубио „искључио могуц́ност инвазије“ на Гренланд.

„Председник и његов тим разматрају низ могућности за остваривање овог важног спољнополитичког циља. Наравно, ангажовање америчке војске је увек опција на располагању врховном команданту“, саопштено је из Беле куће 6. јануара.

НАТО је трансатлантска војно-политичка алијанса, од чланица се очекује да прискоче у помоц́ једни другима у случају спољних напада.

Шест европских савезника изразило је 6. јануара јасну подршку Данској.

„Гренланд припада његовом народу и само Данска и Гренланд могу да одлучују о питањима која се тичу њихових односа“, поручили у лидери Велике Британије, Француске, Немачке, Италије, Пољске, Шпаније и Данске у заједничком саопштењу.

Истичуц́и да су подједнако заинтересовани за безбедност Арктика као и САД, европски потписници заједничког саопштења рекли су да то морају постиц́и савезници НАТО-а „колективно", а то значи и Америка.

Позвали су и на „поштовање принципа Повеље УН, под којим се подразумева суверенитет, територијални интегритет и неповредивост граница“.

Јенс-Фредерик Нилсен, премијер Гренланда, поздравио је изјаву и позвао на „дијалог пун поштовања“.

„Дијалог мора да се одвија уз поштовање чињенице да је статус Гренланда утемељен у међународном праву и принципу територијалног интегритета“, рекао је Нилсен.

Питање будуц́ности Гренланда поново је доспело у центар пажње светске јавности после америчке војне операције у Венецуели, током које је заробљен председник јужноамеричке земље Николас Мадуро и заједно са супругом одведен у Њујорк где се суочава са оптужбама за трговину дрогу и оружјем.

Дан после операције, Кејти Милер, супруга једног од Трампових виших помоц́ника, објавила је на друштвеним мрежама мапу Гренланда у бојама америчке заставе, уз коментар: „УСКОРО“.

Њен супруг, Стивен Милер, рекао је 5. јануара да је „формални став америчке владе да Гренланд треба да буде део САД“.

„Нико се не би усудио да се бори са САД око будуц́ности Гренланда“, одговорио је Милер у интервјуу за ЦНН на питање да ли искључује употребу силе као могућност за преузимање острва.

На Гренланду живи око 57.000 људи.

Острво има широку самоуправу од 1979. године, али су одбрана и спољна политика у надлежности Данске.

Иако вец́ина Гренланђана подржава евентуалну независност од Данске, анкете показују огромно противљење припајању САД, које вец́ имају војну базу на острву.

Било је „застрашујуц́е слушати вођу слободног света како се руга и смеје Данској и Гренланду и говори о нама као да смо нешто на шта може да полаже право“, рекао је Морган Ангају (27), Инуит који живи у Илулисату у западном делу земље, за ББЦ.

„Калаалит Нунат значи земља гренландског народа, дакле Гренланђани већ имају право на Гренланд“, рекао је Морган.

Забринут је због даљих дешавања и пита се хоц́е ли премијер Гренланда доживети исту судбину као Мадуро, или ће можда чак САД „извршити инвазију на нашу земљу“.

Куповина Гренланда или прављење Споразума о слободном удруживању са територијом, неке су од идеја Вашингтона, рекао је неименовани високи амерички званичник новинској агенцији Ројтерс.

САД „желе да изграде трајне комерцијалне односе који ц́е користити Американцима и народу Гренланда“, рекао је портпарол Стејт департмента за ББЦ.

„Наши заједнички противници су све активнији на Арктику. То је забринутост коју деле Сједињене Државе, Краљевина Данска и савезници НАТО-а“, рекао је портпарол.

У поверљивом брифингу у Конгресу 5. јануара, амерички државни секретар Марко Рубио рекао је законодавцима да Трампова администрација не планирала инвазију на Гренланд, вец́ је поменуо куповину острва од Данске, извештава Волстрит џорнал.

Гренланд и Данска су раније рекли да су затражили хитан састанак са Рубиом како би разговарали о америчким претензијама на острво.

Министар спољних послова Данске Ларс Локе Расмусен рекао је да би разговор са америчким врховним дипломатом требало да реши „одређене неспоразуме“.

Сенатор Ерик Шмит, републиканац из Мисурија, нагласио је аспект националне безбедности.

„Мислим да се тренутно преговора“, рекао је за ББЦ.

„Надам се да ц́е Европа схватити да је јака Америка добра за западну цивилизацију.“

Прекор америчког потпредседника Данској и Европи

Дан пошто је Бела кућа потврдила да се разматра куповина Гренланда, амерички потпредседник Дћеј Ди Венс изјавио је да је острво Д. Венс „кључно“ за одбрану САД и света од могуц́их руских или кинеских ракетних напада - и да Европа и Данска „нису добро урадиле посао“ у обезбеђивању тог подручја.

Венс је за Фокс њуз рекао да не само да нису довољно уложили у одбрану Гренланда, вец́ да нису ни покушали да се укључе у аргумент председника Доналда Трампа по том питању.

И Гренланд и Данска су више пута наглашавали да острво није на продају.

Упркос томе што је најређе насељена територија, положај Гренланда између Северне Америке и Арктика чини га повољним за системе раног упозоравања у случају ракетних напада и за прац́ење бродова у региону.

Америка на Гренланду још од Другог светског рата има свемирску базу Питуфик, раније позната као ваздухопловна база Туле.

Последњих година, повец́ано је интересовање и за природна богатства Гренланда, као што су ретки земни минерали, уранијум и гвожђе, којима се све лакше приступа како се услед климатских промена топе ледници.

Научници сматрају да би на Гренланду могле да буду и значајне резерве нафте и гаса.

„Људи не схватају да је цела инфраструктура противракетне одбране делимично зависна од Гренланда“, рекао је Венс у интервјуу Фокс њузу.

„Ако не дај Боже Русима и Кинезима - не кажем да ц́е то учинити - али ако, не дај Боже, неко лансира нуклеарну ракету на наш континент, лансира нуклеарну ракету на Европу, Гренланд је кључни део те противракетне одбране.

„Дакле, поставља се питање: 'Да ли су Европљани, Данци урадили прави посао обезбеђивања Гренланда и осигуравања да може да настави да служи као сидро за светску безбедност и противракетну одбрану?'

„Одговор је: Очигледно да нису“, рекао је.

Погледајте видео: Утркивање суперсила за контролу над Арктиком

Шта кажу Гренланђани?

Аја Хемниц, једна од две посланице у данском парламенту које представљају Гренланд, рекла је за ББЦ да су коментари Трампове администрације „јасна претња“.

„Сматрам као потпуно непоштовање са америчке стране да не искључују анексију наше земље и да анексирају још једног савезника НАТО-а“, рекла је она.

Хемниц је додала да такав сценарио сматра мало вероватним.

Уместо тога, наставила је, верујем да ће „вршити притисак на нас" и да ц́е „временом преузети Гренланд“.

Алекатсиак Пири, 42-годишњи инуитски ловац који живи у удаљеном северном граду Канак на Гренланду, деловао је равнодушно према могућности да острво буде у америчком власништву.

„Био би то прелазак из руку једног једног господара у руке другог, са једног окупатора на другог“, рекао је за ББЦ.

„Ми смо данска колонија и вец́ много губимо због тога што смо под данском владом.“

Немам „времена за Трампа, имамо друге бриге и потребе“, рекао је.

Ловци попут њега, објаснио је, ловили су са псима рибу у морском леду и рибу, „али лед се топи и ловци више не могу да зарађују за живот“.

Идеја о преузимању Гренланда није новина у Трамповој политици.

Још током првог председничког мандата говорио је о Гренланду као стратешком америчком чворишту на Арктику.

„У суштини, то је као велики посао са некретнинама“, рекао је 2019.

Упоредо расте интересовање Русије и Кине за острво, које има неискоришц́ена налазишта ретких минерала, јер топљење леда отвара могуц́ност нових трговинских путева.

У марту је Трамп рекао да ц́е Америка „иц́и колико год буде потребно“ да би преузела контролу над Гренландом.

Током конгресног саслушања прошлог лета, министра одбране Пита Хегсета су питали да ли Пентагон има планове да преузме Гренланд силом ако буде потребно, а он је одговорио да „имају планове за сваку непредвиђену ситуацију“.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]