Израел је оптужен за најтеже злочине, а какав је одговор других земаља: анализа ББЦ уредника

Чак и ратови имају правила.

Она не спречавају војнике да убијају једни друге, али њихова сврха је да осигурају да се према цивилима затеченим у борбама опходи хумано и да су заштићени од опасности колико год је то могуће.

Правила важе једнако за све стране.

Ако је једна страна претрпела бруталан изненадни напад у ком су страдале стотине цивила, као Израел 7. октобра 2023. године, то је не изузима од закона.

Заштита цивила је правни захтев у плану борбе.

То је, макар, теорија која стоји иза Женевске конвенције.

Најновија верзија, четврта, формулисана је и усвојена после Другог светског рата да би спречила да се било када понови такав покољ и свирепост према цивилима.

„Чак и ратови имају правила" исписане су огромним словима на стакленој ротонди речи у седишту Међународног комитета Црвеног крста (ИЦРЦ) у Женеви.

Овај подсетник је правовремен зато што се та правила управо крше.

До јануара 2025. у Гази је погинуло 14.500 палестинске деце, подаци су УНИЦЕФ-а.

Добити информације из Газе је тешко, јер то ратна зона у којој се гине.

Од почетка рата погинуо је најмање 181 новинар и медијски радник, скоро сви су били Палестинци из Газе, подаци су Одбора за заштиту новинара.

Израел не пушта међународне новинарске тимове у Газу.

Будући да је најбољи начин да се контроверзне и тешке приче провере из прве руке, то значи да је магла рата, у коју је увек тешко проникнути, гушћа него што сам искусио у читавом животу ратног извештавања.

Очигледно је да Израел жели да то буде тако.

Неколико дана после почетка рата био сам део новинарског конвоја који је војска спровела у граничне заједнице које је напао Хамас.

Спасиоци су извлачили тела Израелаца из задимљених рушевина њихових домова, а израелски падобранци и даље чистили зграде рафалима из ватрених оружја.

Израел је желео да видимо шта је Хамас урадио.

Закључак онда мора бити да он не жели да страни новинари виде шта ради у Гази.

Да бисмо нашли алтернативни пролаз кроз ту маглу, одлучили смо да јој приступимо кроз призму закона који треба да регулишу ратовање и заштите цивиле.

Отишао сам у седиште Црвеног крста, званичног чувара Женевске конвенције.

Разговарао сам са уваженим правницима, хуманитарцима са вишегодишњим искуством рада у оквирима закона да би доносили помоћ у Газу и друге ратне зоне и са вишим западним дипломатама о све већем нестрпљењу њихових влада према Израелу.

Уочио сам и нервозу да би могли да се сматрају саучесницима у будућим кривичним истрагама ако се не огласе поводом катастрофе која је у току унутар Газе.

У Европи и сада влада широко распрострањено уверење, баш као и у Израелу, да Бенјамин Нетанјаху, премијер, продужава рат не да би заштитио Израелце, већ да би очувао ултранационалистичку коалицију која га одржава на власти.

Као премијер он може да спречи националну истрагу о његовој властитој улози у безбедносним пропустима који су дали прилику Хамасу пре 7. октобра и успори дугогодишње суђење по тешким оптужбама за корупцију које би могло да га стрпа иза решетака.

Нетанјаху ретко даје интервјуе или држи конференције за штампу.

Он више воли снимљена директна саопштења која се постављају на друштвеним мрежама.

Гидеон Сар, израелски министар спољних послова, одбио је захтев за интервју.

Боаз Бизмут, посланик из Нетанјахуове странке Ликуд, поновио је ставове његовог лидера.

Нема глади у Гази, Израел поштује обичаје ратовања и неосноване критике њиховог поступања из земаља као што су Велика Британија, Француска и Канада изазивају антисемитске нападе на Јевреје, у које спадају чак и убиства.

Правници са којима сам разговарао верују да постоје докази да је Израел на ратне злочине које је починио Хамас кад је напао Израел одговорио бројним сопственим, а у које спада и геноцид.

Очигледно је да Израел мора да одговори на нека веома тешка питања која неће нестати сама од себе.

Он се суочава и са правним процесом оптужбе за геноцид пред Међународним судом правде и има премијера с ограниченим путним опцијама.

Међународни кривични суд (МКС) је издао налог за хапшење Нетанјахуа по оптужби за ратне злочине.

Ривалски политичари у Израелу оптужују Нетанјахуа за управљање ратним злочинима и претварање Израела у државу парију.

Он је пружио велики отпор, упоредивши себе (у време кад је издат налог за хапшење) са Алфредом Драјфусом, јеврејским официром погрешно осуђеним за издају у антисемитском скандалу који је потресао Француску 1890-тих.

Погледајте тренутак када се амбасадор у УН расплакао говорец́и о деци која умиру у Гази

Докази у бројкама

Докази о ономе што се дешава у Гази започињу бројкама.

Хамас је 7. октобра 2023. године упао у Израел, убивши 1.200 људи, међу којима су више од 800 били израелски цивили.

Остали су били припадници израелских снага безбедности, хитних служби и страни радници.

Око 250 људи, међу њима и неизраелци, одведени су у Газу као таоци.

Бројке незнатно варирају, али верује се да је у Гази још 54 таоца, од којих се 31 сматра мртвим.

Много је теже саставити укупну бројку палестинских жртава унутар Газе.

Израел ограничава кретање у Гази и не може се прићи већем делу севера појаса.

Најновије бројке Министарства здравља у Гази које контролише Хамас бележе да је Израел између напада од 7. октобра 2023. и 4. јуна 2025. убио најмање 54.607 Палестинаца и ранио њих 125.341.

Њихове бројке не раздвајају цивиле од припадника Хамаса и других оружаних група.

Према УНИЦЕФ-у, до јануара 2025. Израел је убио 14.500 палестинске деце, 17.000 је раздвојено од родитеља или је остало сирочад, а Газа има највиши проценат деце са ампутираним удовима на свету.

Израел и САД покушали су да доведу у питање извештаје Министарства о жртвама, зато што га, баш као и остале преостале фрагменте власти у Гази, контролише Хамас.

Али бројке Министарства користе УН, стране дипломате, па чак и, према извештајима из Израела, обавештајне службе ове земље.

Кад се рад статистичара Министарства проверавао после претходних ратова, поклапао се са другим проценама.

У студији објављеној у медицинском часопису Лансет тврди се да Министарство потцењује бројке људи које је убио Израел, делом зато што су бројке непотпуне.

Хиљаде њих су закопане испод рушевина уништених зграда, а још хиљаде умиру споро од болести које би биле излечиве да имају приступ медицинској нези.

Цивили из Газе имали су краткотрајни предах током примирја почетком године.

Али кад су преговори о дуготрајнијем споразуму пропали, Израел се 18. марта вратио рату низом масовних ваздушних напада.

Од тада спроводи нову војну офанзиву, за коју Нетанјаху каже да ће коначно донети неухватљиву „потпуну победу" над Хамасом коју је обећао 7. октобра 2023.

Израел је током читавог рата спроводио строга ограничења на пошиљке хране и помоћи у Газу и потпуно их блокирао од марта до маја 2025.

Док је Газа на ивици глади, очигледно је да је Израел прекршио законе према којима цивили морају бити заштићени а не да их изгладњују.

Један министар из британске владе рекао је за ББЦ да Израел користи глад као „оруђе рата".

Израел Кац, израелски министар одбране, отворено је рекао да је блокада хране „главна полуга притиска" на Хамас да ослободи таоце и прихвати пораз.

Коришћење хране као оружја је ратни злочин.

Хуманост је заказала

Рат је увек бруталан.

Отишао сам у Женеву да се сретнем са Мирјаном Шпољарић, швајцарском дипломаткињом, председницом Међународног комитета Црвеног крста.

Она сматра да он још може да се погорша и да нема сумње да обе стране крше Женевску конвенцију.

Тиме се, верује она, шаље порука да обичаји ратовања могу да се игноришу у сукобима широм света.

Пошто смо прошли поред стаклених витрина са три Нобелове награде за Црвени крст и руком исписане репродукције Женевске конвенције на бакарној плочи, Шпољарић је упозорила да „ми обесмишљавамо управо она правила која штите фундаментална права сваког људског бића".

Сели смо да разговарамо у просторији са једним од најспокојнијих погледа у Европи: на мир Женевског језера и величанствено пространство масива Монблан.

Али за Шпољарић, која је савршено свесна улоге Црвеног крста као чувара Женевске конвенције, поглед иза Алпа и преко Медитерана на Газу је забрињавајући.

Она је била у Гази двапут од 7. октобра и каже да је тамо горе него у паклу на Земљи.

„Хуманост је заказала у Гази. Заказала је. Ми не можемо да наставимо само да гледамо шта се дешава.

„То превазилази сваки прихватљиви, правни, морални и људски стандард. Тај степен разарања, тај степен патње", каже ми Шпољарић.

Погледајте: 'Газа је постала гора од пакла на Земљи', каже председница Црвеног крста за ББЦ

Што је још важније, свет гледа како се једном читавом народу, Палестинцима, одузима људско достојанство, указује она.

„То би заиста морало да шокира нашу колективну савест - прогањаће нас.

„Виђамо да се дешавају ствари које ће учинити свет несрећнијим местом много даље од региона."

Питао сам је за израелско оправдање да поступа из самоодбране како би уништио терористичку организацију која је 7. октобра напала и убила људе.

„То није изговор за непоштовање или обесмишљавање Женевске конвенције", каже она.

„Ниједној страни није дозвољено да крши правила, без обзира на све, и то је важно зато што, знате, правила Женевске конвенције подједнако важе за свако људско биће.

„Дете у Гази према Женевској конвенцији ужива исту заштиту као и дете у Израелу", додаје.

Мирјана Шпољарић је говорила мирно, са наглашеном моралном јасноћом.

Црвени крст сматра себе неутралном организацијом и у ратовима се труди да равноправно сарађује са свим странама.

Шпољарић није била неутрална по питању права која би требало да уживају сва људска бића и дубоко је забринута да се она нарушавају непоштовањем обичаја ратовања у Гази.

'Претворићемо их у рушевине'

Док се израелска војска трупе још борила да истера Хамас из граничних заједница, 7. октобра 2023. увече Бенјамин Нетанјаху се кратко обратио израелском народу и свету који је гледао.

Говорећи из израелског војног командног центра у Тел Авиву, одабрао је речи којима ће умирити Израелце и утерати страх у кости непријатељима.

Речи су биле увид и у његов начин размишљања о томе како треба да се води рат и како ће Израел бранити војне изборе од критика.

Судбина Хамаса је запечаћена, обећао је он.

„Ми ћемо их уништити и употребом силе осветити овај мрачни дан који су наметнули Држави Израел и њеним грађанима.

„Сва места која користи Хамас, на којима се крије и оперише, тај покварени град, претворићемо у рушевине", поручио је израелски премијер.

Нетанјаху је похвалио савезнике који су стали уз Израел, издвојивши САД, Француску и Велику Британију због њихове „безрезервне подршке".

Разговарао је са њима, „како би осигурао слободу деловања".

Али у рату слобода деловања има правна ограничења.

Државе смеју да се боре, али то мора да буде пропорционално претњи са којом се суочавају, а животи цивила морају бити заштићени.

„Никад немате права да кршите закон", каже Џанина Дил, професорка светске безбедности у Школи Блаватник на Оксфордском универзитету.

„За то како Израел води овај рат потребна је сасвим посебна правна анализа...

„Исто то, узгред буди речено, важи и што се тиче отпора окупацији. Ни 7. октобар није био одговарајуће коришћено право на отпор окупацији.

„Дакле, можете да имате свеукупно право на самоодбрану или отпор. А онда како ви користите то право подлеже посебним правилима.

„А ако имате јако добар легални разлог за рат, то вам не даје додатну дозволу да користите додатно насиље."

„Правила о томе како се воде ратови правила су која важе једнако за све, без обзира на то зашто су у том рату."

Какву само разлику у рату чине време и смрт.

Двадесет месеци после Нетанјахуовог говора, Израел је исцрпео дубоки резервоар добре воље и подршке међу многим пријатељима у Европи и Канади.

Израел је одувек имао критичаре и непријатеље.

Разлика је сада у томе што неке земље и појединци који себе сматрају пријатељима и савезницима више не подржавају начин на који Израел води овај рат.

Посебно не подржавају ограничавање помоћи у храни које је, према уваженим међународним проценама, довело Газу на ивици опште глади, као и све бројнији докази за ратне злочине над палестинским цивилима.

„Узнемирен сам до сржи", рекао ми је Јан Егеланд, ветеран и шеф Норвешког савета за избеглице и бивши шеф хуманитарних послова УН-а.

„Никад нисам видео да је неко становништво заточена на толико дуги временски период на тако малој површини под опсадом.

„Неселективно бомбардовање, ускраћено извештавање и здравствена нега.

„То може да се упореди само са неким областима под опсадом током владавине режима Башара-ал Асада у Сирији , што је довело до униформне осуде Запада и масивних санкција.

„У овом случају, десило се врло мало тога", указује он.

Али сада Велика Британија, Француска и Канада траже моментално обустављање најновије израелске офанзиве.

„Одувек смо подржавали право Израела да се брани од тероризма, али ова ескалација је потпуно неједнака.

„Нећемо само стајати са стране док Нетанјахуова влада спроводи ова нечувена дела", рекли су 19. маја британски и канадски премијери Кир Стармер и Марк Карни, и француски председник Емануел Макрон.

Могле би да уследе санкције.

Велика Британија и Француска активно разматрају околности под којима би биле спремне да признају Палестину као независну државу.

Рат и освета

Нетанјаху је цитирао песму Хајима Нахмана Биалика, израелског националног песника, у његовом телевизијском обраћању израелском народу 7. октобра 2023. док су се људи борили са страхом, бесом и траумом.

Он је одабрао стих: „Сотона још није смислио освету за крв малог детета".

Стих је из „У граду покоља", нашироко сматраном најзначајнијом хебрејском песмом 20. века.

Биалик ју је написао као младић 1903. године, пошто је посетио место погрома Јевреја у Кишињеву, граду у тадашњој царској Русији, а данас главном граду Молдавије.

За три дана, хришћанска руља убила је 49 Јевреја и силовала најмање 600 Јеврејки.

Антисемитска бруталност и убиства по Европи били су главни разлог зашто су ционистички Јевреји желели да се населе у Палестини како би изградили властиту државу, на месту које су сматрали историјском домовином.

Њихова амбиција сукобила се са жељом палестинских Арапа да задрже властиту земљу.

Велика Британија, колонијална сила, урадила је много на погоршању њиховог сукоба.

Винсент Шијен, амерички новинар, 1929. године описао је Јерусалим на начин који је суморно познат тамошњим новинарима скоро читав век касније.

„Ситуација је овде грозна.

„Сваки дан ишчекујем најгоре", написао је он

Он је додао да насиље виси у ваздуху и да је „температура расла, да сте могли да испружите руку и осетите како расте".

Шијеново сведочанство о 1920-тим илуструје дубоке корене сукоба у земљи коју желе и Израелци и Палестинци, а нису пронашли начин, нити добру вољу, да је поделе или раздвоје.

Палестинци виде директну везу између рата у Гази и уништења њиховог друштва 1948. године кад је Израел постао независан, које они називају Накба (Катастрофа).

Али Нетанјаху и многи други Израелци и њихови поклоници у иностранству повезали су октобарске нападе са вишевековним прогоном који су Јевреји претрпели у Европи, а који су кулминирали тако што је нацистичка Немачка убила шест милиона Јевреја у Холокаусту.

Нетанјаху се позвао на исту референцу да би узвратио кад је Макрон у мају рекао да је израелска блокада Газе „срамотна" и „неприхватљива".

Израелски премијер је рекао да је француски председник „још једном одлучио да се сврста уз убилачку исламистичку терористичку организацију и понавља њену гнусну пропаганду, оптужујући Израел за крвне клевете".

„Крвна клевета" је озлоглашени антисемитски архетип који корене вуче из средњевековне Европе, лажно оптужујући Јевреје за убијање хришћана, нарочито деце, како би користили њихову крв у верским обредима.

„Урадио сам то за Палестину, урадио сам то за Газу", изјавио је нападач у полицији, пошто је убио брачни пар који је радио за израелску амбасаду у Вашингтону.

Нетанјаху је повезао ова убиства са критиком на рачун понашања Израела које су изрекли лидери Велике Британије, Француске и Канаде.

„Поручујем председнику Макрону, премијеру Карнију и премијеру Стармеру: кад вам се захваљују масовне убице, силоватељи, убице беба и отмичари, онда сте на погрешној страни правде.

„На погрешној сте страни човечанства и на погрешној страни историје", поручио им је Нетанјаху у снимку постављеном на друштвеној мрежи Икс.

„Осамнаест година смо имали де факто палестинску државу. Звала се Газа. И шта смо добили? Мир?

„Не. Добили смо најсуровији покољ Јевреја после Холокауста."

Нетанјаху се позвао и на дуги историјат антисемитизма у Европи кад је налоге за његово хапшење, заједно са бившим министром Јоавом Галантом, који је био министар одбране првих 13 месеци рата, издао хашки Међународни кривични суд (МКС).

Суд је такође издао налоге за хапшење тројице лидера Хамаса, међу њима Јахје Синвара, који се сматра мозгом иза напада од 7. октобра.

У међувремену је Израел убио сву тројицу.

Судско веће Међународног кривичног суда донело је одлуку да постоје „оправдани основи" за веровање да Нетанјаху и Галант сносе кривичну одговорност.

„Као саучесници у извршавању чинова заједно са другима: ратних злочина изгладњавања као метода рата; и злочина против човечности у виду убиства, прогона и других нехуманих чинова."

У пркосном саопштењу, Нетанјаху је одбацио „лажне и апсурдне оптужбе".

Он је упоредио МКС са антисемитском завером која је послала Алфреда Драјфуса, јеврејској официра у француској војсци, у казнену колонију на Ђавољем острву због издаје 1894. године.

Драјфус, који је био невин, на крају је помилован, али је афера изазвала крупну политичку кризу.

„Антисемитска одлука Међународног кривичног суда представља савремено суђење Драјфусу - и завршиће се на исти начин", наводи се у том саопштењу.

„Нема праведнијег рата од оног који Израел води против Газе после 7. октобра 2023. године, кад је терористичка организација Хамас покренула убилачки напад и извела највећи масакр јеврејског народа још од Холокауста."

Историјат прогона

Британска правница Хелена Кенеди била је у судском већу које је главни тужилац МКС-а замолио да оцени доказе против Нетанјахуа и Галанта.

Кенеди и њене колеге, све признати правници, просудили су да постоји оправдани основ за издавање налога за хапшење.

Она је одбацила оптужбу да су се суд и тужилац водили антисемитизмом.

„Ми увек морамо да памтимо ужасе са којима се током векова суочавала јеврејска заједница", рекла ми је у њеној канцеларији у Лондону.

„Свет има право на велико саосећање према јеврејском искуству", додала је.

Али она сматра да историјат прогона не даје Израелу право да ради оно што ради у Гази.

„Холокауст нас је све испунио осећањем кривице, као што би и требало, јер смо сви на неки начин били саучесници.

„Али нас учи и лекцији да не смемо да будемо саучесници сада када видимо да се чине злочини.

„Морате да водите рат по закону, а ја чврсто верујем да је једини начин да се икада створи мир праведно понашање, а правда је фундаментална за то и плашим се да то ту не видимо", тврди она.

Оштрије речи стигле су од Денија Блатмена, израелског историчара Холокауста и шефа Института за савремено јеврејство на Хебрејском универзитету у Јерусалиму.

Професор Блатман, син преживелих из Холокауста, каже да су израелски политичари много година користили сећање на Холокауст као „оруђе за нападе на владе и јавно мњење широм света, и упозоравали их да је оптуживање Израела за било каква зверства према Палестинцима антисемитизам."

Резултат је, каже он, да потенцијални критичари „ћуте зато што се плаше напада Израелаца, политичара, да су антисемите."

Лорд Сампшн, бивши судија Врховног суда Уједињеног Краљевства, верује да је Израел требало да учи из властите историје.

„Стравично јеврејско искуство прогона и масовних убистава из прошлости требало је да утера Израелу страх од понављања истих ствари другим народима."

Историју не можете избећи на Блиском истоку, јер је вечито присутна, право мало складиште оправдања које у сваком тренутку свако може слободно да похара.

Америка: Кључни савезник Израела

Израел није могао да покрене рат у Гази уз помоћ одабране тактике без америчке војне, финансијске и дипломатске помоћи.

Председник Доналд Трамп показује знаке нестрпљења, присиљавајући Нетанјахуа да дозволи неколико пукотина у опсади која је довела Газу на ивицу опште глади.

Сам Нетанјаху наставља да изражава подршку Трамповом нашироко осуђеном предлогу да се Газа претвори у „Медитеранску ривијеру" тако што ће се испразнити од Палестинаца и предати Американцима на преуређење.

То другим речима значи масовно протеривање Палестинаца, што би био ратни злочин.

Нетанјахуови ултранационалистички савезници желе да их замене јеврејским досељеницима.

Трамп је прилично ћутљив у вези са планом, али подршка његове администрације Израелу и њеним делима у Гази не посустаје.

Сједињене Америчке Државе су 4. јуна ставиле вето на резолуцију Савета безбедности која позива на „безусловно и трајно" примирје, ослобађање свих талаца и укидање ограничења за хуманитарну помоћ.

Других 14 чланица гласало је за.

Американци су дан касније увели санкције за четворо судија из МКС-а и казне за одлуку да издају налоге за хапшење.

Амерички државни секретар Марко Рубио је изјавио да је штитио суверенитет Америке и Израела од „нелегитимних одлука".

„Позивам земље које и даље подржавају МКС, међу којима је слобода многих купљена по цену великих америчких жртава да се боре против овог срамотног напада на нашу земљу и Израел."

Уместо тога, МКС су подржали европоски лидери.

Отворио се широки и све огорченији јаз између САД и Европе око рата у Гази, и легитимитета критике израелског понашања.

Израел и Трампова администрација одбацују идеју да обичаји ратовања важе једнако за све стране, јер они тврде да је то лажно и погрешно изједначавање Хамаса и Израела.

Јан Егеланд примећује да се све више шири раскол између Европе и Америке.

„Надам се да ће сада Европи израсти кичма", каже он.

„Дошло је до нових тонова, коначно, из Лондона, из Берлина, из Париза, из Брисела, после свих ових месеци лицемерја масовних размера где нису видели да је постигнут светски рекорд у убијеним хуманитарним радницима, медицинским сестрама, докторима, наставницима, деци.

„Све то време новинарима је као што сте ви, био ускраћен приступ, ускраћено да сведоче свему томе."

„То је нешто због чега ће Запад истински зажалити што су били толики бескичмењаци."

Питање геноцида

Питање да ли Израел чини геноцид у Гази саблажњава Израел и његове поборнике, предвођене Сједињеним Америчким Државама.

Правници који верују да докази не поткрепљују оптужбе устали су против тужбе коју је поднела Јужноафричка Република Међународном суду правде (МСП) тврдећи да се чини геноцид над Палестинцима.

Али оне неће нестати.

„Како можете да нас оптужите за геноцид кад је палестинско становништво нарасло, не знам ни сам колико пута?

„Како можете да ме оптужите за етничко чишћење кад премештам становништво унутар Газе да бих га заштитио?

„Како можете да ме оптужите кад губим војнике да бих заштитио властите непријатеље?", одговорио је Нетанјахуов лојалиста Боаз Бизмут.

Тешко је доказати да је дошло до геноцида - правна пречка коју тужиоци морају да достигну је намерно постављена високо.

Али водећи правници који годинама процењују питања правних чињеница да би видели да ли постоје основе за тај случај верују да није неопходно чекати да процес који је Јужноафричка Република покренула у јануару 2024. оствари вишегодишњи напредак у МКП-у.

Питали смо лорда Сампшна, бившег судију Врховног суда, за његовог мишљење.

„Геноцид је питање намере", написао је он.

„Он значи убијање, сакаћење или наметање неподношљивих услова живота националној или етничкој групи са намером да се униште у целости или у деловима.

„Изјаве Нетанјахуа и његових министара сугеришу да је циљ актуелних операција да се арапско становништво Газе натера да га напусти убијањем или изгладњавањем ако остану.

„Те ствари чине геноцид најуверљивијим објашњењем за оно што се управо дешава."

Јужноафричка Република је засновала највећи део тужбе за геноцид против Израела на запаљивом речнику који су користили израелски војници.

Један од пример је била библијска референца коју је Нетанјаху користио кад је Израел послао трупе у Газу, упоредивши Хамас са Амалеком.

У Библији Бог заповеда Израелитима да униште прогонитеље Амалеките.

Други је била изјава министра одбране Јоава Галанта непосредно после напада Хамаса кад је наредио потпуну опсаду Појаса Газе.

„Неће бити струје, хране, горива, све ће бити затворено. Боримо се против људских животиња и понашаћемо се у складу са тим", изјавио је Галанат тада.

Ралф Вајлд, професор права на УЦЛ-у, такође верује да постоје докази за геноцид.

„Нажалост, да, и сада више не постоји правна сумња у то и заистаје тако већ неко време", тврди он.

Истиче да је саветодавно мишљење МСП-а већ утврдило да је присуство Израела у Гази и на Западној обали илегално.

Беба после операције срца враћена у ратну зону: 'Неће преживети у шаторима'

Професор Вајлд упоређује реакције западних влада на рат у Гази са руском инвазијом на Украјину из 2022. године.

„Није било судске одлуке о илегалности руске акције у Украјини. Упркос томе, државе су већ сматрале могућим да се прогласи илегалност те радње. Ништа их не спречава да то ураде и у овом случају.

„Ако најављујете да ћете да чекате, питање за њих је, зашто чекате да вам суд каже нешто што већ ионако знате?", додаје.

Хелена Кенеди је „веома нервозна по питању олаког коришћења речи геноцид и сама је лично избегавам зато што заиста мислим да мора да постоји веома висок ниво у закону и снажан степен намере који је нужан да би се он доказао."

„Да ли говоримо да није геноцид, али да јесте злочин против човечности? Мислите ли да је онда све у реду? Стравични злочини против човечности? Мислим да смо у процесу присуствовања чињењу најтежих могућих злочина.

„Мислим да смо на путу који би веома лако могао да одведе ка геноциду, а као правница мислим да свакако постоји снажан аргумент за то", указује она.

Кенеди каже да је њен савет британској влади кад би јој га затражила био: „Морамо да будемо веома пажљиви да и сами не испаднемо саучесници у веома тешким злочинима."

На крају ће доћи до примирја.

Оно неће окончати сукоб или отклонити извесност дугог и горког епилога.

Тужба за геноцид пред МКП-ом то гарантује.

Исто тако и налози за хапшење Међународног кривичног суда за Бенјамина Нетанјахуа и Јоава Галанта.

Једном кад новинари и истражитељи ратних злочина буду могли да уђу у Појас Газе, изаћи ће са више чврстих чињеница о ономе што се дешавало.

Они који су били у Гази са медицинским или тимовима УН-а кажу да је чак и људима који су били у многим ратовима тешко да појме размере разарања - превише је острва људске несреће у океану рушевина.

Стално се присећам нечега што је рекао један израелски официр једини пут кад сам био у Гази откако је започео рат.

Провео сам неколико сати у рушевинама са израелском војском, месец дана од почетка рата, кад је она већ претворила северну Газу у пустош.

Кренуо је да ми говори како они дају све од себе да не пуцају у палестинске цивиле.

А потом су му мисли одлутале, па је застао, и онда ми рекао да нико у Гази ионако не може да буде невин зато што сви они подржавају Хамас.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]