Контроверзни Трампов 'Одбор за мир': Шта је, кога је позвао и ко је прихватио

Испрва подржано од Уједињених нација у склопу мировног плана Доналда Трампа за Појас Газе после двогодишњег рата Израела и палестинске екстремистичке групе Хамас, „ново међународно прелазно тело“ америчког председника изазива све већу забринутост како на видело почињу да избијају нови детаљи о њему.

Од његових чланова у извршном одбору, у којем је и Тони Блер, бивши британски премијер који је подржавао инвазију на Ирак 2003. године, али ниједан Палестинац, преко чланарине у висини од милијарду долара за трајно чланство, па до забринутости око улоге УН-а, одговарамо на нека од кључних питања.

Одбор за мир је званично формиран 22. јануара 2026. на церемонији на Светском економском форуму у швајцарском Давосу.

У Трамповом друштву били су неки од државника, који се сматрају кооснивачима одбора, међу којима председник Аргентине Хавијер Милеи, мађарски премијер Виктор Орбан и председник Азербејџана Илхам Алијев.

Велика Британија је за сада удржана.

Министарка спољних послова Ивет Купер рекла је за ББЦ да Велика Британија још није потписала чланство у Одбору за мир због забринутости око могуц́ег учешц́а руског лидера Владимира Путина.

„Нисмо једни од потписника јер је ово правни споразум који покрец́е много шира питања.

„Уз то, забринути смо што је Путин могуће део нечега што се бави миром, а још нисмо видели никакве знаке од Путина да ц́е постојати посвец́еност миру у Украјини", рекла је Купр, остављајући отворена врата Трамповој иницијативи.

Одбор, који Трампу даје широка овлашц́ења у доношењу одлука као председнику, САД представљају као нову међународну организацију за решавање сукоба.

Купер је описала одбор као „правни уговор који покрец́е много шира питања“ од почетне иницијативе за окончање рата Израела и Хамаса у Гази.

Позив је прихватила и председница Косова Вјоса Османи која је потписала приступање Одбору.

Трамп је хвалио достигнуц́а његове администрације у постизању мира, поново тврдећи да је за кратко време зауставио више ратова.

Амерички председник је рекао да Одбор за мир могло да буде „једно од најзначајнијих“ у историји и понудио је сарадњу Уједињеним нацијама.

Током церемоније су приказани и слајдери „Нова Газа“ које је представио Џаред Кушнер, Трампов саветник и зет.

На слајдерима су представљене футуристичке високе зграде у приобалном делу Појаса Газе.

Трамп је завршио церемонију описујуц́и себе као „човека коме је посао са некретнинама у срцу".

Кога је Трамп позвао у Одбор за мир?

Десетине светских лидера раније су добили позиве да се прикључе Трамповом Одбору за мир.

Међу њима су:

'Русија спремна да плати милијарду долара за чланство'

Кремљ је 18. јануара саопштио да је руски председник Владимир Путин добио позив.

Три дана касније, Трамп је новинарима на Светском економском форуму у швајцарском Давосу рекао да је Путин пристао да се придружи, али је руски председник рекао да његова земља још проучава предлог.

„Позван је, прихватио је. Многи људи су прихватили“, рекао је Трамп.

Путин је брзо одговорио, рекавши да се позив разматра, пренео је Ројтерс.

Рекао је да је Русија спремна да обезбеди милијарду долара из замрзнуте руске имовине и да сматра да је одбор првенствено релевантан за Блиски исток.

ТАСС, руска државна агенција, пренела је 22. јануара сазнања да је Путин је спреман да плати милијарду долара Трамповом Одбору за мир.

Председница Косова Вјоса Османи саопштила је 21. јануара да је и она позвана у Одбор за мир, а Трампову позивницу објавила је на мрежи Иксу.

„Дубоко сам почаствована позивом председника Трампа да представљам Републику Косово као једног од оснивача Одбора за мир, стојец́и раме уз раме са Сједињеним Државама у тежњи ка безбеднијем свету", написала је Османи.

„Право лидерство не значи само да се прича о миру, оно га и спроводи. Управо тоТрамп ради кроз ову историјску иницијативу.

„Америка је помогла да се донесе мир на Косово. Данас, Косово чврсто стоји као амерички савезник, спремно да помогне у даљем промовисању тог мира. Историја памти оне који предузимају смеле кораке да изграде мир - и ми смо спремни", поручила је председница Косова.

Ватикан је такође потврдио да је папа Лав Четрнаести примио позив.

Државни секретар Ватикана, кардинал Пјетро Паролин, рекао је новинарима да је папи потребно време да размотри да ли ц́е прихватити позив.

Словеначки премијер Роберт Голоб рекао је да је одбио позив јер се то тело „опасно меша у шири међународни поредак“.

Новозеландски премијер Кристофер Луксон такође је позван у одбор и рекао је да ће „узети то у дужно разматрање“.

Тајландско Министарство спољних послова такође је рекло да разматра детаље.

Позван је и француски председник Емануел Макрон, а Трамп је запретио да ц́е увести царине од 200 одсто на француска вина и шампањце у очигледном покушају да наговори Макрона да се придружи његовој иницијативи Одбор за мир.

Извор близак Макрону рекао је да француски председник намерава да одбије позив да се придружи Одбору, пренео је Ројтерс.

Ко је пристао да уђе у Трампов Одбор за мир?

У оне који су већ јавно прихватили позив спадају:

Бенјамин Нетанјаху, израелски премијер, објавио је 21. јануара да прихвата Трампов позив да уђе у Одбор за мир, саопштено је из његовог кабинета.

Из Саудијске Арабије је саопштено да је група земаља са већинским муслиманским становништвом прихватила Трампов позив.

То су: Саудијска Арабија, Турска, Египат, Јордан, Индонезија, Пакистан и Катар.

Подржавамо циљ консолидације трајног примирја у Гази, реконструкцију и унапређење „праведног и трајног мира“, саопштено је.

Генерални секретара Комунистичке партије Вијетнама То Лам такође је наводно прихватио, док је белоруски председник Александар Лукашенко изјавио да је „спреман да учествује“.

Случај Канада: 'Марк, пази шта причаш, зависите од САД'

Канадски премијер Марк Карни је био позван и прихватио је, али је поручио и да неће платити да би постао члан.

Међутим, Трамп је потом саопштио да је повукао је позив Канади да се придружи његовом новооснованом Одбору за мир, што се тумачи као најновије заоштравање односа северноамеричких суседа.

„Молим вас, нека вам ово писмо послужи као знак да Одбор за мир повлачи позив вама у вези са придруживањем Канаде“, написао је Трамп на његовој платформи Истина (Трутх Социал) у објави упуц́еној канадском премијеру.

Карни је ове недеље добио овације говора у Давосу у којем је упозорио на „пукотине“ у глобалном поретку којим управљају САД.

Трамп није објаснио зашто је повукао позив Канади.

У говору у Давосу, Карни је позвао друге „средње силе“ да се удруже пред економском присилом „великих сила“, иако није поменуо америчког председника по имену.

Дан касније, Трамп је рекао окупљенима у швајцарском алпском одмаралишту да Канада добија много „бесплатних ствари“ од САД и да „треба да буде захвална“.

„Канада живи захваљујуц́и Сједињеним Државама.

„Марк, запамти то када следец́и пут када будеш давао изјаве“, поручио је Трамп.

Од повратка Трампа у Белу кућу, односи САД и Канаде су веома заоштрени, посебно после одлуке америчког председника о повећању царина за увоз робе из Канаде.

У једном од најновијих иступа, Трамп је на друштвеним мрежама објавио монтирану фотографију на којој је у просторији Беле куће мапа САД, Канаде и Гренланда обојених у америчку заставу, док седи и разговара са европским лидерима.

Погледајте шта је Трамп изјавио у фебруару 2025: 'Преузећемо Газу, то је место за рушење'

Шта се тражи за улазак у Трампов Одбор за мир?

Неименовани амерички званичник рекао је за ЦБС њуз да не постоје услови за приступање, али онима који желе да постану трајни чланови, уместо да имају чланство од само три године, биће наплаћена милијарда долара.

Тај новац ће се искористити за финансирање обнове Појаса Газе, додао је овај званичник.

Али одбор, чији ће Трамп бити доживотни председник, чак и ако не буде више био амерички председник, касније ће се проширити да би се бавио и другим сукобима, према копији писма и нацрту повеље у који је имала увид новинска агенција Ројтерс.

Да ли би Трампов Одбор за мир могао да подрије УН?

Трамп је у писму навео да ће се Одбор „опробати у храбром новом приступу решавању светских сукоба“.

И то се види као потенцијал за подривање Савета безбедности УН, који је тренутно задужен за миротворство и одржавање мира, као и међународне санкције.

Израелски лист Харец пише да се у уводу повеље наглашава потреба за „окретнијим и ефикаснијим међународним миротворачким телом“, додавши да трајни мир захтева „храброст да се удаљи од институција које су пречесто биле неуспешне“.

„Ова прекретница савршено је у складу са Резолуцијом 2803 Савета безбедности УН“, саопштила је Бела кућа о Одбору за мир.

Али извор близак француском председнику Емануелу Макрону рекао је за новински агенцију АФП да повеља „одлази даље од пуког оквира за Газу“.

„Ово поставља нека крупна питања, нарочито што се тиче поштовања начела и структуре Уједињених нација, које се не смеју довести у питање ни под којим околностима“, додао је тај неименовани извор.

Халид Елгинди са Квинсијевог института за одговорно државништво, рекао је за Ројтерс да се „стиче утисак да би Трампова администрација волела да прошири домашај Одбора за мир и чак говори о замени актуелног система УН.“

„Очигледно је, дакле, да би Газа могла да буде почетак, али да није крај одбора, што се тиче Трампове администрације.“

Трампова администрација већ обуставља америчко финансирање Уједињених нација.

Амерички ветои спречили су Савет безбедности да предузме конкретне мере за окончање рата у Гази.

А 7. јануара 2026. године, Трамп је потписао допис којим се САД повлаче из 31 ентитета УН-а „који раде у супротности са америчким националним интересима“, међу њима и из Оквирне конвенције УН о промени климе и Фонда за демократију УН.

Како ће функционисати Трампов Одбор за мир?

Поред Одбора за мир, најављена су и два виша помоћна одбора:

Бела кућа је саопштила да ће они који су изабрани у ове одборе радити на осигуравању „ефикасне управе и обезбеђивање најбоље услуге у датој класи који унапређују мир, стабилност и просперитет за народ Газе“.

Трамп ће председавати седмочланим „оснивачким Извршним одбором“ који ће водити Појас Газе кроз следећу фазу обнове, према Белој кући.

Међу другим члановима су:

У овом одбору је и бивши британски премијер се Тони Блер, чије је укључивање изазвало контроверзу, јер је 2003. године он повео Велику Британију у рат против Ирака на основу тврдњи да Ирак поседује оружје масовног уништења, које су се касније показале нетачним.

Сваки члан ће имати портфолио „од кључне важности за стабилизацију Газе“, саопштила је Бела кућа.

Да ли су Палестинци и Израелци заступљени у Трамповом Одбору за мир?

Нема ниједног Палестинца ни у једном извршном одбору.

Постоји само један Израелац у Извршном одбору за Газу, милијардер из области некретнина Јакир Габај, рођен у Израелу који данас живи на Кипру.

Али у њему се налазе и виши политичари из земаља као што су Катар и Турска, који су били критички настројени према израелском вођењу рата у Појасу Газе.

Палестинци су очекивали „много ширу заступљеност“, изјавио је политичар Мустафа Баргути за ББЦ њуз Светски сервис.

„То изгледа као један обичан амерички одбор, са неким међународним елементима“, рекао је он.

Чињеница да улога Палестинске административне групе одобрене током мировних преговора у Каиру „није јасна“ биће „проблематична“, рекао је Баргути.

И он је изразио сумњу у спремност Израела да отвори гранични прелаз Рафа са Египтом како би омогућио обнову Газе.

Израел је, у међувремену, саопштио да је био искључен из преговора о саставу извршних одбора.

Ово није било „координисано са Израелом и у супротности је са његовом политиком“, саопштено је из кабинета премијера Бенјамина Нетанјахуа.

Лидер израелске опозиције Јаир Лапид назвао је то саопштење „дипломатским неуспехом Израела“.

„Појасу Газе не треба никакав 'административни одбор' да би надгледао његову 'рехабилитацију' - он мора да буде очишћен од Хамасових терориста“, написао је израелски ултрадесничарски министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир на Иксу.

Може ли Трампов Одбор за мир да обнови Газу?

Око 80 одсто зграда у Гази је уништено или оштећено, произвевши 60 милиона тона крша, процењује УН.

Расељене породице се такође суочавају са зимским временом, ограниченим склоништем и несташицама хране.

Групе за помоћ кажу да је дошло до побољшања, али да Израел наставља да намеће ограничења њиховом раду.

Израел тврди да омогућава хуманитарну помоћ и да су сва ограничења присутна само да би спречила да се Хамас инфилтрира и да искористи напоре за пружање помоћи.

Он оптужује УН за неуспех у дељењу залиха помоћи које су већ у Гази.

Можда највећи изазов, међутим, представља одржавање самог крхког примирја.

Хамас каже да ће простати на разоружавање само у склопу ширег споразума који ће успоставити палестинску државу.

А Израел, чије копнене трупе и даље контролишу већину Појаса Газе, рекао је да ће се повући само ако се Хамас разоружа.

Колико брзо Трампов Одбор за мир може да доведе до промене и, кључно, спроведе неке конкретне кораке ка трајном миру, тек остаје да се види.

Додатно извештавање: Сана Пек, ББЦ Светски сервис

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk