Први кардинал из православне Србије

По мермерном поду хола Београдске надбискупије и метрополије одзвањају жустри кораци нижег седог човека продорно плавих очију и широког осмеха који опушта званичност.

А званичност носи чињеница да је Ладислав Немет, београдски надбискуп, ушао у историју као први именовани кардинал Римокатоличке цркве из Србије.

Папа Фрања недавно је саопштио имена 21 новог кардинала, међу којима је надбискуп Немет.

Документ у којем га именује за кардинала - другу највишу функцију у Католичкој цркви - папа је написао на српском језику, на ћирилици, што је можда и први пут да је то урадио поглавар Римокатоличке цркве, поносно говори Немет.

То је признање за цело друштво у Србији, а папа Фрања је показао да верује у миран суживот различитих религија и култура у земљи, каже.

Кардинал из Београда вероватно је још један показатељ изградње моста и снаге дијалога Ватикана и Српске православне цркве, оцењује Рори Јоменс, британски историчар, за ББЦ на српском.

„Садашњи папа је напорно радио да премости јаз са православним црквама и смањи напетости између две цркве око многих питања."

Истовремено овиме се наглашава мултиетничка и верска разнолика природа Београда и Србије, објашњава историчар.

Шта именовање значи за Србију

Папа верује у добар однос са православном црквом у Србији и шире, каже Немет.

„Овом одлуком папа Фрања је јасно рекао свим католицима у Србији да нас он види, прати и брине о нама“, оцењује новименовани кардинал.

„Надам се и да ће именовање помоћи у наставку сарадње са Владом Србије у сређивању отворених питања важних за егзистенцију Католичке цркве у Србији.“

Кардинал се нада да ће његово именовање помоћи да се реше питања положаја католичких хуманитарних организација у Србији, али и реституције, јер Београдској надбискупији до сада није враћено ништа од имовине одузете после Другог светског рата.

На питање ББЦ новинарке како ће именовање Немета утицати на однос са Ватиканом, Српска православна црква у Београду је одговорила протоколарном честитком која је раније послата надбискупу.

У њој српски патријарх Порфирије честита надбискупу на именовању, а папи се захваљује на донетој одлуци.

У писму се наводи и да ће ова одлука имати велики значај како за надбискупа тако и за Србију.

Од похвала до ’хрватомрзца’

Честитке за именовање надбискупу су пристизале из целог света.

Регион је био мало оштрији према овом Мађару из Војводине, који је био и први београдски надбискуп рођен на територији данашње Србије.

„Неки то нису знали да прихвате.

„Неки у региону су ископали да сам хрватомрзац, док су други става да ћу покатоличити целу Србију.

„Јасно је да су они који не размишљају рационално и толерантно, исти, било да су у Србији или Хрватској“, каже Немет.

Поједини медији нарочито у Хрватској бурно су реаговали на именовање надбискупа из Србије.

Навели су да је папа изабрао кардинала који „не воли Хрвате и да сад нема шансе да Степинац постане светац".

Степинац - велики камен спотицања

У затегнутим односима Србије и Хрватске после распада Југославије, Степинац, надбискуп у време фашистичке Независне Државе Хрватске током Другог светског рата, био је још један камен спотицања када га је папа Јован Павле Други прогласио „блаженим" 1998.

До канонизације - када се блажени проглашава за свеца - још није дошло.

Папа Фрања је посебно усредсређен на односе са Српском православном црквом, указује Јоменс, „не само због Другог светског рата и окупације, већ управо и због питања канонизације Алојзија Степинца“.

Зато је још 2016. оформио и католичко-православну комисију која се неколико пута састала, али су детаљи разговора остали далеко од очију јавности.

Папа је „створио платформу за дијалог", дајући „слободу СПЦ да изабере чланове делегације, а исто је то омогућио и хрватској Католичкој бискупској конференцији да уради", каже надбискуп Немет.

„Ниједан католик из Србије, међутим, није био у комисији, ни у српској, ни у хрватској. Католичка црква у Србији са том темом није ништа изгубила.

„Ко је урадио нешто добро треба да буде награђен, а ако је учинио лоше, мора бити кажњен", објашњава Немет.

Румунија, па сад Србија и Украјина

Србија није једина већински православна земља која има кардинала Католичке цркве.

Истог дана када је именован надбискуп Немет, и Украјина је добила кардинала, а Румунија још 2012. године.

„Постоје мале разлике свуда.

„Кардинал у Румунији има 94 године, пензионисан је и не игра улогу у друштву као активни члан, док је онај из Украјине на служби у Аустралији“, рекао је Немет.

Како се бирају кардинали и које су им обавезе

Кардинали су службено најближи сарадници папе и он их бира сам.

То није посебна служба и београдски надбискуп ће задржати и обављати и ту функцију.

„Кардинали су у Ватикану подељени као саветници.

„У Риму се доносе универзалне одлуке за целу католичку цркву, а кардинали деле искуство са централном влашћу“, каже Немет.

Главни задатак им је да изаберу папу.

Колегијум од најмање 120 кардинала, оних који нису напунили 80 година, бира новог папу.

„Тај број брзо се мења, јер је повезан са правилима биолошког живота“, каже надбискуп.

Иако их поједини називају 'принчевима цркве', они немају висок чин зато што су кардинали, већ због специфичног посла који обављају.

Кардинали носе одору боје крви, која симболизује посвећеност да бране цркву до смрти.

Данас носе капу или шешир са ресицама, док су раније користили црвени шешир са широким ободом, који је висио са плафона катедрале после смрти кардинала.

Веровало се да је кардинал у чистилишту све док шешир не падне.

Будућност у Ватикану

Надбискуп Немет каже да и не размишља о могућности да једног дана буде изабран за папу.

„Највећи проблем би ми био шта ћу са мојим псом Сиси, да ли могу да је одведем у Ватикан када бих био папа.

„Она ужива у животу и ја са њом. Није то нека функција да бих је пожелео другоме“, каже Немет.

У Ватикан се одлази са једним кофером.

„Тешко би ми било да не могу да се вратим кући, рецимо, по све књиге које имам.“

Хоће ли папа доћи у Србију

Од три неопходна услова, испуњена су два и по, каже београдски надбискуп.

„Католичка црква је упутила позив, држава је показала да то жели, остаје да то ураде српска и друге православне цркве.

„Папа никад не иде у неку државу ако и друге верске традиционалне религије нису сагласне.

„Мислим да то није питање које се одлучује у Београду, већ негде источније“, дипломатски одговара.

Односи са Српском православном црквом

Важно је да прихватимо богатство које Српска православна црква има, каже надбискуп Немет за ББЦ на српском.

Богатство литургије православне цркве много је веће него код католичке, оцењује.

„Ту су лепоте песама и мистике која се догађа у православним црквама.

„Можда нама треба мало више мистике, а православној, да се више укључи народ који присуствује литургијама”, каже Немет.

Требало би да буде и више заједничких молитви, предлаже.

„Сада се састајемо и посећујемо само куртоазно.

„Добро је што је тако, јер до пре 30 година није било никако“, каже.

Јубилеј Никејског сабора

Постоји идеја да се са православном црквом обележи јубилеј Никејској сабора, каже Немет.

Према историјским записима, Први васељенски сабор у Никеји одржан је 325. године, када су хришћански епископи одлучивали о верским питањима и реформисали јулијански календар.

„У Ватикану постоји министарство за јединство и они су у контакту са васељенским патријархом Вартоломејом, али и са другима у Европи и ван ње, јер је то питање важно за цело хришћанство.

„Програм ће бити, али је важно да се рат у Украјини заврши“, каже Немет.

Ко је Ладислав Немет

Рођен 1956. године у Оџацима, 150 километара од Београда.

Школовао се у Пољској, Риму и на Филипинима.

Бискуп је постао 2008. године.

Папа Фрања га је 2022. именовао за београдског надбискупа и метрополита

Немет је први етнички Мађар на овој функцији.

Према попису из 2022. године, Мађари су друга најбројнија етничка група у Србији, са 253.899 становника.

Говори мађарски, српски, енглески, немачки, пољски, италијански и хрватски језик.

Свечани чин званичног увођења у кардиналски ред биће одржан 7. децембра 2025. године у цркви Светог Петра у Риму.

Извор: Београдска надбискупија и метрополија

Погледајте још фотографија из приватне архиве надбискупа Ладислава Немета

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]